Diversifikacija za više prinosa
Poljoprivredna obrada brazilske savane (cerrado) je relativno nova. Savezna država Mato Groso danas značajno doprinosi proizvodnji poljoprivrednih dobara u Brazilu.
Poljoprivrednici su se na početku suočili sa velikim izazovima. Jedan od njih je bilo zemljište koje je veoma siromašno hranljivim materijama. Bilo je potrebno poboljšati pH vrednost zemljišta i povećati sadržaj fosfora i kalijuma. Ove ogromne investicije su bile osnovni preduslov za postizanje plodnosti zemljišta i osnova za rentabilnu poljoprivredu.
Vremenska linija pokazuje razvoj prinosa žitarica u regionu (sl.1).
Kako se poljoprivreda u ovim krajevima dalje razvijala, postupci proizvodnje su bili sve kompleksniji, a obrada sve intenzivnija (sl. 2). Skraćivanje ciklusa kultivacije za soju, kukuruz i pamuk u kombinaciji sa setvom soje sredinom septembra i početkom januara omogućilo je bolje iskorišćavanje perioda vegetacije.
Trenutno se sistem obrade sastoji iz sukcesivne kultivacije soja/kukuruz i/ili soja/pamuk za drugu žetvu – trenutno se više od 60% obradivog zemljišta u Mato Grosu obrađuje na ovaj način.
Dupla kultivacija je pokrenula pitanja kojima se do sada veoma malo bavilo sa naučnog stanovišta. U naučnim radovima se uglavnom posmatra isključivo jedna kultura, a ne u kombinaciji sa drugom kulturom tokom iste poljoprivredne godine. Intenziviranje je dovelo do stvaranja pogodnih uslova za korov, štetne insekte, nematode i bolesti. Sledeći problem je rezistentnost. Iz tih razloga u Mato Grosu je sprovedeno nekoliko dugoročnih ogleda.
Fondacija MT je 2008. godine odlučila da započne niz ogleda kako bi ispitala uticaj rotacije useva i monokulture – sa sojom kao glavnim usevom, kako bi analizirala uticaj redosleda kultura na prinos soje i plodnost zemljišta. Ovaj dugoročni ogled je obavljen pod praktičnim uslovima na oglednim poljima fondacije, koja se nalaze na farmi Cachoeira (17° 09' S, 54° 45' W i 490 m nadmorske visine), blizu autoputa BR-163, u okrugu Itiquira. Zemljište je veoma glinovito. Više od 30 godina je posipano mineralnim đubrivom i krečom i zbog toga se smatra plodnim. Osam varijanti kultivacije je opisano u tabeli 1 i pokriva sledeće oblasti: različite rotacije, kombinacije sa međuusevima, sukcesija useva i monokulture.
Tokom jedanaest godina ogleda zabeleženo je nekoliko bitnih rezultata. Količina slame kod sukcesije useva i rotacije useva je bila znatno veća (sl. 4). Kod sistema sa rotacijom useva je važno posmatrati razlike između tipova slame i korenovog sistema kod različitih vrsta – sve to utiče na profil zemljišta na potpuno različite načine.
Na prinos soje, glavnog useva tokom ovog ogleda, su uticali različiti načini proizvodnje i tokom godina je porastao. Porast nivoa produktivnosti kod svih načina proizvodnje tokom poslednja tri perioda vegetacije se može pripisati pre svega upotrebi rodnijih sorti koje su tek nedavno dospele na brazilsko tržište. U ovom vremenskom periodu prosečni prinos kod rotacije useva ili sukcesije useva je znatno veći od onog kod monokulture.
Tokom perioda od šest žetvi (2008/2009 do 2013/2014) različiti načini obrade nisu imali uticaja na prinose. Razlike su nastale tek od žetve 2014/2015. Glavni razlog je bila kombinacija vodenog stresa i ekstremno rane sorte soje. To naglašava pufernu sposobnost glinovitog zemljišta sa dobrim snabdevanjem hranljivim materijama, što preovladava na oglednim poljima fondacije MT. Najvažnija poruka za poljoprivrednike je: istrajte u direktnoj setvi – dobri rezultati se neće pokazati odmah na početku, već tokom godina, kada se sistem stabilizuje.
Do sada nije primećen značajniji porast prinosa soje kod rotacije useva u poređenju sa sukcesijom useva. No, i dalje se vrše ispitivanja. Potrebno je utvrditi koliko varijante rotacija useva mogu doprineti biologiji zemljišta. Sl.6 pokazuje koliko stvaranje humusa može izmeniti plodnost tropskog zemljišta.
V1- Soja/ugar (DS) - monokultura 
V7- Soja/kukuruz (DS) – sukcesija useva 
V6- Soja/Crotalaria, Soja / kukuruz + Brachiaria Brachiaria (DS) – rotacija useva
Sl.6. Površina zemlje, sloj 0 do 10 cm za soja/ugar, soja/kukuruz i soja rotacija/ useva. Sa vremenom i nastankom različitih vrsta i količina malča na površini, površina postaje sve tamnija. Udeo organske materije na površinskom sloju 0 do 10 cm za sve tri metode proizvodnje su tim redosledom: 3,2%, 3,8% i 4,0%
Fotos: C. Kappes (2016)
Tokom ogleda su izvršene mikrobiološke analize kako bi se bolje razbili enzimi zemljišta koji deluju na ciklus ugljenika, sumpora i fosfora. Tako je bilo moguće definisati indikatore za biološki kvalitet zemljišta. Postupci proizvodnje sa većom količinom slame povećavaju i biološku aktivnost.
Ovi parametri pokazuju koliko je slama neophodna tropskom zemljištu da bi se aktivirao ukupan biološki potencijal. Kod nekih sistema obrade sa većom količinom slame biološka aktivnost je bila osam puta veća nego kod soje u monokulturi. Ti rezultati će biti uključeni u rutinske analize laboratorija za ispitivanje zemljišta i uskoro će biti dostupni poljoprivrednicima za prikupljanje mikrobioloških podataka o različitim zemljištima na različitim farmama.
Rezime
Nakon jedanaest godina ogleda sa osam različitih načina obrade zemljišta, za Mato Groso se može reći sledeće: produktivnost soje je usko povezana sa primenjenim metodama kultivacije. Tamo gde je bilo više slame, prinos slame je bio veći. Kod sistema u kojima je kultivisano više vrsta (rotacija useva) prinos soje je još dosta sličan sistemima sa malo manje raznolikih vrsta (sukcesija useva). U svakom slučaju primetna je veća mikrobiološka aktivnost u zemljištu. To pokazuje koliko ima smisla praktikovati proizvodnju žitarica i sistem obrade zemljišta sa većom količinom slame. Posledica je povećanje humusa u zemljištu.
Pošto je u pitanju dugoročni ogled, fondacija MT će ga održavati i narednih godina, kako bi detaljnije ispitala uticaj načina obrade na prinos soje. Uskoro će se obavljati i druge analize, poput absorpcije ugljenika. Cilj je procena uticaja raznolikosti useva i doprinos održivosti poljoprivrede, pre svega one u savani.