Pomoć iz prirode
napisao Evaristo de Miranda
Nema puno zemalja na svetu kojima su korisni insekti u poljoprivredi tako važni kao u Brazilu. Stotine vrsta bakterija, protozoa, gljivica, mikoriza, grinja, insekata i njihovih feromona se identifikuje i zatim umnožava. Izrađuju se u laboratorijama, biotehnološkim firmama i na poljoprivrednim gazdinstvima. Glavni ciljevi su povećanje produktivnosti pomoću simbiotskog đubrenja azotom, doprinos biološkoj aktivnosti zemljišta i biološka borba protiv štetočina i bolesti.
Korisni insekti i biološke pomoćne materije se koriste na širokom spektru poljoprivrednih površina: na malim i velikim gazdinstvima, od Ekvatora do regiona sa umerenijom klimom. Prodaja raste iz godine u godinu. Ovo se odnosi na sve od transportne logistike preko prskanja do dronova i aviona koji se koriste u poljoprivedi. Start-upovi, domaće i međunarodne kompanije cvetaju na ovom tržištu.
Proizvodnja, distribucija i upotreba su kontrolisani zakonima. Oni regulišu proizvodnju i promet đubriva, regulatora, vakcina, organskog đubriva, remineralizatora i supstrata za biljke namenjene poljoprivredi. Primenjuje se zakon 12.890/2013.
Glavne oblasti primene korisnih insekata i bioloških pomoćnih sredstava su:
- Đubrenje biološkim azotom
U Brazilu je biološko vezivanje azota preko bakterija od izuzetnog značaja za prihranu useva. One zadovoljavaju potrebe za azotom mnogih mahunarki (pasulj, soja i kikiriki), što đubrenje veštačkim azotom čini suvišnim. Da bi se proizvela jedna tona soje, potrebno je oko 80 kg azota, koji se u potpunosti apsorbuje povezivanjem korena biljke sa bakterijama koje vezuju azot.
Nekoliko odabranih sojeva bakterija koristi se na oko 35 miliona ha oranica na kojima se uzgaja soja. Tretiranje semena sa najmanje 160.000 bakterija po semenu rezultira godišnjom uštedom na azotnom đubrivu od 8,5 milijardi dolara. Pritom je vezivanje azota prilagođeno potrebama kulture. Ova tehnologija minimalizuje ekološke probleme koji su inače povezani sa mineralnim azotnim đubrivom, kao što je zagađenje podzemnih voda, eutrofikacija jezera, emisija azotnog oksida itd.
Brazilski naučni instituti i privatne kompanije su razvili izuzetno efikasne sojeve bakterija Rhizobium i Bradyrhizobium, kao i Azospirillum brasilense. Ove nove bakterije povećavaju vezivanje azota u rizosferi pšenice, kukuruza i trava na pašnjacima. Osim toga, proizvode fitohormone koji podstiču rast korena. Velik koren upija više vode i hranljivih materija i jača otpornost biljke na sušu. Ogledi koje su sproveli Vogel et al. (2015) kao i Stets (2013) i Roesch et al. (2005) su zapravo pokazali pozitivne efekte koje ima Azospirillum brasilense u pogledu rasta korena i listova pšenice. Ukupno gledano, različita dostupna biološka pomoćna sredstva brazilskim poljoprivrednicima štede otprilike 15 milijardi dolara godišnje.
-Strukturna pomoćna sredstva
Cilj je maksimiziranje biološke raznovrsnosti u zemljištu, povećanje plodnosti i stvaranje strukture zemljišta koja je povoljna za razvoj korena i biljaka – čak i bez oranja i za direktnu setvu. Na osnovu molekularne genomike, ova biotehnologija se u Brazilu koristi kao probiotik i stimuliše biodiverzitet u mikrobiomu zemljišta.
Poljoprivrednici sami proizvode medije za useve na svojim gazdinstvima. Koristi se količina od oko 150 litara po hektaru i može se koristiti zajedno sa herbicidom. Deo troškova za mikrobiološko đubrenje se nadoknađuje kroz uštedu goriva, jer nema potrebe za obradom ili dubokim rastresanjem zemljišta. Najveći trošak kod mikrobiološkog đubriva je punjenje reaktora za proizvodnju.
Međutim, ovde se ne radi o đubrivu ili organskim materijama, već o mikrobiološkim pomoćnim sredstvima koja su pogodna za svaki tip zemljišta. Tehnologija se prilagođava lokalnom okruženju i reaguje na tzv. „biološki otisak“ svake kulture. To je takoreći mikrobiološko đubrivo koje je precizno prilagođeno određenom poljoprivrednom području. Proces proizvodnje se može prilagoditi gazdinstvu bilo koje veličine i bilo kojoj vrsti biljke.
Zbog multifunkcionalnosti u sistemu proizvodnje, fokus mikrobiološkog đubrenja je na obnavljanju biološke raznolikosti u zemljištu, posebno bakterija. Molekularne analize pokazuju postojanje do 500 različitih grupa bakterija u dobro izvedenoj fermentaciji. To uključuje grupe koje prizvode bakterijski gel (poliuronske kiseline), koji može agregirati čestice zemljišta. Gel stvara strukturu zemljišta, gradi mrvice u zemljištu i opskrbljuje zemljište sa više vode i kiseonika. Ovo pozitivno utiče na plodnost.
Osim toga, ovo mikrobiološko đubrenje egzudacijom produbljuje vezu zemljišta sa biljkom. Veliki deo energije stvorene fotosintezom (u proseku 30%) se koristi za egzudaciju. U jednoj proizvodnoj godini kukuruz oslobodi milion litara polisaharida po hektaru (ili 10 t suve organske materije po ha). Ove izlučevine hrane mikrobiotu oko korena. Biljci donose razne prednosti npr. povećavaju dostupnost minerala, otpornost na bolesti. Istraživanja su pokazala da su čak i područja zahvaćena nematodama zabeležila prosečan porast produktivnosti.
- Biološka zaštita bilja
Ovo je opšti naziv za mikro- i makrobiološke aktivne sastojke za suzbijanje štetočina i bolesti. Proizvode ih kompanije specijalizovane za identifikaciju i razmnožavanje gljivica, bakterija, grinja i insekata, koje treba koristiti u integrisanom suzbijanju štetočina. U ovom sektoru je osnovano već stotine kompanija, koje čine skoro 25% tržišta zaštite bilja.
Proizvodnja bioloških pomoćnih sredstava se zasniva na razvoju novih proizvoda, oblika primene i boljoj adaptaciji postojećih organizama za različite klimatske zone u Brazilu. Osim komercijalnih kompanija, nekoliko javnih istraživačkih instituta se bavi razvojem novih tehnologija. Zbog tropske klime u zemlji, traže se različiti biološki agensi, jer je zdravlje biljaka pod pritiskom cele godine.
Brojni parazitoidi, patogeni, štetočine i antagonisti se koriste u programima biološke kontrole proizvoda (soja, kukuruz, pamuk i kafa) u malim baštama i plantažama voća u svim delovima Brazila. Većina bioloških agenasa se bori protiv štetočina i bolesti izazvanih, između ostalog, gusenicama, belim vašima, žučnim nematodama, cikadama, fitofagnim grinjama i mušicama.
Najčešća sredstva za zaštitu bilja su insekticidi, fungicidi i nematocidi. Najvažniji biološki aktivni sastojci su: Bacillus thuringiensis, Trichogramma pretiosum, Beauveria bassiana, Trichoderma spp., Bacillus spp., Bacillus pumilus, Metarhizium anisopliae, Cotesia flavipes, Trichogramma galloi i predatorske grinje.
Bacillus pumilus na primer ima fungicidno dejstvo koje biljku štiti od razvoja patogena na površini lista i dodatno aktivira odbrambeni sistem biljke. Koristi se za useve soje, luka, jabuke i jagode i efikasan je u borbi protiv gljivica poput pepelnice, botritisa, ljubičaste pegavosti i azijske rđe.
Beauveria bassiana je prirodna gljivica koja kod nekih insekata izaziva smrtonosne bolesti. Kada se nanese na lišće, efikasna je u suzbijanju cikada (Dalbulus maidis), belih vaši (Bemisia tabaci), termita, mrava i nekih gusenica (Brassolis sophorae). Ovaj biološki insekticid se često koristi u usevima šećerne trske, kukuruza, pirinča, pamuka i pasulja.
Najvažnije kulture u kojima se ove metode koriste u Brazilu su soja (Bt) i šećerna trska (Metarhizium und Cotesia). Najčešće se koriste sledeće metode: prskanje lišća, puštanje lutki i odraslih jedinki korisnih insekata, tretiranje semena, inokulacija zemljišta u brazdu tokom setve ili sadnje i upotreba dronova za distribuciju parazitskih osa i gljivica.
Parazitske osice proždiru štetočinu šećerne trske. 
Razmnožavanje parazitskih osica odn. proizvodnja larvi je kompleksan posao, a primena na terenu dosta skupa. Fotografije: Liana John
Protiv štetočina se bori i biološkim zamkama koje prave kompanije sa velikim iskustvom u toj oblasti. To nisu samo zamke na bazi feromona, već i zamke koje privlače zvukom, bojama i svetlom. Postoji čitav niz potpuno različitih strategija za povrće, cveće, pamuk, kafu, agrume, jabuke, papaju, mango, kokos, orah, duvan, šećernu trsku, kukuruz, soju, pasulj i žitarice za skladištenje.
Infrastruktura
U Brazilu je biološka kontrola štetočina prilično uobičajena kako na malim gazdinstvima (hortikultura, voćarstvo...), tako i na velikim površinama (žitarice, pamuk, šećerna trska, pošumljavanje i voćarstvo). To je dovelo do industrijske proizvodnje korisnih insekata i bioloških pomoćnih sredstava. Mnogi poljoprivrednici su napravili sopstvene pogone kako bi mogli da ih proizvode na vlastitim gazdinstvima. Posebnost toga je što se gljivice, grinje i ose održavaju u životu. Za razliku od hemijskih pesticida, oni se ne mogu jednostavno držati na polici. Da bi se osigurala primena na milionima hektara u različitim ekološkim, pa čak i socijalno-ekonomskim uslovima u Brazilu, morali su se uložiti ogromni napori u oblasti poljoprivrede.
Tako je nastala mreža kompanija različitih veličina, na primer za primenu živih aktivnih supstanci iz vazduha, za postavljanje zamki, procenu stepena zaraze pomoću automatizovanih sistema praćenja.
Svuda je neophodno dobro poznavanje fiziologije biljaka, biologije štetočina i patogena, njihovo rano otkrivanje, tačna procena težine napada štetočina i uslova koji vladaju u određenoj sredini. Za upravljanje biljnom zaštitom neophodni su sofisticiraniji sistemi za nadzor koji već postoje na „Internetu stvari“ (IOT). Uspeh takođe zavisi od pažljive upotrebe otpornih i tolerantnih sorti, uključujući genetski modifikovane sorte (GMO).
Rasprostranjena upotreba korisnih insekata i bioloških pomoćnih sredstava, ali i industrijalizacija neophodnog okruženja po mom mišljenju čine brazilsku poljoprivredu jednom od najnaprednijih u poljoprivrednoj proizvodnji, ali pre svega u unapređenju zdravlja biljaka.
Čitajte više o praktičnim iskustvima na gazdinstvu od 600.000 ha u Brazilu. .