Otvoren za inovacije
Marco Horsch, DE
Poljoprivreda je izložena velikim promenama, ne samo usled političkog pritiska, već i usled pritiska društva. Dosadašnje metode rada u ratarstvu se sve više dovode u pitanje i mnogi poljoprivrednici obrađuju svoje parcele na novi način. Marco Horsch je jedan od njih.
On je preuzeo porodično gazdinstvo u Sitzenhofu. Pored toga, zajedno sa Joachimom Suttorom vodi firmu Bintec. Ovo preduzeće sa sedištem u Sitzenhofu pruža profesionalna rešenja za skladištenje žitarica. Zajedno sa svojim zaposlenima, Marco Horsch obrađuje površinu od 300 ha. Tu spada i 80 ha koje uslužno obrađuje za druge. Marco Horsch praktikuje petodelnu rotaciju useva.
„Moj mašinski park je dosta mali. Jedine mašine u mom vlasništvu su traktori“, objašnjava Marco Horsch. Kombajne, sejalice i mašine za obradu zemljišta deli sa lokalnim partnerima. Jako mu je važna osnovna ideja lokalne poljoprivrede i podržava je svojim članstvom u udruženju koje zajednički nabavlja i deli mehanizaciju.
„U ovakvoj vrsti saradnje obzir prema drugima je od suštinske važnosti. Kod nas to odlično funkcioniše. Dobar primer je naša grupa koja deli kombajn. U vreme žetve, svaki član je svestan da mora zauzdati lični interes. Svi se okupimo i pokušamo da se dogovorimo kako da što optimalnije i brže obavimo žetvu. To doduše znači da nekad moramo sačekati dan ili dva dok naša parcela dođe na red!“
Poljoprivrednici zajedno žanju oko 500 ha žitarica i uljane repice jednim zajedničkim kombajnom. Marco Horsch na svojim parcelama namerno koristi manje i lakše traktore, kako bi što manja težina prelazila preko zemljišta i na taj način ga čuva. Drugi članovi njegove grupe primenjuju nešto drugačije metode.
Marcova samohodna prskalica je proizvedena 1989. Prskalica PT 150 je prva i najstarija samohodna prskalica koju je HORSCH ikada napravio. Ima radnu širinu od 24 m i tokom godina su rađene neke modifikacije.
Uticaj porodice
Marco Horsch je u ranoj mladosti posmatrao početke firme HORSCH Maschinen GmbH i zato je pod velikim uticajem porodične filozofije o konzervacijskoj obradi zemljišta. Odrastao je na vrhuncu faze minimalne obrade zemljišta i primetio je da ovaj način obrade u Schwandorfu i okolini brzo dostiže svoje granice. On se i danas intenzivno bavi zemljištem i istražuje kako da optimizuje obradu njegovog zemljišta. Kaže: „Ne zanima me poljoprivreda po receptu. Želim da isprobam nešto novo i da stičem sopstvena iskustva. Želim da uživam u svom radu iako već unapred znam da su neki od mojih brojnih eksperimenata osuđeni na neuspeh. Uprkos tome, znam da će se moj način rada isplatiti u finansijskom pogledu i da moram da zarađujem na taj način.“ Trenutno mu odgovara što ima raznovrsnu rotaciju useva i što mu to donosi zaradu. Petodelna rotacija useva ima i tu prednost što smanjuje probleme sa korovom. Rotira sledeće useve: žitarica, uljana repica, žitarica, kukuruz, zatim jari cvetajući usev ili mahunarka. Ranije je imao intenzivniju rotaciju useva u koju je sada dodao mahunarke i kukuruz. Ranije se njegova rotacija useva sastojala isključivo od pšenice i uljane repice. Setva i žetva su zato bili veoma stresni. Nova rotacija useva mu je donela veliko olakšanje. Prskanje, žetva i setva ne moraju da se obavljaju u isto vreme i posao se zato mnogo bolje organizuje.
„Puno eksperimentišem sa međuusevima. Na primer, ne sejem ih na celoj parceli, već samo na jednoj polovini. Moj cilj je da procenim uticaj na prinos naredne kulture“, kaže on na to. Izbacio je gorušicu, kako bi isključio njenu nekompatibilnost sa uljanom repicom. Uljana repica je i dalje dominantni lisnati usev u njegovoj rotaciji. Već nekoliko godina se bavi i gajenjem soje – ne da bi obogatio rotaciju useva, već da bi podržao lokalnu poljoprivredu. Za sada je zadovoljan rezultatima: „Prinos iznosi između 3,5 i 4,5 tone. Posle žetve od soje proizvodimo ulje koje se prodaje isključivo lokalno.“
Marco Horsch nema nameru da se prebaci na organsku poljoprivredu, ali želi da isproba neke od njenih pristupa. Pre svega one koje se tiču zemljišta. Što se više bavi ovom temom, to mu je jasnije iz kojih razloga je minimalna obrada zemljišta u Schwandorfu krajem 80-ih godina prošlog veka dostigla svoje granice. „Tada smo imali jako kratke rotacije useva i time smo uništili prednosti koje smo dobili minimalnom obradom. Danas smatram da je bitno duboko rastresti zemljište. Osim toga, tada je držanje na crnom ugaru bila velika greška, a i danas je. Nisu samo međuusevi važni za stvaranje humusa, već i ostaci korena koji se raspadaju. Vreme u kojem se ne seju glavne kulture treba iskoristiti za međuuseve koji će pomoći stvaranje humusa u zemljištu. Da smo to znali osamdesetih, sigurno bismo imali više uspeha sa minimalnom obradom.“ Marco Horsch pak priznaje da na nekim njegovim parcelama ima još potencijala za povećanje humusa. Fokusiran je na to kako da podstakne stvaranje humusa u zemljištu sa pozitivnim ekonomskim efektom.
O Marcu Horschu
Marco Horsch je najmlađi brat Philippa i Michaela Horscha. Upravlja porodičnim gazdinstvom u Schwandorfu. Oženjen je Kanađankom sa kojom ima dva sina. Sa njom je živeo godinu i po dana u Kanadi. Tamo je i nastala ideja o firmi Bintec, njegovom drugom poslu pored poljoprivrede. Za njega su veoma važni lokalna poljoprivreda i primena novih ideja. Otvoren je i za setvu specifičnih kultura.
Industrijska konoplja kao dodatak rotaciji useva
Kako bi povećao udeo humusa u zemljištu, Marco ne eksperimentiše samo sa međuusevima, već planira i podsetvu kukuruza. U budućnosti će biti mnogo više raznovrsnosti na parcelama. Zbog toga se ne plaši da krene novim putem. Prošle godine je počeo da seje industrijsku konoplju. „Jedan mladi radnik u HORSCH-ovom odeljenju za marketing mi se obratio. Pored toga što radi u HORSCH-u, osnovao je lokalno start-up preduzeće, koje seme industrijske konoplje obrađuje u životne namirnice. Pitao me je da li bih mogao da posejem industrijsku konoplju. Ja sam uvek otvoren za nove ideje i spreman da pomognem mladom lokalnom preduzeću. Brzo sam se odlučio na to da mu pomognem. U prvoj godini sam posejao konoplju na 10 ha. Tu izmenu sam lako uključio u svoju rotaciju useva, tako što sam deo zemljišta namenjenog mahunarkama odvojio za konoplju.“ Prinos od 1 tone po hektaru je bio uspeh, ali je bilo teško doći do njega. Koristili su kombajn koji nije odgovarao ovakvom usevu i neisečene biljke su bile svuda po parceli. To se ispostavilo kao velika greška. Obrada posle žetve je bila veoma teška i uspeli su da je obave tek uz pomoć HORSCH Tigera MT. Ovaj razrivač je kombinacija teške tanjirače i šiljaka za duboku obradu. Da bi usitnili konoplju, koristili su samo diskove, što je dovelo do toga da parcela nije bila dobro iznivelisana. Razlog za to je velika količina konopljine slame koja je ležala svuda u gomilama. To može biti problem prilikom prskanja ili đubrenja. Marco Horsch će i ove godine sejati industrijsku konoplju, ali je naučio nešto iz svojih grešaka. Planira da nakon kosidbe konoplje poseje jari usev, kako bi imao dovoljno vremena da intenzivnije obradi žetvene ostatke. Zatim će ih ostaviti da se osuše. Osim toga, na kombajnu će obaviti neke modifikacije kako bi žetva protekla bez problema. Sa ekonomskog stanovišta, prošlogodišnja setva industrijske konoplje se isplatila. Velika kompetitivnost konoplje potiskuje korov, tako da posebne mere zaštite i dodatno đubrenje nisu potrebni. Konoplja je tako obogatila i rotaciju useva i rezultate gazdinstva.
Alternativne mere zaštite bilja
Sledeći cilj Marca Horscha jeste smanjenje upotrebe sredstava za zaštitu bilja i upotreba alternativnih sredstava poput fermenata. „Često razgovaram o tome sa drugim poljoprivrednicima. Razvio sam sopstvene postupke za stvaranje fermenata. Ova oblast je još uvek nerazvijena. Ne postoje naučno ispitane metode.“ Marco Horsch smatra da se kroz ovakav razvoj poljoprivreda može prikazati društvu u drugačijem svetlu. U budućnosti moramo smanjiti upotrebu sredstava za zaštitu bilja, uštedeti na đubrivu, a opet održavati prinose na istom nivou.
Stvaranjem humusa u zemljištu se zadržava CO2 i poljoprivrednici na taj način mogu doprineti očuvanju klime. Međutim, Marco Horsch naglašava da se ove prednosti moraju aktivno predočiti društvu. Po njegovom mišljenju, poljoprivrednici su u prošlosti morali otvorenije pričati o svom radu – pa i o greškama koje su napravili. „Poljoprivreda se trenutno nalazi u fazi velike promene. I ja sam godinama primenjivao poljoprivredu „po receptu“ i previše se oslanjao na naučnike i konsultante. Kod mene je to doduše dosta dobro funkcionisalo, ali sam zaboravio kako da razmišljam samostalno. Puno stvari je ostalo po strani, pogotovo u oblasti zaštite bilja. Sada sam došao do tačke kada sam istražujem koje mogućnosti još imam pored poljoprivrede na recept“, kaže Marco Horsch na kraju intervjua.
terraHORSCH će i u budućnosti pratiti kako Marco Horsch praktikuje svoje bavljenje poljoprivredom i koliko je uspešan u svojim alternativnim metodama.