Poljoprivreda u doba korone
Ko je početkom ove godine mogao da zamisli da će poljoprivreda i poljoprivrednici odjednom postati važni za sistem – i to širom sveta? To je omogućila korona. Upravo sada ne smemo gurnuti važne pristupe regenerativne poljoprivrede u zapećak. Michael Horsch objašnjava zašto.
„Diskusija između ekološke i konvencionalne poljoprivrede je postala objektivnija. Kod zakonodavca se oseti da nije baš sve što se dodatno stavlja na teret privredi po svaku cenu sprovodljivo. Naravno, to ne znači da nestaju teme poput klimatskih promena, zdravih namirnica itd. Baš naprotiv: stekle su neki novi kvalitet i dostigle novi nivo na kojem poljoprivrednici mogu racionalnije diskutovati sa društvom.
Uzmimo za primer redukciju hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Mnogim poljoprivrednicima je jasno da se ovde ne radi samo o zahtevu društva. Iskustva iz našeg privređivanja su nas dovela ovde. Rezistentnost korova na pesticide (npr. mačiji rep) stalno raste, a povećavanje prskanja daje samo kratkoročne rezultate. Dalje, iz godine u godinu primećujemo da uske rotacije useva kod repice uzimaju svoj danak (25 % +). Prinosi uljane repice više ne rastu. Na nekim mestima čak i opadaju - uprkos ili zbog veće primene pesticida?!
Ovo je dovelo do toga da se rotacije useva proširuju (diverzitet), što automatski smanjuje količinu praskanja. Vidim sve više prolećnih kultura, a time i kultura u redovima, koje se seju sejalicama za setvu pojedinačnog semena. U tom kontekstu, ljudi razmišljaju o tome da samo red tretiraju herbicidom, a da samo između primenjuju mehaničko uklanjanje korova. U ovakve kulture spada i uljana repica, koja se može sejati i na 50 cm međurednog razmaka.
Regenerativna poljoprivreda (hibridna poljoprivreda) će dugoročno gledano biti druga alternativa organskoj odnosno konvencionalnoj poljoprivredi. Želimo da postanemo eksperti i u ovom segmentu i pomognemo da se prošire “regenerativne” ideje. Mnogi misle da regenerativna poljoprivreda automatski podrazumeva novi oblik organske poljoprivrede. To nije tačno. Regenerativni aspekt odlično paše u konvencionalnu poljoprivredu.
Regenerativni pristup pokušava da redukuje uticaj veštačkih đubriva na biologiju i zemljište i samu biljku, čak i da ga zameni. U tom slučaju moramo bolje razumeti kakvu interakciju biljka odn. koren ima sa zemljištem i biologijom i kakvu ulogu igraju mikroorganizmi u zemljištu, kada se na njihovu životnu sredinu utiče tako da oni delimično mogu zameniti ulogu npr. veštačkog đubriva.
Moramo biti svesni toga da kroz regenerativnu poljoprivredu u prvom redu ne povećavamo useve, već dobijamo kvalitetnije zemljište, zdraviju biljku i kvalitetnu hranljivost naših žitarica. Ne zaboravimo da je skladištenje ugljenika u zemljištu (stvaranje humusa) moguće samo na ovaj način, čak iako su klimatske promene gurnute u stranu zbog korone.
Iz tog razloga želimo da se u narednom periodu više bavimo regenerativnom poljoprivredom. U Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Engleskoj već postoji dugogodišnje iskustvo u toj oblasti. Mi bismo želeli da uključimo međunarodna iskustva. Joel Williams je međunarodno priznati stručnjak koji nam je to i pružio. Joel nam je pomogao da napišemo nekoliko članaka – prvi ćete pronaći već u ovom izdanju – i nadamo se da ćemo puno naučiti o znanjima i iskustvima u regenerativnoj poljoprivredi.“