Kalkulisani rizik
Kada je Agr’Estuaire prešao na organsku poljoprivredu, akcenat je bio na mehanizaciji, jer ona igra važnu ulogu u radu gazdinstva. Sa jedne strane se optimizuje radno vreme, a sa druge se fokusira na useve koji postižu visoku dodatu vrednost.
Agr’Estuaire se nalazi severoistočno od Bordoa. Tamo je trebalo da se održe HORSCH-ovi praktični dani od 25. maja do 12. juna 2020. Glavne teme su trebale da budu kukuruz i obrada, nove sejalice iz linije Maestro i obilazak ovog gazdinstva. Zbog situacije sa koronom, događaj je morao biti otkazan.
Yoan Gauchery je inženjer u poljoprivredi. On je odgovoran za vođenje gazdinstva koje je od ove godine u potpunosti organsko. 2015. godine je preuzeo gazdinstvo sa 880 ha obradive zemlje zajedno sa još četiri partnera. Bavili su se konvencionalnom poljoprivredom, a rotacija useva se sastojala isključivo od kukuruza i tvrde pšenice. Danas gaje pivarski ječam na 45 ha, kukuruz na 245 ha i soju na 570 ha. Suzbijanje korova se obavlja uglavnom mehanički. „Želeli smo da unapredimo našu proizvodnju. To je razlog zašto smo prešli na organsku proizvodnju. Osim toga privlačio nas je tehnički izazov. Sva petorica razmišljamo na sličan način. Neki od nas su već imali organske povrtnjake na otvorenom ili u stakleniku”, objašnjava Yoan Gauchery.
Finansijska ulaganja
Dovesti gazdinstvo sa tačke na kojoj je bilo do tačke na kojoj se sada nalazi je priča za sebe.
Agr’Estuaire se nalazi na ušću Žironde, zemljište je ravno i močvarno. Nakon preuzimanja 2015. godine, moralo je mnogo toga da se uradi kako bi se rešio glavni problem na gazdinstvu: upravljanje vodama. Napor za ovo se učetvorostručio u odnosu na vreme pre preuzimanja posla – cilj je bio da se za obradu optimizuje 200 ha godišnje. Tvrda pšenica je bila uključena u rotaciju useva kako bi se preko leta što pre moglo nastaviti sa poslom. Đubrenje krečom povećalo je pH vrednost u gornjih 15 do 20 cm zemljišta. Uveden je Green Tillage kako bi se kukuruz mogao ranije sejati. Na budući međuprostor je posejan međuusev i tako je stvorena brana iznad redova kukuruza kako bi se zemljište brže sušilo. Plug nije korišćen od preuzimanja gazdinstva.
„Pored ovoga, bilo nam je jasno da će način snabdevanja strujom i navodnjavanja morati da se modernizuje. Navodnjavamo 97% naših parcela. Čak smo zaposlili mehatroničara koji održava sistem za navodnjavanje i sve što ima veze sa elektrikom. Tu spada i održavanje traktora i GPS sistema“, dodaje Yoan Gauchery.
Mašine kao ključ konverzije
Jedan od najvećih izazova prelaska na organsku proizvodnju je bila radna snaga. 90% rotacije useva čine jare kulture koje traže navodnjavanje. Tako se potreba za radnicima udvostručila: umesto jednog na 200 ha, trebao im je jedan na 100 ha! Ovaj problem je rešen uz pomoć veće radne širine, Controlled Traffic Farminga i nove raspodele parcela. “Na vrhuncu sezone imamo šest radnika – znači jednog na 150 ha. Naše parcele su ravne, pod pravim uglom i površine od 30 do 100 ha. Sledeći problem kod organske poljoprivrede su kratki vremenski rokovi. I ovo nam je rešila veća radna širina mašina. Ako uslovi to dozvoljavaju, radi se non-stop”, objašnjava Yoann Gauchery.
“Prethodni vlasnik je zemljište obrađivao površinski, ali je navodnjavanje značajno oštetilo strukturu zemljišta. Zato smo odlučili da povećamo dubinu obrade, kako bismo rastresli glinu, povećali površinu za korenje i samim tim povećali prinose. Kada se odlučite za intenzivniju obradu, morate imati na umu nosivost oslabljenog zemljišta. Ovaj problem smo rešili tako što smo uveli međuuseve i CTF”, kaže Yoann Gauchery.
Posle glavnih kultura seje se što je više moguće međuuseva, kako zemljište ne bi bilo golo. Više organskog materijala poboljšava strukturu i život u zemljištu. Ranije su međuuseve sejali u dva prohoda. Tiger DT je poboljšao strukturu zemljišta, a uz pomoć kombinacije Jokera i Partnera se zemljište površinski meša i seje međuusev. Ove godine su u jednom prohodu obavili setvu, uz pomoć Tigera MT sa diskovima i šiljcima i Partnera. To se obavlja odmah iza kombajna. Diskovi mešaju, a šiljci idu u dubinu od 25 do 30 cm. Terrano FG sitni međuuseve. Radni organi sitne i raspoređuju žetvene ostatke po površini. Terrano nema valjak, kako bi se sprečio rast korova. Tiger MT i Terrano FG rade na različitim dubinama, zavisno od potrebe. Yoann Gauchery objašnjava: „Naša strategija je jasna: malo mašina vrhunskog kvaliteta. A njih koristimo maksimalno!“
Revolucija uz CTF
„Kao i mnogi drugi poljoprivrednici upoznali smo CTF na HORSCH-ovim prezentacijama. Mi radimo sa stalnim tragom od 9 m. Naše parcele su prilagođene ovom sistemu. Tako je sabijanje na našim parcelama svedeno na minimum. Vozači koriste već zadate tragove. Tako vršimo najmanji pritisak na naše glavno sredstvo za rad: zemljište“, naglašava ovaj poljoprivrednik.
Agr’Estuaire se odlučio za 9 m umesto 12 m, jer je težina mašina tako bolje prilagođena močvarnom zemljištu. I raspored slame i kukolja posle prolaska kombajna, kao i rasturanje stajnjaka su bolji i ravnomerniji na ovoj širini.
Kada je radna širina mašina jednom određena, najveći tehnički izazov je bilo postavljanje stalnih tragova. Nijedna parcela nema potpuno prave uglove i zbog topografije močvarnog tla ponekad na svakih 100 do 200 m dolazi neki jarak. Zato pre i posle jarka imamo dva stalna traga. Po parceli u proseku ima pet do sedam stalnih tragova.
Ovaj sistem se primenjuje na svim parcelama kako bi radnici mogli nesmetano raditi. U svakom traktoru postoji pregled ovih CTF stalnih tragova, koji se mogu tačno pratiti.
Nove tehnologije
„Koristimo Trimble GPS sistem i Software Climate Field View za mapiranje, kako bismo pratili naše parcele u realnom vremenu i olakšali prilagođavanje kod nekih promena i đubrenja!” kaže Yoann Gauchery i dodaje: „Tako prilagođavamo setvu navodnjavanim i nenavodnjavanim parcelama. Tokom setve se prikuplja mnoštvo podataka: gustina setve, udeo organskog materijala, vlažnost zemljišta... Svi su dostupni na iPadu. Jednostavno i praktično.“
Šta je sledeće? Nove kulture...?
„Naš cilj je da stalno poboljšavamo našu strategiju. Ovo je prva godina u kojoj radimo isključivo organski. Želeli bismo da put kojim smo krenuli prilagodimo takozvanim klasičnim kulturama poput kukuruza, soje ili ječma. Na kraju, želimo da se koncentrišemo na kulture koje nam donose dobru zaradu“, objašnjava Yoann Gauchery.
I nastavlja: „Naša rotacija useva se sastoji pretežno od kukuruza. Zato razmišljamo o diversifikaciji uz pomoć kukuruza šećerca, kokičara ili semenskog kukuruza. Jako dobro smo savladali gajenje ove vrste i želimo da se proširimo na različite sorte kako bismo povećali prihode i iskoristili sisteme za navodnjavanje koje već imamo. Ove kulture su pak nešto zahtevnije. Neophodna su značajna ulaganja i mnogo truda. Razmišljamo i o uzgoju boranije ili paradajza.
Stalno radimo na poboljšanju naših sistema. Zato smo u saradnji sa sekretarijatom za poljoprivredu Žironde formirali ogledna polja za različite sorte soje. U tu svrhu godišnje koristimo 10 ha. Pokušavamo da razvijemo nove međuuseve poput pivarskog ječma u kombinaciji sa sojom kao međuusevom. Imamo i druge ideje, kao npr. kukuruz sa međurednim razmakom od 1,5 m i međuusevom sa obe strane reda.”
Njegov plan za budućnost glasi: „Nas petorica činimo dobru kombinaciju interesovanja, znanja i iskustava. Zato se nadamo da ćemo u narednih pet godina razviti nove kulture i nove sisteme i ova saznanja proslediti drugima.”