Zdravo zemljište – zdrave biljke
Joe Wecker obrađuje površinu od 9.000 akra u Kanadi. Ne radi samo po principima organske poljoprivrede, već i ciljano koristi prateće i mešovite kulture i poboljšava zdravlje zemljišta primenom biljnih aditiva. Za terraHORSCH priča o svojim iskustvima.
Prateće i mešovite kulture, aditivi, zdravo zemljište i raznovrstan plodored – o ovim temama je govorio konsultant Joe Wecker u prethodnim brojevima časopisa terraHORSCH. Jedan od onih koji primenjuje ovo u praksi je Joe Wecker, poljoprivrednik nemačkog porekla iz Regina Plainsa u jugoistočnom Saskačivanu, Kanada. Njegovo poljoprivredno gazdinstvo, koje vodi zajedno sa ocem i dvoje stalno zaposlenih radnika, nalazi se na otprilike pola puta između Vinipega i Kalgarija. To je dobrih 100 km severno od američke granice. Područje je izuzetno ravno, nema vetrozaštitnog pojasa. U proseku bude 380 mm padavina godišnje, ali u poslednje četiri godine i znatno manje – punih 50 mm godišnje. No, ove sezone je konačno ponovo bilo padavina. Zime u Regina Plainsu su veoma hladne, a leta topla.
Weckerove farme se nalaze na seoskom putu. Sa jedne strane puta su stambeni i ekonomski objekti, uključujući impozantan silos sa postrojenjima za sušenje i čišćenje. O značaju ovog potonjeg će biti više reči nešto kasnije. Samo nekoliko metara dalje, sa druge strane puta, nalazi se još silosa. Farma i njen inventar ostavljaju impresivan utisak. Traktori i kombajni su uglavnom marke John Deere. Farma poseduje 9560RT, 6215RT kao i Fendt 1050 Vario, dva kombajna radne širine 14 m i dve kosačice radne širine 12 m. Setva se vrši sejalicom radne širine 18 m uz primenu tečnog đubriva. Pored toga, imaju i razrivač za finu prolećnu obradu zemljišta, drljače, međuredne kultivatore kao i drljaču. Nakon kombajniranja rod se transportuje pomoću pretovarne prikolice do ivice parcele, a zatim pretovara u tri kamionske prikolice.
Obrađuje se više od 3.500 ha, od toga 2.500 ha je u sistemu organske proizvodnje, a ostatak u procesu konverzije. „Ali sve je to regenerativno,“ kaže Joe Wecker. Zbog toga ovaj poljoprivrednik ocenjuje svoju mehanizaciju kao relativno raskošnu. Za njega regenerativna poljoprivreda znači sa jedne strane raznovrsnost kultura, kombinovanje kultura međusobno kao i međuusevi i zelenišno đubrenje. On se takođe oslanja na ciljanu upotrebnu biljnih aditiva. Gaje se durum pšenica, jara pšenica, ovas, lan, semenska lucerka, khorosan pšenica, spelta, jednozrna pšenica, grašak, sočivo i leblebija.
Fleksibilan je u upotrebi različitih pratećih kultura, zavisno od plodoreda. To su na primer: žitarica / žitarica – detelina, žitarica – lucerka, leblebija – lan, grašak – slačica, grašak – ovas ili ječam, sočivo – ovas, sočivo – kupusnjača kao i kupusnjača – grašak – detelina.
Mali rizik
Ali, zašto on to radi? „Intercropping, odnosno gajenje pratećih i mešovitih useva, znači više biodiverziteta“, uveren je ovaj poljoprivrednik. „Ovo ima pozitivne posledice na plodnost zemljišta, korisne insekte, pomaganje mikorize, razmenu hranljivih materija, što se dobro vidi kod graška kao prateće kulture, sinergije u rastu, nema konkurencije, potrebno je manje đubrenja, zemljište je više pokriveno, ima manje korova, žetveni ostaci se brže raspadaju. A rizik je manji, pogotovo u sušnim godinama.
Imao sam dobro iskustvo sa kombinacijom zoba i graška, na primer. Imaju potpuno drugačiju strukturu i funkcionisanje korena. U različitim oblastima vladaju različite pH vrednosti i hranljive materije se oslobađaju na drugačiji način. Ako ove biljke izvadite iz zemlje, jasno ćete videti kvržice koje vezuju azot. Drugi primer je kombinacija žute slačice sa javorovim graškom. Uzgajamo ih zajedno zato što grašak često polegne pre žetve, ali slačica ga pridržava tako da nema nikakvih problema pri vršenju. Ovo odlično funkcioniše. Inače, javorov grašak je jako težak za uzgoj i zato za njega dobijamo dobru cenu. U tome nam pomaže slačica,“ kaže on.
Lako se vidi kako su obe kulture prepletene, a slačica pridržava grašak. 
Lako se vidi kako su obe kulture prepletene, a slačica pridržava grašak.
Ili organski lan sa leblebijom. „To smo uzgajali tri godine zaredom,“ priča Joe Wecker. „Leblebiju obično treba tretirati fungicidima pet ili šest puta gpodišnje. U organskoj proizvodnji to nije moguće. Međutim, u ovoj kombinaciji smo otkrili da nam uopšte nisu potrebni fungicidi. Nešto se dešava, pretpostavljam u zemljištu, što fungicide čini nepotrebnim. To je vrlo očigledno.
Druga kombinacija koju volimo da koristimo je organska jednozrna pšenica sa podsejanom detelinom. Zato što mi je jedna stvar važna: Intercropping, kako kažu na engleskom, za mene ne znači samo upotrebu mešovitih kultura kod koje se koriste oba biljna partnera. Za mene to uključuje i prateće useve, gde se žanje samo jedan usev iz kombinacije. Ovo posebno volim da radim sa žitaricama kao što su ovas i grašak. To je generalno jedna od mojih omiljenih kombinacija. Uvek je upadljivo koliko su listovi zdravi. Drugi primer je ovas sa kapuciner graškom. To je posebna sorta graška koja je pravi izazov zua poljoprivrednika. Sa ovsom je mnogo lakše. Pre svega je manji pritisak korova.“
Pozitivni efekti
Joe Wecker ukazuje na još jednu mogućnost. Jara pšenica sa podsejanom lucerkom. Po njegovom iskustvu, posebno kada je u pitanju proizvodnja lucerke za setvu, u godinama koje slede uvek dolazi do velikog rasta. Iako se koristi konkretno kao prateća kultura, mora da pazi da udeo lucerke ne bude prevelik. Tada žitarica ima bolje šanse da pretekne lucerku. Pozitivan efekat koji je Joe Wecker uspeo da utvrdi jeste da ima 1,5 do 2% više proteina u pšenici. I to bez žrtvovanja prinosa. Podsejavanje lucerke je stoga idealno ako želite da postignete veći sadržaj proteina u pšenci. Po njegovom iskustvu i kombinacija žute slačice sa javorovim graškom deluje dobro. Žetva se može obaviti bez problema uz samo nekoliko promena podešavanja na mašini.
Prema Joe Weckeru, efekti intercroppinga su odmah vidljivi. Već prve godine nije bilo potrebe za fungicidima u kombinovanim usevima lan – leblebija i lan - sočivo. Za poboljšanje zdravlja zemljišta je trebalo malo više vremena. Postepeno je smanjivao intenzitet đubrenja u periodu od tri godine i sada je đubrenje smanjio za polovinu u odnosu na početak. Stanje organizama u zemljištu je poboljšano tokom ovog perioda, uz stabilne prinose. Činjenica da biljke nisu predopingovane azotom generalno je generalno dobra za njih. Pritisak gljivica i štetočina se značajno smanjuje.
Joe Wecker pridaje veliki značaj analizama zemljišta i hranljivih materija. „Važna mi je veza između onoga što je u zemljištu i onoga što je u biljci,“ kaže on. „Tačnije, šta jeste u zemljištu, a šta nije u biljci, jer nije sve u zemljištu automatski dostupno biljci. Ovo zahteva netaknut život u zemljištu. Zbog toga ne samo da vršimo analize zemljišta, već vršimo i analize biljnih tkiva. Ako primetimo bilo kakve abnormalnosti, znamo da moramo nešto da preduzmemo da bismo obezbedili dobre organizme u zemljištu, uz setvu mešovitih i pratećih kultura, koje takođe pozitivno utiču na njih.
Bilo organski i konvencionalno – na svim našim parcelama primenjujemo stimulanse tako da se podstiče razvoj organizama u zemljištu, posebno u predelu korena. Tako neke od ranije nedostupnih hranljivih materija postaju dostupne biljci.“
Redovne analize
Wecker Farms vrši analize biljnih tkiva najmanje jednom godišnje. Ako se prilikom upoređivanja analiza zemljišta utvrdi da hranljive materije nisu dostupne biljci, one se dodaju.
Uglavnom se radi o boru koji se ubrzigava zajedno sa ekstraktom algi i fulvičnom kiselinom. To ne košta mnogo. I prema njegovim izjavama, ne nanosi nikakvu štetu. Ali ciljano daje podsticaj organizmima u zemljištu.
Ali da se vratimo analizama zemljišta i biljaka. Joe Wecker opisuje rezultate analize jedne od njegovih parcela koja se još uvek obrađuje konvencionalno. „Ovde imamo lan. Nisam dodavao nikakav fosfor. Analiza je pokazala da imamo upola manje azota nego što bi trebalo da bude, ali to me nije uopšte brinulo. Usev se razvio veoma dobro. U prošlosti nam je cilj bio da uz mnogo truda postignemo što veći prinos. Danas zapravo radimo suprotno: gledamo da radimo sa što manje truda, a da ne izgubimo prinose.
Refraktometar nam je uvek pri ruci tokom perioda vegetacije. Tako možemo brzo utvrditi koliko je dobro zdravlje biljaka. Na osnovu sadržaja šećera uočavamo da li ima deficita. Ako ima, odmah ćemo uraditi laboratorijske testove, kako bismo dobili jasnije informacije. Na primer, ako dodamo bor, dodaćemo i fulvičnu kiselinu, ekstrakt algi i malo šećera. Šećer je dobar za korisne insekte.“
Nije sve u zemljištu automatski dostupno biljci. Za to je potreban netaknut život u zemljištu.
Dosledno delovanje
Prelazak na organsku poljoprivredu je počeo pre pet godina. Na pitanje zašto, dobijamo odgovor: „Kao prvo, već neko vreme jedemo organsku hranu. S druge strane, primetili smo degradaciju zemljišta na gazdinstvu. Tako smo došli do intercroppinga. Istovremeno smo mnogo ispitivali i pokušavali da identifikujemo veze. Često primetite male stvari tek kada problemi postanu veliki. I onda počnete da razmiljšate.
Što se tiče prinosa, padovi su zaista minimalni u poređenju sa mojim komšijama. Ali to jako zavisi od useva. Kod ječma i lana, na primer, ništa ne primetite, a kod pšenice iznosi 10 do 15 %. Važan je izbor sorte. Moderna pšenica daje dobre prinose samo uz optimalno snabdevanje hranljivim materijama. Zato radije koristimo stare sorte, od kojih je većina još uvek dostupna na tržištu. Inače često ima ostataka. Ječam je s druge strane manje osetljiv, po našem iskustvu.
Ali nije sve u prinosima. Često razgovaram sa mlinovima koje direktno snabdevam. Iz tog razloga žitarice se pažljivo čiste i suše. Često čujem od svojih kupaca da im se jako sviđaju naše žitarice. Hleb ima bolji ukus. Kao što sam već rekao, ubuduće naši kupci neće plaćati samo količinu, već i druge stvari. Na primer, leblebiju, koja je uzgojena bez fungicida.
Bavljenje regenerativnom organskom poljoprivredom je moj san već dugo vremena. Uvek sam se fokusirao na zdravlje zemljišta i na to šta možemo da poboljšamo na njemu. To je naš cilj u svemu što radimo, jer zdravo zemljište daje zdrave biljke. Isto je i sa insektima. Jako vodimo računa o tome da pčelama i drugim korisnim insektima obezbedimo dobro stanište na našim njivama. Intercropping je idealan, jer automatski stvaramo oblasti u kojima insekti mogu da napreduju.
Na kraju, ubeđen sam da naši kupci imaju veća očekivanja od nas, umesto da nastavimo po starom. Ne samo da će to biti razlog da nastave da sarađuju sa nama, već će nas i ceniti zbog toga.“
Odgajalište kišnih glista se sastoji od deset kontejnera. 
Supstratom koji se dobija od njih se tretira seme. Tako se podstiče stvaranje kvržičnih bakterija, na primer na grašku.