Jedinstveni seminar
Umesto seminara sa ličnim prisustvom u Schwandorfu, HORSCH je ove godine ponudio alternativu zbog pandemije korone. U pitanju je događaj sa direktnim prenosom brojnih predavanja i gostujućim predavačima koji su govorili o različitim temama, uključujući budućnost dizela ili promociji organskih proizvoda i organskih žitarica.
Kako se približavao februar, a sa njim i tradicionalni HORSCH-ov seminar u Schwandorfu, mnogi učesnici su pomislili: „Ponovo lockdown zbog korone“. Seminar 2020. je morao biti otkazan zbog pandemije. Nakon veoma uspešnih digitalnih dana polja prošle godine, bilo je jasno da bi ove godine seminar trebalo da se održi onlajn. Doduše u novom obliku. Seminar kakav do sada nije postojao u celoj branši poljoprivedne mehanizacije. Rodila se ideja za HORSCH Live. Predavanja sa govornicima iz različitih zemalja su se odvijala tokom tri dana. Pored klasičnih predavanja, održane su i raznovrsne tribine.
Učešće je bilo sasvim jednostavno, preko platformi YouTube, Facebook ili HORSCH-ove internet stranice. Za postavljanje pitanja ili razmenu ideja i diskusiju sa drugim učesnicima, na raspolaganju je bio forum za ćaskanje. Michael Braun (Sales Support) je moderirao ceo događaj i sesiju pitanja i odgovora na nemačkom jeziku. Predavanja i diskusiju na engleskom jeziku je moderirao Johannes Hottenbacher (Regional Sales Manager).
Da bi se sprečili tehnički kvarovi ili isključenja, mnoga predavanja su snimljena unapred. Pored toga, internet konekcija i onlajn sistemi su testirani sa svim govornicima, tako da nije bilo problema u diskusijama uživo. U velikoj sali za izložbe u Schwandorfu, u kojoj se inače održava seminar, jedan tim je napravio studio za HORSCH Live.
Trud se isplatio. Za ukupno tri dana od 23.02. do 25.02.2021. program je uživo pratilo 2830 gledalaca, a do kraja maja HORSCH Live je pogledalo ukupno 500.000 ljudi!
Panele temu „Da li će dizel ostati ključni igrač na njivi?“ i „Marketing organskih žitarica / organskih proizvoda sada i u budućnosti. Koje mogućnosti i rizike nosi značajno povećanje organskih površina?“ ćemo detaljno sumirati u ovom članku.
Još uvek možete pristupiti ovim dešavanjima i sadržajima putem QR koda ili direktno preko linka www.horsch.com/live.
Raznolike teme – za svakoga po nešto.
Uveče 23.02.2021. HORSCH Live je započeo uzbudljivom panel diskusijom o Zelenom dogovoru EU. Guido Höner (glavni urednik najvećeg nemačkog mesečnog poljoprivrednog časopisa TopAgrar) odgovarao je na pitanja Michaela Brauna zajedno sa Michaelom i Philippom Horschom kao i Theom Leebom. Postalo je jasno da odluke donete u EU i njenim državama članicama utiču i na međunarodna poljoprivredna tržišta i da pravila mogu biti prilika za poljoprivrednike u mnogim oblastima.
Vezivanje CO2 u zemljištu, direktna setva i zaštita bilja uz pomoć mikroorganizama i bakterija
Drugi dan događaja HORSCH Live je počeo razgovorom o procesu skladištenja CO2 u zemljištu. Detaljno je predstavljena mikrobna karbonizacija kao metoda kompostiranja i obrada zemljišta u svrhu skladištenja ugljenika.
Dva stručnjaka u oblasti direktne setve su potom podelila svoja iskustva. Prvi je bio Ulrich Zink, koji je pokazao kakvo je iskustvo imao u poslednjih 20 godina sa direktnom setvom žitarica i uljane repice u Srednjoj Nemačkoj. Za njim je govorio Julien Senez, prvi strani gost. I ovaj Francuz se oslanja na direktnu setvu i koristio je realne cifre kako bi pokazao kako mu se sve to isplati.
Usledila su tri stručna predavanja iz HORSCH-ovog portfolija na teme trendova u zaštiti useva, vrhunskog kvaliteta habajućih delova i nove mašine za mehaničku negu useva.
Drugo popodne seminara je bilo rezervisano za dva predavača iz Brazila. Poljoprivrednik Gregory Sanders je govorio o biološkoj zaštiti useva na farmama Grupo Progresso. On je pokazao kakvu dugu istoriju ima upotreba bakterija i mikroorganizama u Brazilu i kakav je ogroman napredak napravljen poslednjih godina u toj oblasti. On je izračunao da bi primena ovih mera biokontrole uštedela skoro milion dolara godišnje u dve žetve na njegovih oko 50.000 ha u poređenju sa konvencionalnom zaštitom useva. Na ovo predavanje se odmah nadovezao Gustavo Hermann iz kompanije Koppert Biological Systems. Njegova kompanija sada proizvodi mnoge od ovih sredstava za biokontrolu, kao i biostimulanse za zamenu đubriva. Pokazao je i šta je ovde još moguće u budućnosti i dao uvid u istraživačke centre u Brazilu koji se bave isključivo ovom temom. Njegova kompanija podržava mere koje proizvodne procese čine transparentnijim, na primer da se pri uvozu pokaže kako su tačno proizvedeni uvezeni poljoprivredni proizvodi – konkretno GMO free – bez genetskih modifikacija, ne samo u oblasti soje, već i u slučaju pamuka i kafe.
Okopavanje žitarica, uzgoj soje i intercropping
Treći dan HORSCH Live-a je otvorio poljoprivrednik Moritz Lampe (suosnivač Weser Bio GbR) sa savetima o okopavanju žitarica u međurednom razmaku od 25 cm. On je čak međuredni kultivator označio u nekim slučajevima kao „životno osiguranje“ za poljoprivrednika. Preporučuje da se međuredni kultivator opremi maksimalno, posebno za precizne radove, i da se obavezno prilagodi tehnologiji setve, u idealnom slučaju jednoj konkretnoj sejalici.
Izlaganje na temu obezbeđivanja kvaliteta u HORSCH-u je prošlo pod motom „To je samo čelik“, a pratilo ga je predavanje na temu Intelligence, kojom HORSCH objedinjuje svoje digitalne i automatizovane tehnologije, kao i novu platformu Connect, koja obuhvata evaluaciju i prenos podataka ili servisne teme za mašine.
Generalni direktor N.U. Agrar Ferenc Kornis je pokazao gde je Nemačka u odnosu na druge evropske zemlje kada je u pitanju uzgoj soje. On je objasnio na šta nemački poljoprivrednici treba da obrate pažnju kada je u pitanju soja i pod kojim uslovima se mogu postići dobri i konkurentni prinosi, jer postoji velika potražnja za domaćim proizvodima, pogotovo kada je u pitanju soja koja nije GMO.
Potom su reč dobila dva predavača iz Kanade. Joel Williams je govorio o svom iskustvu sa intercroppingom u Kanadi, gde se dva useva zajedno uzgajaju i žanju. Nakon toga je usledilo predavanje Joea Weckera. On je pričao o tome koje se kulture koriste za intercropping na njegovoj farmi i šta tu treba uzeti u obzir od setve preko đubrenja pa do žetve. O tome možete više pročitati u članku na 12. strani ovog broja. Na kraju trećeg dana, a samim tim i HORSCH Live-a, govorio je Constantin Horsch, koji zajedno sa svojim bratom Lucasom Horschom vodi gazdinstvo u Knežmostu u ČeškojAgroVation. Poveo je publiku na putovanje od početaka ove firme, preko njenog razvoja kao istraživačke kompanije HORSCH sve do sadašnjeg statusa, gde je već deo parcela prebačen na organsku proizvodnju.
Alternativa dizelu
Michael Horsch je razgovarao sa Wernerom Küblerom iz kompanije MAN Engines, stručnjakom sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti izgradnje industrijskih motora na temu „Da li će dizel ostati ključni igrač na njivi?“.
Ovi motori se mogu naći u različitim tržišnim segmentima i proizvodima, uključujući kamione, autobuse, šinska vozila, u čamcima i brodovima, ali i u industriji i postrojenjima na biogas u sektoru poljoprivrede. Ova kompanija proizvodi oko 10.000 motora godišnje u klasi od 50 KS do preko 2.000 KS. Fokus je na krajnjem kupcu u poljoprivrednom sektoru, kojem su potrebne maksimalne performanse uz najmanju moguću potrošnju goriva.
Od 1995. godine dizel motori podležu sve strožijim međunarodnim propisima o emisiji izduvnih gasova, podeljenim u regulacione klase od Tier 1 do trenutno Tier 4. Pored opšte efikasnosti, smanjenje emisije igra važnu ulogu u razvoju motora. Emisija NOx azotnih oksida je smanjena oko 96% od 1995. godine. Zahtevi do Tier 3 su ispunjeni bili isključivo zbog znatno poboljšane tehnologije ubrizgavanja i optimizacije u komori za sagorevanje. Ali već prvi koraci kod Tier 3 i konačno kod Tier 4 učinili su katalizatore za čišćenjem obaveznim. Slično je kod graničnih vrednosti čestica. I ovde je došlo do smanjenja od oko 96%, a i ovde je po standardu za emisiju Tier 4 neophodan filter za čestice. „Nivo emisija koji sada imamo je otprilike uporediv sa Euro 6 za kamione“, kaže Kübler. To znači da su motori trenutno već veoma čisti.
Na pitanje, šta dolazi nakon Tier 4, Kübler naglašava da iako Evropa i SAD idu malo drugačijim putevima, cilj je u osnovi isti. Moraju se obezbediti dokazi o vrednosti emisije tokom praktičnog rada na terenu.
Sve granične vrednosti se moraju ispoštovati, čak i pod najvećim pikovima snage. Međutim, sve izmene koje su inženjeri izveli na mašinama su služile gustini snage i smanjenoj potrošnji, čak i ako je to bilo izazvano sve strožim standardima emisije, kaže Kübler.
U ovom trenutku je već bilo nekoliko pitanja od strane gledalaca, pre svega o efikasnosti novih motora sa naknadnom obradom izduvnih gasova. Uprkos povećanim performansama na papiru, poljoprivrednici i traktoristi dobijaju manje snage kada pritisnu papučicu za gas.
Objašnjenje koje je Kübler dao je da je pre 1995. godine papučica gasa bila mehanički povezana direktno sa motorom i zato je sledila brza reakcija. Da bi se smanjila emisija izduvnih gasova, danas se instalira digitalna regulaciona elektronika koja nije postojala u prošlosti. Tako može doći do osećaja izvesnog regulatornog kašnjenja. „Svaki motor je odobren i testiran od strane organa za odobravanje i stoga mora da obezbedi i specificirane performanse“, uverava Kübler. Kupac takođe oseća snagu trakcije preko točka ili kardanskog vratila, što takođe može da se učini kao gubitak efikasnosti.
„Jasno je da motor ima naznačenu snagu. Ali čini se kao da ne ide tako dobro kao na starim traktorima koji nisu bili regulisani“, potvrđuje Michael Horsch.
Na pitanje o budućim oblicima pogona, Kübler je pokazao prezentaciju sa različitim rešenjima motora i goriva za traktore. Primer je bio traktor snage 139 kW, koji intenzivno obrađuje zemljište u trajanju od 3,5 sata. Između ostalog, upoređeni su dizel, tečni gas (LNG), dva različita sistema vodonika i elektromotor. Ovo poređenje pokazuje koliko je važna odgovarajuća težina rezervoara zajedno sa gorivom ili baterijom, ali i zahtev za prostorom i troškovi rezervoara, baterije i samog goriva / struje.
Rezervoar za gas pod pritiskom zauzima dosta prostora u prostoru za instalaciju. Troškovi za tečni gas su jedini koji su samo malo veći od - relativno – niskih troškova dizel motora. Sa vodonikom, rezervoar je tri puta teži, ima mnogo veću zapreminu i sistem rezervoara je mnogo skuplji. U slučaju električnog pogona, troškovi baterije za jedan dan standardnog rada na njivi su oko 144.000 €. Pored toga, postoji zapremina koja odgovara oko 2.400 litara dizela i težina od 2,8 tona, objašnjava Kübler. Michael Horsch je stoga siguran: „Na kraju ne možemo izbeći dizel ili gorivo slično dizelu u poljoprivredi […] .“
Prema Kübleru, zamena dizela biodizelom je veoma skupa, jer prvo mora da se esterifikuje da bi se kasnije mogao čisto i efikasno sagoreti u motoru. Ako ozbiljno shvatite cilj smanjenja CO2 morate se više oslanjati na obnovljivu energiju od vetra, sunca ili biomase.
Kada je u pitanju održivost, dolazimo do sintetičkih goriva. Sintetičko gorivo se proizvodi korišćenjem električne energije dobijene od solarne energije ili vetra za proizvodnju vodonika u procesu elektrolize. U kombinaciji sa CO2 iz toga se mogu proizvesti brojna goriva.
Ali problem je količina. Za proizvodnju su potrebna velika postrojenja koja jeftino proizvode takva goriva, kao i dovoljno struje od sunca ili vetra. I dalje postoji problem snabdevanja gorivom u ovoj oblasti. Prema Kübleru, morala bi prvo da se postavi potpuno nova mreža stanica za točenje goriva. Okretanje ka elektromotoru pokazuje koliko je to teško. „Ako razmišljate u pravcu sintetičkog goriva […] onda bi zapravo trebalo da napravite gorivo koje odgovara današnjoj standardizaciji. Drugim rečima, koje se sutra može koristiti u bilo kojem vozilu na dizel,“ objašnjava Kübler.
Na pitanje zašto su MAN i Daimler predstavili kamione sa električnim motorom, Kübler je rekao da su tu ulogu imali zakonski propisi. Proizvođač mora da pazi na celu flotu kako bi postigao ciljane emisije i izbegao kazne. Trenutno je to moguće samo sa električnim motorima, jer se ovde ne uzima u obzir proizvodnja, a vozila na baterije su klasifikovana kao emiteri sa nultom emisijom CO2. stoga je logično imati vozila na elektro pogon u ponudi kako bi se postigla vrednost voznog parka ili da bi sa celom flotom bili ispod propisanog ograničenja CO2.
Evropa i Nemačka su dobre u brzom razvoju i unapređenju inovacija i tehnologije. Međutim, ovde je potrebno mnogo duže da se proširi infrastruktura, tako da će postizanje klimatskih ciljeva koštati i novca i vremena, zaključio je Kübler na kraju svog izlaganja.
Više organskog u vreme pandemije korone – kako će se dalje odvijati?
Tema druge večeri HORSCH Live-a je bila „Marketing organskih žitarica / organskih proizvoda sada i u budućnosti. Koje mogućnosti i rizike nosi značajno povećanje površina za organsku proizvodnju?“ Michael Horsch je razgovarao između ostalih i sa Stefanie Strebel (osnivačica i generalna direktorka KS agrar GmbH i Ceresal GmbH), Klausom Bergmannom /generalni direktor Bergmann GmbH), Jörgom Große-Lochtmannom (generalni direktor Bio Kontor GmbH, Öko Service GmbH i član upravnog odbora Marktgesellschaft der Naturland Bauern) i Christofom Mrossom (generalni direktor Food Lidl Deutschland).
Okolnosti koje prate pandemiju korone dovele su do toga da sve više ljudi u Nemačkoj dovodi u pitanje svoje navike u ishrani i kupovini. Procena Saveznog ministarstva za hranu i poljoprivredu (BMEL) pokazuje da ljudi konzumiraju ekološkije. Faktori kao što su zaštita životne sredine i klime, kao i odgovorno stočarstvo, igraju veliku ulogu. Ovaj razvoj se takođe može jasno videti iz prometa prodavaca organskih proizvoda. Prema rečima Michaela Horscha, povećanje je oko 30%. Jörg Große-Lochtmann kaže da je prethodnih godina primetan trend ka održivijoj potrošnji. Pandemija je još i ojačala taj trend.
Za Klausa Bergmanna, činjenica da se ljudi uprkos neizvesnoj situaciji okreću skupljim organskim proizvodima prvenstveno je posledica činjenice da ne jedu van kuće: „Ljudi su primorani da kuvaju kod kuće. To ostavlja više novca u novčaniku.“ On se nada da će tako ostati i nakon pandemije ili se čak povećati. Za Stefanie Strebel, povećana upotreba organskih proizvoda ima veze i sa očuvanjem zdravlja tokom pandemije, zbog čega pretpostavlja da će se ovaj trend nastaviti i nakon perioda pandemije.
Christof Mross je dodao neke brojke iz Lidla u ovu statistiku koje pokazuju ovaj razvoj u teškom svetlu. Kupci čije je ponašanje u kupovini bilo određeno cenom i pre pandemije, sada su još svesniji cena. Kupci koji su kupovali organske proizvode, to još više rade tokom pandemije. Potrošačke navike su se pojačale i eksponencijalno povećale. „Jaz se značajno povećao. Ako želite ovo da prenesete na društvo, primetićete značajno razdvajanje“, kaže Mross. On je uveren da zbog pandemije ljudi više vode računa šta i kako konzumiraju i da će taj trend dugo ostati prisutan. To pokazuje i visoka posećenost prodavnica na samim gazdinstvima.
Svesna ishrana podrazumeva i izvesno odricanje od mesa, naglašava Michael Horsch i istovremeno pita da li je to još jedan trend. Prema Große-Lochtmannu, sve više će biti fleksitarijanaca, odnosno onih koji jedu meso, ali istovremeno konzumiraju mnogo vegetarijanskih ili veganskih proizvoda. Ovo ne samo da pomaže dobrobiti životinja, već i organskoj poljoprivredi, prirodi i samim ljudima. „Nemačko društvo za ishranu bi reklo: ako neko na organsko meso potroši sav iznos koji jedan Nemac danas potroši na meso iz konvencionalnog uzgoja, onda je taj pojeo pravu količinu“, kaže Große-Lochtmann o svom pogledu na zdrav fleksitarizam. Potrošnja mesa će nastaviti da se smanjuje u celini. To pokazuje i povećana potražnja za zamenama za meso na biljnoj bazi. Ali mlečni proizvodi i riba se takođe sve više zamenjuju biljnim alternativama. „Prehrambena industrija zaista sve prebacuje na biljne zamene“, dodaje Stefanie Strebel. Ovo potvrđuje želju društva za održivijom i zdravijom hranom, kao i za većom dobrobiti životinja.
Ako se pitate da li ima smisla da poljoprivrednici pređu na organsku proizvodnju, za Stefanie Strebel je posebno važno da se razmotri i globalno tržište. Organska oznaka EU se nalazi na svakom organskom proizvodu u maloprodaji hrane. Međutim, to za potrošače nije baš ubedljivo, jer se organski proizvodi mogu uvoziti i iz Istočne Evrope. To znači da roba može doći sa bilo kog mesta u svetu, sve dok je proizvedena u skladu sa organskim standardima EU. Konkurencija je stoga velika, jer je proizvodnja van EU zbog raznih faktora znatno jeftinija. Strebelova smatra da potrošaču mora biti mnogo jasnije odakle hrana dolazi, na primer tako što će pokazati balans CO2 na proizvodima i tako potrošaču pružiti mogućnost da kupuje proizvode iz svog regiona.
Čisti prikaz lanca snabdevanja i generisanog CO2 jeste transparentan, ali podrazumeva i ogroman napor, kaže Christof Mross. Mnogo je lakše probuditi interes potrošača za domaće (organske) životne namirnice, nego prolaziti kroz ceo lanac snabdevanja. Zbog toga Lidl ima za cilj da sve više uvezenih EU organskih proizvoda zameni regionalnim proizvodima Biolanda. „Edukacija kupaca i propisivanje šta treba da kupe ne funkcioniše“, navodi Mross. Možete samo dati ponudu i pustiti kupca da odluči. Lidl više preferira da motiviše kupca nego da ga edukuje. U tom pogledu, informacije su jako važne.
Naredni cilj je da domaća organska proizvodnja bude ekonomičnija, a da organski proizvođači ne budu zavisni od državnih subvencija. „Postoje dve mogućnosti. Sa jedne strane, edukacija potrošača da preferiraju lokalne organske proizvode i sa druge strane, povećanje produktivnosti našeg područja kako bi lokalni organski proizvodi bili konkurentni na međunarodnom nivou“, objašnjava Strebelova.
Da li danas još uvek ima smisla preći na organsku proizvodnju, zavisi od pojedinačnog gazdinstva, njegove površine, količine stoke i tržišnih mogućnosti u regionu. Na pitanje šta se dešava sa cenama kada se organski udeo i prinos povećaju, Jörg Große-Lochtmann kaže da trgovci, prerađivači i proizvođači moraju bliže da sarađuju. Ako se obim organske proizvodnje poveća, trgovci moraju nastaviti da obezbeđuju dugoročne ugovore o snabdevanju po dobrim uslovima. Prema Jörgu Große-Lochtmannu, tokom velike potražnje za speltom pre nekoliko godina, cena konvencionalne spelte bi čak i porasla nakon nestašice organske spelte. Cenu određuju ponuda i potražnja. „U organskom sektoru je tržište drugačije, ali se i ono povinuje zakonu ponude i potražnje“, dodaje Mross.
Na kraju raznolike i uzbudljive runde razgovora, Michael Horsch je izvukao pozitivan zaključak. Organska poljoprivreda definitivno ima budućnost i dugoročno će biti unosna pored konvencionalne poljoprivrede. Kada je reč o klimi, celu stvar prate političke smernice, koje međutim moraju da postave iste standarde za sve – industriju, trgovce na malo ili poljoprivrednike. Danas poljoprivreda nudi mnogo inovacija i razvoja. „Mislim da je veoma važno da prestanemo da nadoknađujemo konvencionalno u odnosu na organsko, već sistemi treba da se spoje“, kaže Bergmann. Ovo je jedini način da se pronađe zajednički konsenzus koji će dovesti do zdravije potrošnje.