Među najboljima
piše Štefan Ščecina, AGROMAGAZÍN
Jugoistok Slovačke je nekada bio uporište poljoprivrede. Međutim, društveni prevrati 1989. godine doveli su do propasti mnogih farmi i preduzeća u poljoprivrednom sektoru. Neki poljoprivrednici su uprkos nejednakim konkurentskim uslovima ipak uspeli da se probiju na tržištu.
Redovno odličan
Lokalni poljoprivrednici su tada bili primorani da svoje proizvode voze često i po nekoliko stotina kilometara do preduzeća za preradu. Otkupne cene su u nekim slučajevima bile i do 20 €/t niže nego, na primer, na zapadu Slovačke. Međutim, troškovi proizvodnje i cene đubriva, pesticida itd. sada su isti širom zemlje.
Jedna od firmi koja je uspešno savladala promene je ona porodice Szaxon. Redovno dobijaju priznanja za svoj rad na republičkim takmičenjima. U 2019. godini su prvi put pobedili na velikom takmičenju Top Agro, koje godišnje ocenjuje poljoprivredna preduzeća na osnovu ekonomskih pokazatelja. Takmičenje Top Agro postoji već 27 godina i porodica Szaxon je i ranije osvajala dobar plasman. František Szaxon je nedavno proglašen za poljoprivrednog menadžera godine u Slovačkoj, međutim, dodela nagrade je odložena zbog pandemije
Porodica je veoma važna za Szaxone. František Szaxon stalno naglašava da se uspeh gazdinstva zasniva na zajedničkom radu svih članova: njega, njegove supruge Terezije, njihovih sinova Františeka, Petera, Tomaša, ćerke Annabelle i njihovih porodica.
František Szaxon je ceo život radio na poljoprivrednom gazdinstvu – prvo za jednu poljoprivrednu zadrugu u Zatinu, dok ova nije proglasila bankrot. U slobodno vreme je uzgajao povrće na 42 ha, koje je prodavao na pijacama u severnoj Slovačkoj. I tada su mu deca aktivno pomagala dok su njihovi drugovi išli na bazene i sportska igrališta.
Sam svoj gazda
2002. godine, ubrzo nakon propasti zemljoradničke zadruge, Szaxonovi su pokrenuli sopstveni biznis. Polako su porasli do sadašnjih 2.300 ha poljoprivrednog zemljišta. Od toga je 480 ha pašnjaka, a 300 ha ovih površina je deo rezervata prirode Latorica.
Ove površine su klasifikovane kao organske i obezbeđuju stočnu hranu za 220 grla rase limuzin. Prošle godine to nije bilo tako lako. U maju je kod Latorice pokošeno i balirano seno na 120 ha, međutim preko noći je nadošla reka i svo seno je skoro mesec dana ležalo u vodi, jer kada je Latorica poplavljena, nivo vode se vrlo sporo vraća u normalu.
Zemljište se po pravilu duboko rastresa kako bi se poboljšao sadržaj vode. Nažalost, efekat ove mere je prošle jeseni bio ravan nuli. Teško zemljište više nije moglo da apsorbuje ekstremno veliku količinu padavina, a na mnogim poljima su se formirale bare. Tome su se radovala samo deca, jer su preko zime mogla da klizaju. U principu, ovo područje je lakše obrađivati u sušnim godinama, jer teško zemljište bolje zadržava vlagu. Naravno, ekstremno sušne godine su izuzetno teške.
Sa šest kultura
Prošle godine je žetva u Zatinu bila izuzetno teška i kasnila je zbog čestih kiša i generalno nestabilnog vremena između 8. jula i 3. avgusta. Inače, Szaxonovima su potrebne dve nedelje za žetvu – sa dva sopstvena kombajna Claas Lexion i još tri iznajmljena kombajna. Prinosi su bili zadovoljavajući, posebno kod glavne kulture, ozime pšenice, od 6,15 t / ha na površini od 682 ha. Nešto bolje njive su dale prinos od 8 t/ha. U regionu je nekoliko godina bilo problema sa kvalitetom, ali ne i kod pšenice. Time su postignute vrednosti belančevina od 14 % do 15 %, a glutena 33%.
Jari ječam je u velikoj meri stradao od obilnih padavina i nevremena, manje je rodio i nije zadovoljio propisane kriterijume za pivarski ječam. Stoga je 650 tona ječma moglo da se koristi samo kao stočna hrana. Što se skladištenja tiče, gazdinstvo raspolaže sa tri objekta ukupnog kapaciteta do 5.000 tona žitarica.
Prinosi uljane repice su prošle godine bili znatno bolji. Prosek je bio 4,17 t/ha na više od 206 ha. Ne računajući dve parcele niskog prinosa, koje su od početka imale problema sa razvojem biljaka, prosečan prinos je bio 4,5 t/ha.
František Szaxon navodi jednu važnu prednost: „Imamo ugovor za 650 t sa jednom firmom koja je veoma pouzdana kada je u pitanju finansiranje sirovina. Novac nam legne na račun već 14 dana nakon što je uljana repica požnjevena i obračunata. Naravno, ima slučajeva kada na svoj novac moramo da čekamo mnogo duže.“
Vremenske prilike kao nestabilan faktor
U junu 2019. godine, jak grad je zahvatio oblast Zatin, nanevši veliku štetu kukuruzu, pšenici, ječmu, suncokretu i soji. Najviše je bio pogođen kukuruz, a tu je i prodaja najviše pala. Međutim, prinos na neoštećenim i najboljim parcelama iznosio je 14,5 t/ha, zbog čega su ove godine obradive površine povećane sa 280 ha na više od 400 ha.
Soja takođe dobro uspeva u okolini Zatina i uzgaja se na 150 ha. Uzgoj suncokreta je u poslednje vreme smanjen. Glavni razloga je to što se u usevima soje godinama može pojavljivati samonikli suncokret. Taj problem se ne može rešiti pesticidima. Dodatni problem je i ambrozija, koja se jako teško iskorenjuje. I nema naznake da će hemijska zaštita useva postati išta lakša u bliskoj budućnosti. To je još teže zbog ograničenja aktivnih sastojaka, posebno sistemskih pesticida.
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova tokom jeseni moglo je da se poseje manje pšenice. Planirana je setva na 700 ha, ali je na kraju posejano 200 ha manje. Poslednjih godina tretiranje useva herbicidima u jesen se pokazalo uspešnim, jer je biljkama omogućen bolji start pošto nije bilo korova. Prošle godine su vremenske neprilike pobrkale planove porodici Szaxon.
Kvalitet kao faktor uspeha
Porodica Szaxon je zadovoljna svojim mašinama – pogotovo kvalitetom i performansama. Međutim, klimatske promene i sve kraći vremenski okviri za optimalni obradu primoravaju ih da se jače pozicioniraju u određenim oblastima. To je i bio razlog za kupovinu nove prskalice HORSCH Leeb i traktora kao i novog kombajna Claas Lexion.
Plitka obrada strnjišta se vrši u najkraćem mogućem roku nakon žetve. Do nedavno gazdinstvo je uglavnom koristilo mašinu sa diskovima raspoređenim u „iks“. Diskovi na ovoj mašini iz domaće radinosti su se nejednako trošili i ostavljali nejednako obrađenu njivu. U sredini se formirao brežuljak, a sa strane žljebovi. Pre tri godine uložili su u HORSCH Joker HD od 6 metara. František Szaxon Mlađi, diplomirani poljoprivrednik, koji je zadužen za mehanizaciju je oduševljen njime: „Rad sa Jokerom je mnogo bolji. Ne može se porediti sa prethodnom mašinom. Koristimo ga za predsetvenu pripremu zemljišta, pogotovo za jesenje useve.“
Mašine HORSCH se savršeno uklapaju u koncept obrade zemljišta u kojem plug i dalje igra veliku ulogu. Svake godine se preore oko 50% površina, a Joker se koristi, na primer, za ravnanje grubih brazdi pre setve uljane repice.
Jedna od najčešće korišćenih mašina je Terrano 5 FX. Koristi se za pripremu setvene posteljice, obično na radnoj dubini od 20 cm pre setve glavne kulture na skoro 700 ha – pšenice. Terrano je takođe dao odlične rezultate tokom prošlogodišnje ekstremno vlažne jeseni. Rad sa većinom drugih mašina je bio gotovo nemoguć, jer je vrlo brzo dolazilo do zagušenja. HORSCH Terrano je opremljen SteelDisc paker valjkom sa čistačima, što obezbeđuje odličan rad čak i po vlažnom i lepljivom zemljištu. Zbog pozitivnog iskustva, želeli bi ovaj valjak i na svom Jokeru, koji je trenutno opremljen RollPack paker valjkom. U svakom slučaju ovaj paker valjak radi veoma dobro i kada nije tako ekstremno vlažno.
Stabilna krila
Većina poljoprivrednika ne koristi prskalice samo za pesticide, već i za folijarno đubrenje. I to uglavnom zbog sušnih perioda, koji su poslednjih godina postali gotovo tipični za proleće. Kada se rasturi čvrsto đubrivo, njemu je potrebna kiša, a ako se na kišu predugo čeka, biljke neće dobiti hranljive materije na vreme i deo đubriva će se izgubiti u vazduhu. Szaxonovi pokušavaju da daju svojim biljkama sve što im je potrebno i stoga se sve više oslanjaju na folijarnu prihranu.
Pošto sve veće površine moraju da se tretiraju i prihranjuju, oni su pored svoje samohodne prskalice kupili još jednu vučenu prskalicu. Ing. Peter Szaxon objašnjava kako je došlo do te odluke: „Pre kupovine posetili smo proizvodni pogon u Nemačkoj. Mogli smo da se uverimo u profesionalizam iz prve ruke – od razvoja do montaže.“ Ali postoji još jedan razlog zašto su se prošle godine odlučili za novi HORSCH Leeb 4 AX raspona krila od 24 m. „Za mene je glavna prednost ove prskalice definitivno sistem kontrole krila. Nedavno smo prskali pšenicu koja je prošle jeseni posejana – u zemljištu koje nije bilo optimalno pripremljeno zbog jake kiše. Površina je stoga bila prilično neravna, ali su krila ostala neverovatno stabilna na podešenoj visini. Kao da je prskalica vozila po potpuno ravnoj površini“, oduševljen je Peter Szaxon.
Prskalica je opremljena rezervoarom zapremine 3800 litara i dodatnim rezervoarom od 200 litara za slučaj da sredstvo za prskanje zapeni. Gazdinstvo trenutno koristi čitavih 4.000 litara bez ikakvih problema.
A koja će biti sledeća mašina iz kuće HORSCH koja će pojačati sadašnji vozni park? Verovatno precizna sejalica Maestro koja je u proleće bila na ovom gazdinstvu na testiranju.