Poljoprivreda budućnosti
Kako će izgledati poljoprivreda u budućnosti? Kako bi poljoprivreda mogla doprineti zaštiti klime? Šta će društvo tražiti od poljoprivrednika? I Michael Horsch se isti to pita i daje odgovore.
terraHORSCH: Koje strategije za pozitivan doprinos zaštiti klime imate u vidu?
Michael Horsch: Meni je već dosta pričanja o budućnosti, jer budućnost je sada! Trenutno postoje različite aktivnosti u pogledu CO2. Uzmimo za primer udruženja za organsku proizvodnju, koja su za centralnu temu postavila humus. Ja postavljam sledeće pitanje: kako možemo trajni humus – kako sam naziv kaže – trajno stvoriti u zemljištu, a ne samo da pokušavamo da stvorimo nutritivni humus? Naime, on se vrlo brzo razgrađuje. Dalje, potreban nam je sertifikat koji priznaju svi kupci dozvola za emisije. Ovakav sertifikat trenutno ima veliki potencijal u automobilskoj industriji ili maloprodaji prehrambene robe. Maloprodaja prehrambene robe ne stremi samo CO2 neutralnosti, već čak razmišlja o ponudi životnih namirnica koje su CO2 pozitivne. To joj može uspeti ukoliko u ponudi ima proizvode poljoprivrednika koji mogu dokazati da povećavaju sadržaj CO2 u zemljištu.
Zamislimo samo kakvo će to dejstvo imati na potrošača, koji je sve više zabrinut za našu klimu i radije kupuje lokalne prehrambene proizvode koji su proizvedeni uz upotrebu humusa, nego namirnice koje imaju CO2 sertifikate za sadnju drveća u Indoneziji ili na Himalajima.
terraHORSCH: Kako sektor poljoprivredne mehanizacije može podržati poljoprivrednike u pogledu CO2?
Michael Horsch: Kod ovog pitanja se dvoumim. S jedne strane, učinjeno je puno toga što se tiče emisije CO2 kod dizel motora, ali sa druge strane mi to izgleda kao kap vode u okeanu.
U ratarstvu npr. nam je danas potrebno oko 100 litara dizela po hektaru, što odgovara oko 300 kg CO2/ha. Sa boljim motorima i boljim menjačima i gumama uštedeli smo možda 20 lit/ha ili 60 kg/ha CO2. Međutim, ako se to uporedi sa drugačijim načinom obrade zemljišta, na koji mi poljoprivredni inženjeri možemo dosta uticati, onda bi se u zemljištu moglo zadržati 5.000 do 10.000 kg/ha CO2 svake godine. U poređenju sa tim ušteda od 60 kg/ha je beznačajna.
terraHORSCH: Izgleda da će poljoprivrednicima CO2 biti jedna od glavnih tema u budućnosti.
Michael Horsch: Promena klime bi mogla biti sledeća velika šansa da se poljoprivrednici udruže sa društvom. U proteklih 100 godina nauka se bavila stvaranjem humusa u dva navrata: 1920. posle Prvog svetskog rata zbog gladi i onda ponovo 1950. posle Drugog svetskog rata. U to vreme je od poljoprivrede zahtevano da snabde stanovništvo sa dovoljno hrane. Tada je u prvom planu stajalo stvaranje humusa. Početkom 1960-ih su napredovali traktori, đubriva, hemija i semenarstvo i prinosi su počeli konstantno da rastu. Humus je u tome igrao malu ulogu. Neki kritičari konvencionalne poljoprivrede su čak optužili poljoprivrednike da su doveli do razgradnje humusa. To uglavnom nije bio slučaj. Zbog znatno povećanih prinosa u 70-im, 80-im i 90-im godinama vrednosti nutritivnog humusa su se čak povećale.
terraHorsch: Da li ciljevi moderne poljoprivrede moraju da se promene kako bi se ispunili trenutni zahtevi?
Michael Horsch: Mi se opet pitamo, da li može da se nastavi rast prinosa od 1% godišnje. To je do pre deset godina bio slučaj u Zapadnoj Evropi kod rotacije useva uljane repice, pšenice i ječma. Sada smo primetili da usevi u nekim oblastima kao što su npr. južna Nemačka, srednja Francuska ili istočna Engleska, stagniraju. Možda bi mnogim poljoprivrednicima proizvodnja humusa mogla biti alternativni prihod, ali ona nije obavezno povezana sa apsolutnom maksimizacijom prinosa. To u svakom slučaju neće moći da funkcioniše u svakom regionu.
Ako se sertifikati danas prodaju za do 50 €/t ili u budućnosti možda za 250 do 500 €/ha, onda je to nešto o čemu vredi razmisliti.
Siguran sam da bi društvo bolje reagovalo ako bi poljoprivrednici dobijali 500 €/ha za proizvodnju humusa umesto 300 €/ha kao subvenciju.
terraHorsch: U konvencionalnoj poljoprivredi imamo diksusiju o stvaranju humusa koja uključuje i smanjeni intenzitet rada i upotrebu glifosata. Koje je Vaše mišljenje o glifosatu?
Michael Horsch: Sa stanovišta politike, u Zapadnoj Evropi je glifosat maltene zabranjen. Barem u ovom momentu tako stoje stvari. Ako bi se male količine glifosata koristile kao delimična zamena za obradu zemljišta, to bi od njega napravilo ekološki doprinos zaštiti od erozije i stvaranju humusa. Čak i protivnici glifosata se tiho slažu sa tim. Međutim, nijedan protivnik glifosata neće raširenih ruku prihvatiti tu ideju dokle god se u Severnoj i Južnoj Americi koriste roundup soja i kukuruz, a ovde ogromne količine glifosata.
terraHORSCH: Šta mislite, koje posledice bi mogla imati povećana upotreba mikroorganizama (EM) po zemljište i biljke?
Michael Horsch: Uzgoj posebnih bakterija, gljivica i enzima koji postoje u prirodi i njihovo unošenje u zemljište ili na biljku nisu nikakva novina. Novina je to što danas uz pomoć biotehnologije bolje razumemo šta se tu dešava i kako se može iskoristiti. Međutim, moramo biti svesni toga da još uvek postoji jako malo osnovnog istraživanja, dok puno toga počiva na empirijskim iskustvima praktičara.
U svakom slučaju to je genijalno polje aktivnosti koje nam omogućava da bolje razumemo i iskoristimo dešavanja u zemljištu i pozitivno dejstvo na biljku – kako bismo npr. smanjivali upotrebu fungicida i herbicida sve dok ih u potpunosti ne izbacimo iz upotrebe. Trenutno posmatramo taj postupak kod brazilskih poljoprivrednika koji gaje soju.
Unošenje mikroorganizama bi moglo biti alternativni način za stvaranje trajnog humusa. Mikrobna karbonizacija bi mogla biti sledeća velika tema u bliskoj budućnosti.
„Poljoprivrednici će u budućnosti morati više da razmišljaju o ravnoteži CO2.“
terraHORSCH: Kako HORSCH može tome doprineti?
Michael Horsch: Tako što se svim srcem posvećujemo temama kojima se bavimo već neko vreme. Ja stalno govorim o stvarima poput CO2, EM, MC, nutritivne gustine u hrani ili hrani bez ostataka. Moramo oživeti ove teme. To od nas zahtevaju pre svega naši kupci. Zato se intenzivno bavimo ekološkom poljoprivredom.
Isto tako nas živo zanima kako će se razvijati hibridna poljoprivreda. Udružuju se znanje iz organske proizvodnje i praksa iz konvencionalne poljoprivrede i verovatno će, uz pomoć moderne biotehnologije, dati potpuno nov način proizvodnje životnih namirnica.
terraHORSCH: Humus se često povezuje sa stočarstvom. Kako će se po Vašem mišljenju razvijati potrošnja mesa u budućnosti?
Michael Horsch: To će biti interesantno. Sve su moderniji PF (Precision Fermentation) i fleksitarizam (manje namirnica životinjskog, a više biljnog porekla).
Neka predviđanja kažu da će za 10 godina samo u SAD PF zameniti govedinu za 50%. Ja lično se ne bih puno brinuo oko toga. Ali ako se ispuni samo 10% ovih predviđanja, onda proizvođačima soje i kukuruza predstoje teška vremena.
Potpuno sam siguran da poljoprivrednici koji praktikuju konvencionalnu i organsku poljoprivredu na odgovoran i održiv način ne treba da se plaše budućnosti. Oni najbolje razumeju šta potrošači od njih traže.
EM – Efikasni mikroorganizmi: koncentrovana mešavina regenerativnih mirkoorganizama koji imaju pozitivno dejstvo na vitalne procese. Oni mogu npr. da spreče kvarenje ili formiranje buđi.
PF - Precision Fermentation opisuje proces proizvodnje sintetičke zamene za mesne proizvode.
MC- Mikrobna karbonizacija: u ovom procesu se organska biomasa, na primer stajnjak ili kompost, reciklira anaerobnim putem. To se takođe dešava dodavanjem odabranih mikroorganizama.