HORSCH Academy: obuka und povezivanje
Tehnologija i poljoprivredne metode se razvijaju sve brže i brže. Sa svojim inovativnim mašinama HORSCH aktivno učestvuje u ovom razvoju kako bi zadovoljio zahteve poljoprivrednika.
Nije uvek moguće odgovoriti na sve zahteve samo pomoću tehnologije. Agronomska rešenja za zahteve koje postavljaju društvo i politika zahtevaju sve više dokumentacije i visoke tehnologije. Za upravljanje poljoprivrednim mašinama je potrebno sve više stručnog znanja. Zato je danas veoma važno obučavati poljoprivrednike.
HORSCH France je iz tog razloga u septembru 2018. organizovao HORSCH Academy. Ovaj novi koncept usavršavanja je dostupan samo kupcima HORSCH mašina, koji se okupljaju na jednoj farmi zbog obuke, stručnih ekskurzija i razmene iskustava o određenoj temi sa prisutnim stručnjacima. Ove godine u čitavoj Francuskoj su se održala četiri dana polja i dve ekskurzije.
„U prvom bloku HORSCH Academy bilo je reči o konzervacijskoj poljoprivredi“, objašnjava Rémi Bohy, saradnik u HORSCH France za setvu i Precision Farming. Mineralizacija organske materije, erozija tla, rezistentnost korova: danas se poljoprivrednici suočavaju sa novim fenomenima i zato moraju prilagoditi njihov način obrade zemljišta. „Konzervacijska poljoprivreda je put ka savladavanju ovih izazova. Promena rotacije useva, međuusevi i minimalno razaranje zemljišta – na ovaj način su neki od naših kupaca zapravo rešili npr. problem sa rezistencijom“, kaže Rémi Bohy. Kombinacija ovih različitih metoda je omogućila francuskoj poljoprivredi da ide u korak sa promenama – čak i u pogledu ekonomije i zaštite životne sredine. Konzervacijska poljoprivreda zahteva ogromno znanje. Dakle, izbor teme našeg prvog susreta je bio očigledan.
Borba protiv globalnog zagrevanja
terraHORSCH je posetio prvo okupljanje koje se održalo početkom juna 2019. U mestu Aronville, 50 km severoistočno od Pariza. Na farmi Ferme de Saint-Lubin se okupilo oko 40 poljoprivrednika. Ovu farmu od 450 ha vodi Frédéric Rémy, koji je u međuvremenu u potpunosti prešao na konzervacijsku obradu.
Dan je počeo govorima Frédérica Rémyja i Juliena Seneza, poljoprivrednika iz Vignemonta i osnivača obrazovnog centra Kiwi Agronomy posvećenog konzervacijskoj poljoprivredi: „Procenjuje se da je 4% francuskih gazdinstava prešlo na konzervacijsku poljoprivredu“, kaže Julien Senez. „Neki od njih su već stekli 15 do 20 godina iskustva.“
Za Juliena Seneza najvažniji cilj prelaska na konzervacijsku poljoprivredu jeste doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja. Metode ovog načina obrade zaista doprinose akumuliranju ugljenika u zemljištu: balans ugljenika na farmi koja je prešla na ovu vrstu obrade je pozitivan. Generalno, obrađeno zemljište oslobađa 300 kg ugljenika po hektaru. Malo obrađeno zemljište sa međuusevima može zadržati do 600 kg ugljenika po hektaru godišnje. Uz pomoć vladinih programa, kakvi trenutno postoje u Švajcarskoj, takve usluge ekosistemu bi uskoro mogle biti i plaćene.
Drugi cilj jeste postati konkurentan smanjenjem troškova proizvodnje po toni pšenice. To se može postići smanjenjem potrošnje poljoprivrednog materijala, pogotovo goriva, što je rezultat sofisticirane obrade zemljišta. „Troškovi proizvodnje po toni pšenice u Francuskoj u proseku iznose 155 €. Sa najjeftinijim metodama tona pšenice se može proizvesti za 175 €! U Rusiji prosečni troškovi iznose 100 € … Zato moramo dalje razvijati naše metode“, naglašava Julien Senez.
Izazovi
Uprkos očiglednim prednostima, prelazak na konzervacijsku poljoprivredu nije mačiji kašalj. Postoje brojne prepreke, ali i mogućnosti da se one zaobiđu. Najpre treba imati kontrolu nad klimatskim uslovima zemljišta. „Obrada zemljišta preko mineralizacije omogućava da se mane zemljišta delimično prikriju. Ove mane dolaze do izražaja prelaskom na minimalnu obradu ili direktnu setvu”, objašnjava Julien Senez. Jako je važno podeliti polja, pa čak i pojedinačne parcele, prema tri kriterijuma: tip zemljišta, udeo organske materije i pH vrednost. U pojedinim slučajevima (na primer povećani udeo organske materije i neutralna pH vrednost) prelazak na konzervacijsku obradu se odvija lako. U drugim slučajevima je potrebna veća pažnja, dok je na manje dobrim parcelama neophodno obaviti pripremne radove. Dodavanje kreča može rešiti problem sa pH vrednošću. Uvođenje međuuseva i dodavanje organske materije može vratiti zemljištu količinu organske materije na primeren nivo. „Ciljano đubrenje može poboljšati slabu mineralizaciju“ dodaje Julien Senez.
Frédéric Rémy je predstavio svoju farmu Ferme de Saint-Lubin i objasnio postepeni prelazak na konzervacijsku obradu. Sa godišnjim padavinama od 750 mm i konstantno rastućim rizikom od suše, bilo je potrebno stalno održavanje maksimalne vlažnosti zemljišta kako bi se obezbedila uspešna letnja žetva. Frédéric Rémy je tražio sejalicu koja dobro prodire u zemlju. Njegov izbor je pao na HORSCH Avatar 6.16 SD. Osim toga, pažljivo je odabrao međuuseve koji savršeno odgovaraju njegovoj rotaciji useva. „Raznovrsna rotacija useva i način setve koji minimalno smeta zemljištu – to je ključ u borbi protiv korova“, kaže Frédéric Rémy.
Međuusevi
Ovako izgleda njegova rotacija: ozima uljana repica / obična pšenica / letnji lan ili suncokret / obična pšenica / letnji bob ili ozimi grašak nakon kojeg sledi heljda / obična pšenica. Rotacija se uvek sastoji od različitih međuuseva u mešavini koja odgovara kulturi koja sledi. Mešavina sadrži uvek najmanje četiri različite sorte, od toga su najmanje 50% mahunarke. Kod planiranja mešavine se uvek uzima u obzir razvoj korenovog sistema.
„Ako se međuusev dobro razvija, nisu potrebna nikakva hemijska sredstva. Glifosat se koristi isključivo i jedino zbog kontrole korova i višegodišnjih biljaka.” Moguća zabrana glifosata bi okrenula naglavačke njegov trenutni način rada, koliko god da je pozitivna namera iza te zabrane. Frédéric Rémy koristi samo 1,5 litara glifosata po hektaru. Povratak na staru obradu bi bio jedan korak u nazad. „Nisam siguran da li političari dobro razumeju problematiku. Ne možete tražiti od poljoprivrednika da se potrude da smanje emisiju gasova staklene bašte i istovremeno im oduzimate oruđe pomoću kojeg bi mogli postići taj cilj,“ zaključuje on.
Posle osam godina, bilans prelaska farme Saint-Lubin na konzervacijsku obradu je odličan.
Frédéric Rémy procenjuje da sada u traktoru provede 455 sati manje – to je ušteda od 21.200 litara dizela. To je 13.650 € godišnje, što odgovara 30 € po hektaru. Istovremeno su prinosi obične pšenice porasli za 14 dt, a kod uljane repice za 7 dt po hektaru.
Na njivi
Nakon ručka, grupa je otišla na njivu da na licu mesta vidi rezultate rada Frédérica Rémyja. Poljoprivrednici i dva eksperta su tom prilikom intenzivno razmenjivali iskustva. Frédéric Rémy je goste na kraju upoznao sa svojim voznim parkom. Posebno je istakao svoje dve sejalice – jednu sa diskovima i jednu sa šiljcima. Leti na strnjištima uglavnom koristi HORSCH Airseeder 6 CO. Šiljci garantuju odličan kontakt između zemljišta i semena, čak i kod veće količine slame, i omogućava zadovoljavajuće klijanje međuuseva bez obrade zemljišta. U jesen koristi HORSCH Avatar 6.16 SD. Zahvaljujući ulagaču semena sa jednim diskom, može prolaziti kroz velike međuuseve bez problema i tom prilikom minimalno pomerati zemljište. Tako u jesen smanjuje pojavu korova.
Ovo okupljanje je bilo uspešan početak za HORSCH Academy. Ovaj novi koncept omogava da se ojačaju već bliski odnosi između proizvođača i kupca. Kupci žele da budu sve bolji i žele da se upoznaju sa inovativnim metodama. Činjenica je da se nove metode u ratarstvu sve brže razvijaju, kao i mehanizacija pomoću koje se ove metode mogu realizovati. Obuka poljoprivrednicima ne donosi samo novo znanje, već i priliku da se povežu sa svojim kolegama. Kombinacija govora, praktičnog prikaza na njivi i razmene iskustava se odlično pokazala i ponoviće se i sledeće godine.