„Sudbina me je dovela u HORSCH“
Sa samo 23 godine Amir Ali Sabiri je video dovoljno da napiše čitav roman. Nakon bekstva iz Avganistana i Irana, stigao je u svoj novi dom u Nemačkoj. Sada je završio svoju obuku u HORSCH-u sa izvanrednim uspehom.
Međutim, dug je bio put do sticanja diplome industrijskog mehaničara u Schwandorfu – a počeo je 4.700 km dalje u avganistanskom Samanganu. Tamo je rođen Amir Ali Sabiri.
Kada je imao dve godine, njegova porodica je prebegla u Iran i smestila se u Isfahan, 250 km južno od glavnog grada Teherana. Amir Ali tamo ima dva brata i tri sestre. Tamo živi i njegova majka. Kada je imao 13 godina, preminuo mu je otac. Amir Ali je tada morao da napusti školu i počne da radi kako bi izdržavao porodicu. Sa 16 godina je upoznao svoju prvu veliku ljubav, devojku avganistanskog porekla kao i on, međutim njena braća se nisu slagala sa njihovom vezom i pretili su mu smrću.
U kući dobrog pastira
Njegova majka i ujak su tada zaključili da će Amir Ali morati da napusti zemlju kako ne bi bio ubijen. Pošto nije mogao da se vrati u Avganistan, njegovo sledeće odredište je trebalo da bude Skandinavija, zato što u Švedskoj i Danskoj živi mnogo Avganistanaca.
Amir Ali je noću i po magli započeo svoje putešestvije koje je trajalo više od pet meseci i koje ga je vodilo od Irana preko Turske, Rumunije, Mađarske i Austrije preko Pasaua do Minhena i odatle konačno do Schwandorfa.
Na kraju svog dugog puta bio je smešten sa drugim mladim ljudima koji su bili u bekstvu bez roditelja u „Kući dobrog pastira“ u Ettmannsdorfu. Tada nije imao ni 17 godina i bio je u bekstvu više od pet meseci bez pauze.
Ubrzo je „Kuća dobrog pastira“ organizovala posetu školskog centra za stručno usavršavanje u Schwandorfu, gde su mladi ljudi počeli da uče nemački jezik kako bi se snašli u stranoj zemlji.
Na pitanje kako se sporazumevao tokom putovanja kroz sve ove zemlje, odgovorio je: „Uspeo sam uz pomoć malo engleskog. U Iranu sam srećom uvek gledao mnogo filmova na engleskom sa persijskim titlovima. Tako sam naučio.“ Već nakon tri meseca u 10. razredu, Amir Ali je zbog dobrih rezultata prebačen u 12. razred. U ovom razredu učenici mogu obavljati praksu u lokalnim firmama i na taj način testirati svoje sposobnosti. Nakon prakse u dve firme, Amir Ali je stigao kao praktikant u HORSCH. Ovde se tako dobro pokazao da mu je ponuđeno da potpiše ugovor o školovanju za „stručnjaka za obradu metala“. Pristao je bez oklevanja. „Bio sam zahvalan što sam konačno stigao i želeo sam da se zahvalim kroz dobro obavljanje posla,“ kaže Amir Ali.
Školovanje za ovaj obrazovni profil traje dve godine i obuhvata puno praktičnog rada i malo teorije. HORSCH je u to vreme otvorio nove pozicije za obuku pored već planiranih pozicija.
Nagrade
Jedan od najvećih izazova su bili stručni termini. Već je bio u stanju da prilično dobro komunicira u svakodnevnim situacijama. Međutim, i dalje je morao da nauči mnogo novih termina specifičnih za struku kojom se bavio.
Uspeo je uz mnogo rada i truda da završi obuku za dve godine i to kao jedan od najboljih učenika u Bavarskoj.
Od tada je Amir Ali radio u proizvodnji kao obučeni radnik, ali ubrzo se njegova ambicija ponovo probudila. Odlučio je da dopuni već okončanu obuku i doda još jednu godinu obuke za mehaničara u industriji. Radeći u proizvodnji i logistici, shvatio je da ima još mnogo toga da nauči.
I ovu obuku je završio kao jedan od najboljih u celoj Bavarskoj. Pored toga, Privredna komora Regensburga / okrug Oberpfalz/Kehlheim ga je priznala kao najboljeg šegrta. „Sada ću nastaviti da dajem sve od sebe ovde u Schwandorfu. Stekao sam mnogo prijatelja i samo ako dobro radim mogu dobiti dozvolu boravka. Želim da zaradim novac, kako bih opet posetio moju majku u Iranu.“ Već 2020. godine, uštedeo je nešto novca i posetio majku prvi put nakon svog bekstva iz Irana. Takođe bi želeo da vrati porodici deo novca koji su tako teško uštedeli za njegovo bekstvo.
Razgovor se završio sledećim rečima: „Nadam se da ću moći da ostanem ovde. Ako budem deportovan u Avganistan, doći ću u zemlju koju ne poznajem i koje se ne sećam. Moj dom je sada ovde u Nemačkoj.“