Dani polja u La Lucine
Početkom septembra 2019. HORSCH je po 12. put organizovao Dane polja u Francuskoj. Svake dve godine zainteresovani poljoprivrednici se okupljaju u sedištu firme u La Lucine kod Châteauvillaina u okrugu Haute-Marne. I ove godine događaj je bio uspešan.
Više od 1.000 učesnika – dilera i poljoprivrednika – odazvalo se na poziv na trodnevni događaj ispunjen predavanjima, prezentacijama i radionicama. Na licu mesta su bili Philipp, Michael i Cornelia Horsch sa Theom Leebom.
10. septembar je bio rezervisan za dilere, a druga dva dana za poljoprivrednike. Agenda je bila uvek ista: predavanja, razmena mišljenja i diskusija prepodne, dok su se popodne održavale prezentacije mašina u radu i novina iz palete firmi HORSCH i HORSCH LEEB.
Leeb PT, prva samohodna prskalica licencirana u Francuskoj, ostavila je dobar utisak. Kao i novi HORSCH uređaji za hibridnu poljoprivredu: međuredni cultivator Transformer VF, mašina za uništavanje korova Cura ST i fini kultivator Finer SL.
Radionice su se bavile delom HORSCH asortimana sa određene tačke gledišta:
- Radionica „Hibridna poljoprivreda“ – uz obiman prikaz novih mašina za suzbijanje korova iz kuće HORSCH
- Radionica „Low Disturbance“ – sa težištem na HORSCH sejalice za direktnu setvu
- Radionica „Biogas“ – sa prezentacijom najnovijeg Focusa TD koji je idealan za useve predviđene za bioenergiju
- Radionica „Minimalna obrada zemljišta“ – sa predstavljanjem dve različite verzije Terrana GX – jedan za duboku, drugi za veoma plitku obradu
- Radionica „Zaštita bilja“ – sa detaljnim tehničkim informacijama o preciznoj tehnologiji prskalica Leeb AX, Leeb PT i Leeb LT.
Na kraju su sve mašine ponovo prikazane u radu.
Diskusija o ostacima pesticida
Potrošači postavljaju sve više pitanja o uticaju ishrane na zdravlje. Posle brige o količini šećera i masnoće u hrani, na red dolaze i druge stavke. U centar pažnje polako dospeva pitanje ostataka pesticida u životnim namirnicama. Prvog dana smo imali dva predavača iz različitih oblasti koji su izneli svoje mišljenje.
Julie Sabourin je odgovorna za sektor kvaliteta i tehnike u asocijaciji „Collectif Nouveau Champs“ koju su 2018. osnovali proizvođači koji se aktivno zalažu za poljoprivredu i životnu sredinu. Njihov žig se zove „Zéro résidus de pesticides“ (= nula ostataka pesticida). Inicijativu je pokrenula firma „Les paysans de Rougeline“ koja se bavi prodajom voća i povrća. U međuvremenu su na tržište izbacili prvu generaciju proizvoda bez ostataka pesticida.
Sedam preduzeća osnivača je razvilo strategiju koja se može primeniti na čitav sektor proizvodnje bilja. „Naša asocijacija danas čini 20% francuskog sektora voća i povrća. I rastemo ekstremno brzo! Ali želeli bismo da naše mere proširimo i na druge oblasti proizvodnje bilja“, objašnjava Julie Sabourin. Projekat je u punom zamahu u vinogradarstvu i proizvodnji pšenice.
Collectif polazi od činjenice da društvo sve više želi transparentnost kod pitanja ostataka pesticida. „89% Francuza želi da ima više informacija o tome da li se pesticidi nalaze u našim životnim namirnicama ili ne“, naglašava Julie Sabourin. „Uz pomoć našeg žiga to je jasno i precizno.“ Collectif želi da se meri svojim uspehom. I naravno, svaki pojedinačni član mora nešto učiniti za to. „Ohrabrujemo naše proizvođače da potraže alternative hemijskim pesticidima, na primer, proizvode koji nemaju maksimalno ograničenje ostataka i koji nemaju povezano definisanje ostataka. Oni takođe moraju da prodube svoje znanje o rizicima od kontaminacije“, objašnjava Julie Sabourin. Ovaj žig se oslanja na žig HVE (Haute Valeur Environnementale = velika korist za životnu sredinu). Veliki deo proizvođača se već sertifikovao odn. nalazi se u procesu sertifikacije.
Takve mere ne bi bile moguće bez naučnika koji mogu dokazati da su ostaci pesticida prisutni. Njih podržavaju laboratorije, kao na primer Laboratorija Kneissler, koju je 1993. osnovao dr Andreas Kneissler. On je bio drugi predavač.
Laboratorija dr Andreasa Kneisslera je specijalizovana za dokazivanje prisustva aktivnih supstanci, mikotoksina i pesticida. Njihovi klijenti su žigovi poput „Zéro résidus de pesticides“ koji žele da garantuju održivost svojih mera. „Mesečno obavimo 15.000 testova – na namirnicama, pijaćoj vodi i stočnoj hrani“, objašnjava dr Andreas Kneissler. „Naš posao zahteva ogromno stručno znanje. Primer: utvrđivanje prisustva glifosata kod maslina ispod maksimalne dozvoljene količine – 1 mg na 1 kg – je kao da pokušavate da nađete kapetana na prekookeanskom brodu Queen Mary 2. Nama danas uspeva da pronađemo njegovu kapu.“
Dr Andreas Kneissler je predstavio različite metode analize i opisao projekat „HORSCH pšenica“. Cilj je odgovoriti na pitanje pod kojim uslovima konvnencionalno gajena pšenica neće sadržati ostatke pesticida. „Ispitivali smo vezu između uslova kultivacije i ostataka pesticida kod pšenice za hlebno brašno – na osnovu poljoprivrednih, geografskih i meteoroloških uslova“, priča dr Andreas Kneissler. Rezultati će uskoro biti objavljeni.
Šta možemo uraditi protiv anatemisanja poljoprivrednika?
Eddy Fougier je bio treći predavač tog prepodneva. Ovaj politikolog je analizirao nekoliko protesta. On je savetnik za ovu oblast i 2018. je napisao studiju o „bashingu“ poljoprivrednika. „Neki zloupotrebljavaju ovu reč i njome označavaju svaku kritiku poljoprivrednog sektora. Drugi opet kažu da bashing poljoprivrednika uopšte ne postoji“, precizira on. I zatim daje dobru definiciju ovog pojma:
„Bashing je osećanje koje dele mnogi poljorpivrednici i znači da su njihovo zanimanje, njihove aktivnosti i konvencionalne metode proizvodnje izloženi neprijateljstvu, kritici i defamaciji u javnosti, a pre svega u vodećim medijima.“
„Kritika konvencionalnih metoda proizvodnje u poljoprivredi nije ništa novo. To se dešavalo sedamdesetih godina zbog upotrebe hormona rasta i devedesetih zbog GMO“, objašnjava Eddy Fougier. Međutim pre nekog vremena ova kritika se jako promenila. Prvo se proširila na brojne teme (klima, dobrobit životinja, sredstva za zaštitu bilja…) i postala je radikalna: vidljive kampanje sa reportažama prikazanim u udarnim terminima, nevidljive kampanje poput neovlašćenog ulaska u štale stočara ili agresivno ponašanje prema poljoprivrednicima.
Reakcija profesionalnih udruženja na početku nije bila odgovarajuća. „Bila je previše tehnička, predaleko od briga stanovništva“, žali Eddy Fougier. Moramo se osloboditi zastarelog imidža poljoprivrednika kao žrtve: „75% Francuza ima lepo mišljenje o poljoprivrednicima. Metode rada su te koje se dovode u pitanje.“ Eddy Fougier savetuje poljoprivrednom sektoru da uzme stvar u svoje ruke i stupi u kontakt sa potrošačima.
U stvari, ne smete izjednačavati organizacije koje kritikuju sa potrošačima. Mišljenja ove dve grupe su često sasvim suprotna. Morate se obratiti direktno potrošaču. „Društvena očekivanja“ od poljoprivredne proizvodnje, o kojima se često priča (organska proizvodnja, izmeštanje proizvodnje itd.) zapravo proističu od jednog još uvek malog, ali glasnog dela društva. Zato je po mišljenju ovog politikologa „važno da se kritičari ne potcenjuju.“
„Društvo je polarizovano. 60% Francuza kaže da im nije bitno da li će u kupovini potrošiti 10 evra manje ili više. Ali cena ostaje glavna briga. Prosečan građanin ima o vama mnogo manje predrasuda nego što mislite!“, ubeđen je Eddy Fougier.
Šta činiti? Eddy Fougier misli da je važno odgovoriti na neistine o metodama rada u poljoprivredi, iskoristiti negativnu stranu bashinga i na nju reagovati pozitivnom komunikacijom. „U oktobru 2018. se desio lep primer. Nakon što im je jedan komšija pretio ubistvom, ugroženi poljoprivrednici su odlučili da se ne povuku, nego da organizuju Dan otvorenih vrata kako bi pokazali svojim komšijama kako rade na svom imanju. To je bio velik uspeh. Svi su bili zadovoljni.“
I na kraju: „Moramo profitirati od kritike koja nas zapljuskuje, kako bismo ponovo pronašli sebe. Ona mora biti naša motivacija za inovaciju i integraciju na nova tržišta. Ne smemo rasipati energiju u ideološkom ratu.“
Puno izazova
„Poljoprivreda nikada ne budi toliko strasti kao kada treba savladati izazove.“ Ovim rečima je Michael Horsch započeo svoje izlaganje drugog dana ovog događaja. Najpre je opisao velike korake koje je čovečanstvo učinilo u poslednjih 20 godina. Na prvom mestu je pametni telefon: „On je postao maltene sastavni deo nas. Idemo na spavanje sa njim. Možemo samo naslutiti uticaj ovog malog uređaja na čovečanstvo.“ Sledeći korak je evolucija u proizvodnji energije. Nakon zatvaranja nuklearnih elektrana u Nemačkoj, 40 % energije dolazi iz obnovljivih izvora. U Kini energija dobijena od sunca i vetra doživljava ogroman uspon.
Sledeći primer su vozila na električni pogon: „Da su me pre šest meseci pitali šta mislim o onima koji veruju u električni automobil, rekao bih da su kompletni idioti. Nisam bio u pravu.“ Ova promena će biti snažan udarac za nemačku industriju. Ona je jako vezana za automobile pogonjene motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i biće joj jako teško da se izbori sa dominacijom Kineza na tržištu električnih automobila. „Ali ja ostajem optimističan. Mi ostali, mi poljoprivrednici, ćemo igrati ključnu ulogu u narednih nekoliko godina.“
Samokritika kao izvor napretka
„Čini se nam se da nam sudbina sve više okreće leđa. Ali nije tako. Činjenica je da moć koja je bila u rukama političkih i privrednih aktera sada sve više prelazi u ruke NVO“, objašnjava Michael Horsch. I nastavlja: „Ovaj fenomen je jako izražen u Nemačkoj. Nekada se više veruje njihovim izjavama nego naučnicima.“ Ove NVO žele da stupe u kontakt sa firmom HORSCH pre svega zato što se Michael Horsch ne usteže da kritikuje sopstvenu firmu. „Svaki put je iz toga proizašlo nešto pozitivno,“ naglašava on. „Morate biti svesni da NVO ne žele da se svi njihovi zahtevi realizuju, već samo deo njih. Kroz diskusiju možemo pronaći kompromis koji traže.“ Evo jednog primera: uprkos svom prvobitnom stavu, predsednik Evropskog udruženja pčelara više nije za potpunu zabranu glifosata. U stvari, glifosat omogućava nastanak poljoprivrednih cvetnih površina, kao što su na primer međuusevu u konzervacijskoj poljoprivredi.
„Ovi primeri konsenzusa i diskusije odražavaju šta želimo postići našim konceptom hibridne poljoprivrede: kombinaciju najboljeg iz dva, zapravo potpuno različita, sveta (organska i konvencionalna poljoprivreda)“, objašnjava Michael Horsch. Poljoprivrednik i poljoprivreda tako mogu postati pokretačka snaga u borbi protiv globalnog zagrevanja. I pritom zaraditi puno novca. Ako bi Nemačka, na primer, povećala sadržaj humusa u zemljištu za 0,1% na 12 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, moglo bi se sačuvati 100 miliona tona ugljenika. Tona CO2 na tržištu ugljenika košta oko 50 evra…
Michael Horsch je svoje izlaganje zaključio kao što ga je i započeo: „Budućnost poljoprivrede nikada nije bila tako interesantna kao danas!“
Pitanje ravnoteže….
Sledeći predavač je bio Nicolas Kerfant, generalni direktor sektora Agro u BASF France. Na pitanje o njegovom viđenju budućnosti poljoprivrede, radije je suzdržan. U našem društvu sve je pitanje ravnoteže. „Ako nešto promenite na vagi, to ne mora da ima i trenutni efekat. Ali jednom kad se društvo pokrene, prekasno je obrnuti taj trend.“ A onda dodaje: „Radije bih bio na vašem mestu nego na mom. Uprkos mom položaju, činjenici da radim u dobroj kompaniji, ne mogu da zadovoljim osnovne potrebe društva kao što vi to činite.“ A hrana je najvažnija od svih životnih potreba.
Zatim je Nicolas Kerfant kratko predstavio firmu BASF. Firma je prisutna u raznim oblastima i aktivna je na međunarodnom nivou. Svake godine investira 900 miliona evra u rešenja za poljoprivredu.
Da li je rat oprečnih stavova već izgubljen?
„Možemo prikazati rezultate do kojih smo došli, kao što su na primer rešenja u aplikaciji, ali moramo naglasiti: i nas pogađa bashing poljoprivrednika. Gubimo rat oprečnih stavova, ako ga već nismo i izgubili“, objašnjava Nicolas Kerfant. „Što se tiče sredstava za zaštitu bilja, razloga napada kojima smo izloženi, nijedan od naših napora u poslednjih 60 godina nije bio dovoljan.“ Uzmimo samo za primer smanjenje količine za 60% ili smanjenje agresivnosti proizvoda za jednu trinaestinu. „I moja tašta je za 6 meseci postala ekspert za zaštitu bilja. Znači pokušavamo pedagoški objasniti razliku između opasnosti i rizika, ali dezinformacije na internetu su jače od nas...“
Nicolas Kerfant smatra da naučnici moraju staviti tačku na ovo i pokazati pravi put. Na primer, odluka u Francuskoj o uvođenju neobrađenih polja od 5 do 10 metara, po njegovom mišljenju, nije bila zasnovana na stvarnom naučnom mišljenju, već je bila isključivo politička. „Na svakoj strani ima lobiranja, svako brani svoj položaj...“
„Moramo pričati o onome što možemo učiniti i o našim inovacijama. Često imamo nova rešenja, kao na primer biološke mere na bazi feromona”, naglašava Nicolas Kerfant. Uprkos ovim inovacijama, tržište sredstava za zaštitu bilja će do 2030. doživeti pad od 25% do 50%.
Nicolas Kerfant je siguran: „Kroz nekoliko godina će biti najmanje tri vrste poljoprivrede: konvencionalna poljoprivreda, koja omogućava svetu da se hrani uz malo troškova. Organska poljoprivreda sa žigom koja zadovoljava potrebe malog, ali ne zanemarljivog dela stanovništva. I poljoprivreda koja je negde između ove dve – za nju još nemamo naziv – koja počiva na principu HVE (Haute Valeur Environnementale = velika korist za životnu sredinu).“ Zašto ne treba da je zovemo hibridnom poljoprivredom? Svaki od ova tri sistema je u svakom slučaju zastareo, pošto se stalno razvijaju. Moramo držati korak sa razvojem.
Među ostalim novi rešenjima Nicolas Kerfant ističe hibridnu pšenicu. U tu svrhu su izdvojene ogromne sume novca, a rezultati će biti vidljivi tek za tri do četiri godine. Ova pšenica će povećati prinose i biće znatno otpornija na bolesti. I digitalizacija donosi mnoga rešenja u pogledu optimizacije aplikacije i doziranja. „Strahujemo od proizvođača mehanizacije, zato što su njihova rešenja sve efikasnija“, kaže Nicolas Kerfant uz pogled upućen Michaelu Horschu. „Za nas to znači izostanak zarade, ali se odvija u dobrom pravcu.“
Na kraju je jedan poljoprivrednik pitao da li BASF ima u ponudi hemijska rešenja koja bi mogla zameniti glifosat. Nicolas Kerfant je dao nedvosmislen odgovor: „Da! Imamo takve proizvode – skuplje, manje efikasne i štetnije po okolinu...“ Tema za razmišljanje...
Pravilno upravljanje plodnošću tla u organskoj proizvodnji
Josef Hägler je organski poljoprivrednik u Bavarskoj i ne koristi plug. Savetuje svoje kolege u oblasti organske i konvencionale poljoprivrede i vodi firmu koja uslužno obrađuje zemlju. On je bio poslednji predavač na ovom događaju.
Josef Hägler poseduje 110 ha obradive zemlje na nadmorskoj visini od 540 m. Godišnje padavine u proseku iznose 600 mm Zemljište je lagano i peskovito i ima malo potencijala. Takođe drži tovna goveda.
On je pet godina učestvovao u eksperimentu o uticaju stajskog đubriva na aktivnost zemljišta. Od tada je nauka o zemljištu njegova strast.
Po njegovom mišljenju, najvažnije je pravilno dozirati đubrivo. Previše đubriva je jednako problematično kao i premalo đubriva. Ako se doda previše jedne komponente, postoji strašno velik rizik da će se poremetiti ravnoteža drugih komponenti. Iz tog razloga se Josef Hägler više od 10 godina oslanja na Kinsey metodu. Kinsey analize zemljišta se baziraju na metodi koja počiva uglavnom na znanju o ravnoteži mineralnih nutrijenata u zemljištu i koja predlaže korektivne mere ako postoje problemi.
Josef Hägler ne koristi stajsko đubrivo koje se još nije razgradilo. On koristi posebnu metodu kojom se njegovo stajsko đubrivo menja i pravilno razlaže fermentacijom. Stajnjak se stavlja u rasipač kako bi se dobila homogena mešavina i optimalni sadržaj kiseonika, a izbegao gubitak azota. Zatim se gomila spolja sabija kašikom bagera. Tako CO2 više ne može izlaziti. Sve se prati uz pomoć termometra. Ne sme se preći temperatura od 55°C, kako elementi đubriva ne bi pregoreli. Silos ne sme biti pokriven, zato što svetlost utiče na zadržavanje vode. U leto gomila raste tokom 8 nedelja i stvaraju se mnogi elementi koji podstiču stvaranje humusa.
Nikada ne unosi ostatke koji su još zeleni, jer je to za njega pitanje časti. Ova mala greška bi automatski dovela do problema sa kontaminacijom koje bi bilo izuzetno teško savladati bez pluga, pošto kišne gliste ne jedu zelene biljke i proces truljenja bi štetio humusu.
Odlučivši da više ne koristi plug, Hägler je odlučio da sačuva bakterije u svom zemljištu. Kada se zemljište ne ore, anaerobne bakterije ostaju u dubini, a aerobne na površini. Kada se tome doda organski supstrat, mineralizacija ne samo da je odlična, već i veoma brza!
Ovaj koncept rada značajno povećava udeo humusa u zemljištu. Pošto humus ima tri puta veću sposobnost adsorpcije od gline, zemljište može bolje skladištiti elemente poput nitrata, sulfora i bora. Razlika je ogromna: zemljišta sa uskom strukturom i udelom humusa od po 3,3% i 5,6% se razlikuju po prinosima za oko 20 dt po hektaru! U prvom slučaju se zadržava 650 m3 vode, a u drugom 1630 m3!
Đubrenje se može obavljati na dva različita načina. Prethodno pripremljeni kompost se može uneti direktno pre setve. Druga mogućnost je da se kompost peletrira i u tom obliku unese prilikom setve.
Zemljište se obrađuje na dubini od 3 cm, ostaci se seku i ostavljaju na licu mesta. Zemljište se onda može obraditi na maksimalnoj dubini od 4 cm. Prvi prohod sa valjkom hermetički zatvara zemljište i stvara finu zemlju. Zemljište zadržava vlažnost.
Setva se obavlja uz pomoć modifikovane sejalice HORSCH Pronto DC, kod koje su diskovi zamenjeni pačijom stopom. Tako se seku i poslednji ostaci pred setvu. I tradicionalna drljača Pronta je promenjena. Tako se zemljište bolje zatvara, a korenje izbacuje na površinu. Sledi još jedan prohod valjkom kako bi se izbegao gubitak azota i stimulisao korov.