Tehnologija zaštite bilja na svim kontinentima
U intervjuu Theodor Leeb iz HORSCH LEEB Application Systems GmbH govori kojim ciljevima kompanija teži u oblasti zaštite bilja, kako se tržišta razvijaju i gde je fokus na samohodnim prskalicama na tržištu.
terraHORSCH: Šta se dešava na međunarodnom tržištu mašina za zaštitu useva?
Theodor Leeb: U poslednje dve godine na stranim tržištima se sve više govori o zapremini rezervoara. Do sada je po pravilu vladala potražnja za maksimalnom zapreminom od 5.000 litara. U međuvremenu je došlo do promena i sve se više traže veći rezervoari. Sada nudimo i zapremine od 6.000 do 8.000 litara na stranim tržištima. Kupci ovo traže između ostalog zbog efikasnosti. Logično je imati više vode ili sredstva za prskanje na njivi iz logističkih razloga. Ali, kako je zapremina rezervoara rasla, morali smo da uzmemo u obzir i ukupnu težinu mašine. Zahvaljujući novom konceptu sa prednjom kabinom i raspodelom težine od 50:50, možemo da napravimo mašinu zapremine 6.000 ili 8.000 litara koja nije teža od mašine konkurenta zapremine 4.000 litara. Kod mašina sa kabinom na sredini raspodela težine je 70:30 i veoma su teške što se tiče opterećenja zadnje osovine i stoga su ograničene u pogledu zapremine rezervoara. Pored toga, sve se više traže velike širine krila koje prevazilaze trenutno uobičajenih 30 do 36 m. Tako nešto je tipično za tržišta poput Holandije. Razlog za to je topologija. Tamo ima mnogo kanala za navodnjavanje, na svakih pedeset metara. Slično je i u Francuskoj. Sve u svemu, raste potražnja za većim radnim širinama na stranim tržištima. Reč je širinama delimično i do 50 metara.
Na kraju, cilj je da performanse mašine budu manje zavisne od rukovaoca i da se pokažu rezerve performansi. Ovom cilju stremimo automatizacijom.
terraHORSCH: Zašto se stopa primene vode povećava na tržištima?
Theodor Leeb: Neki poljoprivrednici u SAD imaju problema sa adsorpcijom zbog male količine vode, velikih brzina i vetra. U kombinaciji sa suboptimalnim vlaženjem, efikasnost opada. Problem se onda pogoršava. Više vode obično poboljšava učinak vlaženja. Tema količine vode je zasnovana na ideji da se sa malim prskalicama postignu odlični rezultati. U tom pogledu klatno bi se mogli izuzetno zaljuljati u jednom pravcu, ali je u međuvremenu to ispravljeno. Ako posmatrate istoriju aplikacije malih količina vode, primetićete da je ona bila zasnovana na tradicionalnim samohodnim prskalicama zapremine 2.000 do 4.000 litara i koje su morale da se koriste što efikasnije na što je moguće većoj površini.
terraHORSCH: Koje su najveće razlike između različitih tržišta?
Theodor Leeb: Na stranim tržištima smo prodali dosta samohodnih prskalica. Pre svega u Ukrajini, Rusiji, Kazahstanu ili Severnoj Americi odn. Kanadi. Njih prati Brazil, a planiramo da od ovog leta uđemo na australijsko tržište. U Severnoj Americi mnogo vlasnika gazdinstava lično rukuje mašinama, pogotovo ako su u pitanju porodična gazdinstva. Zbog toga postoje veoma visoki zahtevi u pogledu udobnosti rada i vožnje. U drugim poljoprivrednim regionima, s druge strane, fokus je na robusnom rukovanju, jer veličina gazdinstva traži više mašina sa različitim rukovaocima. Ovde se suočavamo sa činjenicom da mašinama rukuju radnici koji su manje upoznati sa tehnologijom. Sada nudimo dobra rešenja za ove situacije. Kada je reč o osnovama kao što su kvalitet rada, performanse i pouzdanost, svi imaju iste zahteve, bez obzira da li se nalaze u Severnoj Americi, Brazilu, Rusiji itd. Ovi osnovni elementi moraju zadovoljavati zahteve. Kao što sam rekao, postoje razlike uglavnom u pogledu udobnosti i načinu rukovanja. Tržišta poput SAD i Kanade imaju veće zahteve. Može se desiti da postavljaju posebne zahteve kojima drugi ne pridaju toliki značaj – na primer traži držač za čašu ili kožno sedište. Neko će rado potrošiti više novca na ovo, dok za drugog to nije toliko važno. Slično je kupovini automobila.
TerraHORSCH: Koliko je važan fokus na rukovaocu kada se razvija mašina?
Theodor Leeb: Što se tiče upravljanja mašinom, imamo različite varijante dodatne opreme. I tu su primetne razlike na globalnom nivou. Dok se na nekim tržištima pre svega traži performanse, pouzdanost i dobar kvalitet prskanja, druga traže visok stepen automatizacije, komfor i maksimalan kvalitet prskanja. Zato ovde nudimo puno opcija, kako bismo što fleksibilnije mogli da odgovorimo na želje naših kupaca. Takođe primećujem da u ovom kontekstu postoji sve veća potražnja za visoko automatizovanim radnim procesima rada koja seže do potpune autonomije. Visoka automatizacija znači da se odluke o tome kako se nešto radi, kada i šta, mogu doneti unapred, a ne na samoj mašini. Naš cilj je da rukovalac samo nadgleda mašinu. Procesi donošenja odluka treba da budu dokumentovani i naknadno sledljivi. Ovakve zahteve nam postavljaju pre svega velike kompanije sa velikim brojem zaposlenih. To su često kompanije u Rusiji, Brazilu ili Ukrajini, kojima je veliki izazov da kontrolišu veliki broj zaposlenih i mašina. Na kraju, cilj je da rezultati mašine manje zavise od rukovaoca i da se identifikuju rezerve performansi. Ovo je cilj kojem težimo automatizacijom. Na kraju krajeva, za mene je ovo preliminarna faza ili preduslov za autonomiju. U ovom kontekstu, takođe razmatramo ceo tok posla – od planiranja stalnih tragova do pitanja logistike. Ove mašine će naravno biti povezane na internet preko HorschConnecta. Tako možemo tačno videti kada i zašto rukovalac mora da interveniše tokom procesa rada, na primer da zaobiđe neku prepreku na njivi ili zbog začepljene dizne. Na osnovu ovih informacija smo u mogućnosti da stalno optimizujemo i dalje razvijamo naš sistem. Ovo takođe služi kao pokazatelj koliko smo daleko od čisto autonomnog rešenja.
terraHORSCH: Zašto je potreban tako veliki portfolio samohodnih prskalica?
Theodor Leeb: Ja ovde vidim dva glavna faktora za ovu varijaciju. S jedne strane, u zavisnosti od poljoprivrednog regiona, bavimo se različitim kulturama, koje imaju posebne zahteve u pogledu širine stalnih tragova i klirensa. S druge strane, imamo različite saobraćajne propise. Oni nisu isti ni u Evropi, a kamoli u svetu. U Francuskoj mašine ne smeju da prelaze širinu od 2,55 m da bi mogle da voze 40 km/h u saobraćaju. U SAD, Rusiji, Ukrajini ili Brazilu smo mnogo slobodniji. Naravno, dozvoljena spoljna širina ima značajan uticaj na dizajn mašine. To se vidi u različitim ramskim konstrukcijama i konstrukcijama krila. Ovde u Evropi moramo da uradimo mnogo toga tehnički kako bismo sklopili velika krila na 2,55 m širine. Za izvozna tržišta koristimo raspoloživi prostor i sklapamo krila na širinu od 3,20 m. Kao rezultat toga, poprečni presek pojedinačnih segmenata krila je veći, što zauzvrat znači veću stabilnost. To ima smisla i za strana tržišta, jer su ovde radne brzine ponekad i veće od 30 km/h, a na primer u Brazilu, zbog dve žetve godišnje, prskalica je u upotrebi skoro cele godine. Obrađena površina se stoga ne može porediti sa evropskim farmama. Zbog različitih poljoprivrednih i regulatornih zahteva, ima smisla pokriti ovu oblast sa nekoliko tipova mašina.
terraHORSCH: U Brazilu u nekim regionima se intenzivno formiraju terase. Da li to predstavlja problem za kontrolu krila velike širine?
Theodor Leeb: Njive u Brazilu su veoma teške i često neravne, između ostalog zbog dugogodišnje prakse formiranja poljoprivrednih terasa i direktne setve. Ovo je svakako pravi izazov za šasiju i vešanje, iako smo se dobro pripremili sa našim novim kačenjem točkova. U Brazilu terase su više vrsta brane namenjene za usmeravanje vode. U Severnoj Americi nam izazov predstavljaju mali veštački kanali, jarci za odvodnjavanje koji su prokopani kroz njive. U suštini naš BoomControl za kontrolu krila je savršeno prilagođen za čisto vođenje krila čak i u ekstremnim uslovima. Ali postoji jedna stvar koju bih želeo da poboljšam. To se odnosi na vožnju preko terasa ili malih kanala za odvodnjavanje. Zamislite da vozilo uđe u kanal. Tada bi se mašina nagela napred, a krilo bi se podiglo. BoomControl bi to registrovao i spustio krilo. U sledećem trenutku u kanal bi ušla i zadnja osovina. Zbog istovremenog pomeranja krila i mašine nadole, krilo će biti preblizu usevu. Imamo sledeću ideju kako to da izbegnemo: ako samohodna prskalica uđe u rupu, udubljenje ili se spusti sa terase, šasija bi se rotirala napred ili nazad. Ovo bismo snimili žiroskopom i odmah aktivno usmerili krilo kako bi se izbeglo dvostruko kretanje na dole. Ovo je mera sigurnosti uz koju rukovalac ne mora da interveniše. Trenutno smo još u ranoj fazi razvoja, tako da ne mogu reći ništa više o tome.
Međutim, zbog aktuelnih rasprava o dizel motoru u Evropi, moglo bi biti pooštravanja propisa. Ali nadamo se da do toga neće doći.
terraHORSCH: Da li planirate da u Brazilu pravite samohodne prskalice? Ako da, kada bi se to desilo?
Theodor Leeb: Brazil je veoma važno tržište za nas, koje stalno raste i želimo da se tamo pozicioniramo. Zbog toga proširujemo našu fabriku u Brazilu, kako bismo mogli da proizvodimo i tamo. U prilog tamošnjoj proizvodnji idu lokalni ekonomski uslovi i carinski propisi. Prvi prototip bi trebalo da bude izgrađen ove godine. Realno je očekivati serijsku proizvodnju od 2023. godine.
terraHORSCH: Prva visoka samohodna prskalica iz HORSCH-a je imala klirens od 1,6 metara – zar to nije dovoljno?
Theodor Leeb: Naše iskustvo sa PT 350 je pokazalo da je upravo kod suncokreta klirens od 1,6 m kompromis. Ima godina kada je to taman, a onda imamo godine kada suncokret poraste i preko 1,8 m. Pošto je cvet osetljiv deo biljke, može se lako oštetiti. Zato kod naših novih modela VL i VN nudimo opciono podešavanje klirensa na 2 m. Iskustvo sa PT 350 je takođe pokazalo da je kod kukuruza klirens od 1,6 m u većini slučajeva sasvim dovoljan. Iz tog razloga je standardna verzija modela VL i VN proizvedena sa klirensom od 1,6 m.
terraHORSCH: Kako stoje stvari u pogledu dizni i njihove kontrole? U Evropi se jako promoviše pulsiranje – kako je na drugim kontinentima?
Theodor Leeb: Kod nas raste interes za tu temu. U Severnoj Americi prvi PWM sistemi su izašli na tržište pre oko 25 godina i sada se koriste skoro svuda. Na velikim prostranstvima u Brazilu, Rusiji, Ukrajini itd. ne vidim toliku potražnju, jer se glavna prednost pulsiranja sa CurveCompensation obično ne može iskoristiti zbog strukture parcela, pošto su uvratine obično ravne i na parcelama ima manje prepreka koje treba izbegavati. Ovde je sasvim dovoljan naš AutoSelect koji omogućava najrazličitije opcije doziranja i radnih brzina.
terraHORSCH: Šta se dešava u pogledu standarda emisije izduvnih gasova kod samohodnih prskalica? Da li ima govora o usklađivanju na globalnom nivou?
Theodor Leeb: Da biste opstali na različitim tržištima, i emisije izduvnih gasova moraju biti po propisima. Trenutno se u Evropi primenjuje nivo 5, dok je u Južnoj Americi, Rusiji i Ukrajini dovoljan nivo 3. Pošto sistem za obradu izduvnih gasova značajno utiče na cenu motora, nudimo oba nivoa. Ne vidim da ćemo skoro imati usklađivanje propisa. Strana tržišta bi mogla polako slediti naš primer i smanjiti jaz u odnosu na Evropu. Međutim, zbog aktuelnih rasprava o dizel motoru u Evropi, moglo bi biti pooštravanja propisa. Ali nadamo se da do toga neće doći.
terraHORSCH: Sa globalne perspektive, samohodne prskalice su veoma interesantan alat u zaštiti bilja. Kakva su Vaša očekivanja od tržišta?
Theodor Leeb: Svake godine se u svetu proizvede oko 9.000 samohodnih prskalica. Raspodela proizvodnje je nejednaka. Sasvim očekivano, glavna tržišta su Severna i Južna Amerika. Evropa je relativno konstantna. Najveći rast primećujem u Istočnoj Evropi. Naš cilj je da zauzmemo značajan udeo na svim tržištima. Ja sam međutim realan i znam da će se to dešavati različitim tempom u različitim zemljama. Već smo zauzeli vodeću poziciju u mnogim evropskim zemljama. Osim Evrope, velika je potražnja za našim mašinama na istočnoevropskom tržištu, u zemljama koje mnogo uvoze prskalice. Sa jedne strane, to je zbog naših izuzetnih prodavaca i servisera, ali i zbog otvorenosti kupaca prema evropskoj tehnologiji. Na tržištima Severne i Južne Amerike je drugačije. Ovde je neophodno da se tehnički izdvojite od starih lidera na tržištu. Prve povratne informacije nam kazuju da nudimo upravo onaj tehnički napredak koji poljoprivrednici očekuju. Tako da sam veoma optimističan. U Australiji smo prisutni tek od ovog leta. Već smo to odlagali zbog korone i nemogućnosti da putujemo. I tu vidimo dobre mogućnosti za naš razvoj.
Još jedna važna stvar su ISOBUS i GPS sistemi za navigaciju. S obzirom na to da smo veoma globalno orijentisani, jako je važno da budemo otvoreni za veliki broj različitih sistema. Primećujem da se u različitim regionima preferiraju različiti proizvođači terminala i kontrola upravljanja. Iz tog razloga mi nudimo standardni ISOBUS interfejs za terminale i inteligentni univerzalni interfejs za sisteme upravljanja. Pored toga, imamo i sistem kamera koji se može koristiti za automatsko upravljanje u čistim kulturama.
terraHORSCH: Na kojim tržištima preferiraju vučene prskalice?
Theodor Leeb: Poljoprivrednici ovde otvoreno raspravljaju da li im se više isplati skupa samohodna prskalica ili je dovoljna nešto jeftinija vučena prskalica u kombinaciji sa udobnim traktorom, koji koriste za setvu kukuruza, na primer. U pogledu udobnosti ili mogućnosti primene, danas nema velike razlike u odnosu na samohodne prskalice. U obe mašine su ugrađene iste tehnologije. Na severu Kanade, na primer, uzgaja se samo malo kukuruza, tako da vam ne treba veliki klirens i vučene mašine su sasvim dovoljne. Po meni je za velika gazdinstva najlogičnije rešenje kombinacija samohodne i vučene prskalice. Spremnost na to postoji, ali u ovim zemljama još uvek nedostaje prava tehnologija. Zato proširujemo liniju Leeb AX za još jednu izvoznu varijantu sa većom zapreminom rezervoara i prilagođenim krilima.
terraHORSCH: Kako se prskalica sa kačenjem u tri tačke uklapa u globalnu strategiju?
Theodor Leeb: Za ove prskalice imamo stabilno tržište, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj. U Francuskoj ima veoma brdovitih oblasti, pogotovo na jugu. Tu je teško raditi sa vučenom mašinom. Samohodne prskalice ne odgovaraju veličini gazdinstava. Zato je ovde idealna kombinacije prskalice sa kačenjem u tri tačke sa prednjim rezervoarom. Mala samohodna prskalica sa dobrom trakcijom i raspodelom težine već ima smisla i to se neće mnogo promeniti u narednim godinama. Još uvek nemamo pravu tehnologiju za veoma mala gazdinstva u Poljskoj ili Češkoj. Kod mašina sa kačenjem u tri tačke koristimo delimično istu tehnologiju kao kod samohodnih prskalica što se tiče kontrole krila, aktiviranja dizni i čišćenja. LEEB CS, to je nova prskalica, će biti opremljen već poznatom opremom poput BoomControl, CCS Pro i Autoconnect. Ako pogledamo sektor zaštite bilja danas, sa mnogim inovativnim rešenjima smo postavili nove standarde u Evropi. Sledeći korak je da prednosti naše tehnologije budu dostupne poljoprivrednicima širom sveta. To je lep izazov kojem se zaista radujem. Konstantno radimo na sebi i našim proizvodima i želimo da ponudimo poljoprivrednicima najbolja moguća rešenja – tada imamo dobre mogućnosti da u ovoj branši postanemo lider na globalnom tržištu.