zovem se Phillip Krainbring, imam 33 godine i oženjen sam. Odrastao sam na selu u Šlezvig-Holštajnu. Posle mature sam nastavio obrazovanje u poljoprivredi i konačno stekao zvanje mastera poljoprivrednih nauka. Trenutno sam upravnik na gazdinstvu u Magdeburger Börde. Srećan sam što mogu reći da sam svoj hobi pretvorio u svoje zanimanje.
Iskrene promene
Poljoprivredni inženjer Phillip Krainbring upoznaje ljude sa ratarstvom i podstiče dijalog preko društvenih medija. Može dosta toga da ispriča: od 2016. upravlja gazdinstvom od 440 hektara. Kao upravnik određuje rotaciju useva, brine za odabir odgovarajućih sorti, određuje koliko će se sredstava za zaštitu koristiti i koristi moderne biološke preparate.
Ovaj 33-godišnjak koristi najbolje iz konvencionalne i organske proizvodnje. Kod žitarica i kukuruza se oslanja na seme tretirano elektronima i preparate sa mikroorganizmima. Na taj način sve manje koristi hemijska sredstva i mineralna đubriva. Njegov cilj je da smanji upotrebu azota za 30 do 50%, fungicida i insekticida za polovinu, a da regulatore rasta potpuno izbaci iz upotrebe. Za terraHORSCH je ispričao šta ga je navelo na to:
„Ove godine sam dobio nagradu CeresAward u kategoriji ‘Ratarstvo’ – to je za mene nešto sasvim posebno, pošto je moj otac pobedio u istoj kategoriji 2015. godine i ja sad idem njegovim stopama. CeresAward pruža mogućnost da pokažemo kojim novim putevima poljoprivreda može krenuti, koje inovacije guramo i koje ideje razvijamo kako bismo pripremili poljoprivredu za budućnost. To je u mojim očima veoma važno, pošto se suočavamo sa velikim izazovima i promenama.
Sa jedne strane primećujemo da smo našim načinom proizvodnje dosegli granice. Bilo da je to rezistencija, stagniranje ili opadanje prinosa, prevelike i preteške mašine, ekstremni vremenski uslovi i još mnogo toga. Listu možemo dopunjavati unedogled. Međutim, na te izazove smo pristali odabravši da se bavimo ovim zanimanjem. Posebna draž poljoprivrede je što se konstantno razvijamo i ne stojimo na istom mestu. Po mom mišljenju, tu se ne radi samo o najnovijoj mašini, sledećem visokotehnološkom rešenju ili digitalizaciji. Za mene je razvoj vraćanje na teme koje ne privlače veliku pažnju. Eto na primer zemljište. Ono može puno pružiti. Pa ipak ranije smo ga posmatrali samo kao ‘noseću supstancu’ za seme, sredstva za zaštitu bilja i đubrivo. Tu postoji veliki potencijal koji još nismo spoznali i koji potcenjujemo.
CeresAward
Poljoprivreda je danas sve više u fokusu javnosti – održiva upotreba resursa, zaštita životne sredine i klime su neke od tema o kojima svi pričaju u okviru obezbeđivanja dovoljno životnih namirnica. Sve veću ulogu igra želja za transparentnom proizvodnjom i transparentnim poreklom proizvoda.
Zato je stvoren CeserAward kao priznanje za izuzetne doprinose poljoprivrednika u Nemačkoj u 11 različitih kategorija. Ovo priznanje je platforma koja javnosti predočava veštine i doprinose poljoprivrednika u Nemačkoj – u sektoru poljoprivrede i izvan njega. Dodela CeresAward je gala događaj koji se održava svake godine. HORSCH je sponzor kategorije „Ratarstvo”.
Sa druge strane, odjednom smo izloženi društvenom i političkom pritisku koji pre pet do deset godina nismo mogli da zamislimo. Društvo zahteva da radikalno promenimo način na koji se bavimo poljoprivredom, a politika reaguje na ove zahteve ograničenjima i zabranama. Mnogo ljudi više nema nikakvu vezu sa poljoprivredom i ne poznaje današnji način proizvodnje. A otkud bi to znali? Pomislimo samo na nas i oblasti sa kojima nemamo dodira. Ja nemam pojma kako izgleda radni dan medicinske sestre ili dizajnera. U prošlosti smo propustili da govorimo o razvoju poljoprivrede.
Iako ljudi imaju malo dodira sa nekom temom ili malo znanja o njoj, to ne znači da o njoj ne pričaju. Upravo tu se nalazi naša šansa. Poljoprivreda je tema od velikog interesa i moramo taj interes iskoristiti. Hajde da pričamo o našem poslu! Ali ne kroz brojeve, činjenice i naučne podatke. Mi i naš posao možemo poslužiti kao inspiracija. Postoji toliko lepih doživljaja, situacija i priča koje možemo ispričati sa ponosom. Ali iskreno. Nema ulepšavanja. Kao primer bih želeo da navedem sredstva za zaštitu bilja. Sredstva za zaštitu bilja imaju nuspojave – kraj priče! Kao AgrarScout mnogo putujem po gradovima gde govorim o poljoprivredi. Sredstva za zaštitu bilja odnosno pesticidi su uvek važna tema. Ako pričam samo o tome koliko su ova sredstva važna i super, niko me neće slušati ili će navoditi argumente protiv njih. Ali ako svesno pričam o nuspojavama, razgovor prelazi na sasvim drugi nivo. Moramo priznati da smanjena upotreba pesticida nije naša zasluga. Na to su nas delimično prisilile regulative, ograničenja i zabrane. Zato ne možemo da preuzmemo zasluge za to. To nije istina.
Ne smemo više čekati! Moramo se priključiti diskusiji proaktivno. Važno je da se sami uključimo u kritične teme, a ne da čekamo da se drugi uključe. Samo tako možemo uticati na diskusije. A to ide samo u kombinaciji sa samokritikom. Ko danas još tvrdi da je poljoprivreda dobra takva kakva jeste i da sve radimo kako treba, taj nije ništa razumeo! Ne uzgajamo životinje na odgovarajući način, ne radimo uvek na održiv način itd. Ali ako se sami ne bavimo ovim temama i ne pokažemo da želimo nešto da promenimo i da nastavimo sa promenama, pritisak na nas će se povećati.
Mislim da sa iskrenošću, dozom samokritike i voljom da se odvažimo na nešto novo, mi poljoprivrednici možemo pokazati da želimo da promenimo nešto iznutra.“