Nove metode u poljoprivredi

terraHORSCH: Koje metode si isprobao ove godine i kako je to proteklo?
Marco Horsch: U proleće sam želeo da sprovedem prve mere sa čajem, ali sam ustanovio da neće funkcionisati sa mojom prskalicom, onakvom kakva jeste. Kompostni čaj ne bi trebalo da se pušta pod pritiskom preko 3 bara. To može dobiti doduše na krilima, ali ispred krila imam pritisak od preko 15 bara. Moram malo prilagoditi tehniku, pre nego što nastavim sa ovim, inače je besmisleno, jer su mikroorganizmi potencijalno već mrtvi pre nego što dospeju na zemljište ili biljku. Poslednjih godina sam zemlju rastresao dublje nego inače, bez mešanja. Na Terranu sam imao manje šiljaka, ali sam zato montirao ULD radna tela. Zatim sam delimično prskao biljne fermente i rasol. Nisam još uvek tamo gde želim da budem, ali se razlika već vidi.

terraHORSCH: Koje promene si primetio?
Marco Horsch: Na jednom seminaru o regenerativnoj poljoprivredi smo uradili analizu zemljišta. Ispostavilo se da je zemljište ispod, gde sam ubrizgao rasol, savršeno mrvičasto. Svuda okolo je bilo znatno čvršće. U teoriji, dobar biljni ferment je bolji od rasola, jer daje veći izbor mikroorganizama. Možete kupiti kompostne čajeve i fermente, ali su troškovi dosta visoki, posebno kada su u pitanju veće površine. Zato sam pokušao sam da napravim ferment. Nažalost, to nije funkcionisalo kako treba. Imao je vrlo jak miris umesto lepog, zemljanog mirisa. Nisam još shvatio zašto je to tako. Verovatno je tu ušlo nešto što nije trebalo da uđe. Onda sam kupio ferment. Razlika je bila jasna kao dan. Čak i nakon dugog stajanja, i dalje je prijatno mirisalo.
Pored toga, ove godine sam pokušao da koristim mešavinu bakterija. Ovo bi trebalo da generiše do 60 kg azota. Uneo sam smešu upravo onako kako mi je rečeno, ali tek sada vidim da pšenica gladuje. To znači da od 60 kg nije bilo ništa. Zato sam dodao AHL.

terraHORSCH: Kakva je to mešavina bakterija? Kako sprovodiš aplikaciju?
Marco Horsch: To bi trebalo da budu bakterije koje stvaraju azot iz vazduha i zemlje – dakle slobodni sakupljači azota – i tako ga čine dostupnim biljkama. Pomešao sam ga sa osokom i tako rasturio. Smeša treba da bude u zemlji i tako najbolje funkcioniše. Nakon rasturanja je čak padala kiša i opet je sve bilo u pravoj razmeri. Uprkos tome, još ne vidim nikakav rezultat. Kod kukuruza sam ga ubrizgao u zemljište, i sada me baš zanima da li će se nešto primetiti.
Eksperimentisao sam i sa bakterijama koje se nanose folijarno i koje bi na listu trebalo da generišu azot, ali ni to nije imalo efekta. Da mi ječam ne izgladni potpuno, morao sam opet dodati AHL. Imam parcele kod kojih sam na jednoj polovini primenio jednu metodu, a na drugoj polovini drugu metodu. Razlikuju se kao dan i noć. Primetio sam da to nije tako jednostavno. Možda sam napravio greške u primeni, ili je klima igrala veliku ulogu. Bakterije zahtevaju određene temperature, određene uslove vlažnosti, a nekima je potrebna i UV svetlost. Proleće je bilo prilično neoptimalno za ovo. Bilo je hladno, povremeno suvo i relativno oblačno. Sada su klimatski uslovi bolji. Toplije je, važnije i ima više sunčeve svetlosti, što znači da biljke sada mogu da proizvode energiju fotosintezom. To je bolje i za bakterije. Ubeđen sam da unapređenje biologije zemljišta ima pozitivan efekat na rast biljaka, snabdevanje hranljivim materijama itd. Samo je teško pronaći pravi put.

terraHORSCH: Kako stoje stvari sa međuusevima?
Marco Horsch: To je tema kojom želim da se bavim čak iako ću ove godine možda loše proći sa njima. Na primer, imao sam ozimi međuusev koji je u proleće imao relativno malu biljnu masu. Zato sam pustio da raste teža mešavina međuuseva i želeo sam da ga skinem dve nedelje pred setvu kukuruza. Međutim, to nije bilo lako, jer su biljke formirale jako veliko korenje. To je dobro za zemljište, ali dodatno otežava pokret. Prvo sam probao sa kratkom tanjiračom i uopšte mi nije išlo. Sa frezom je bilo nešto bolje. Na kraju sam morao da čekam skoro 14 dana, još jednom prođem sa kratkom tanjiračom i roto drljačom, kako bi zemljište bilo spremno za setvu. I susedima je bilo isto tako teško da optimalno obrade zemljište, jer je odozdo bilo vlažno, a odgore suvo i grudvasto. Imamo delom veoma kamenito zemljište, što je dodatno otežavalo stvar.
Verovatno ću se sledeće godine vratiti na međuusev koji će se smrznuti, a zimzeleni ću sejati samo u malom obimu, da ponovo isprobam ideju. Do sada mi je nedostajala odgovarajuća mehanizacija. Sa frezom ide previše loše. Uticaj ozimog međuuseva na biologiju zemljišta tek treba da se vidi. Možda je trebalo više da ga udvostručim, da bih primetio razliku. Želim da idem dalje tim putem, ali moram to raditi u više mahova i steknem još iskustva, pre nego što primenim ovaj pristup u većem obimu. Verovatno ću se truditi da nakon žitarica i pre leta ranije uvedem međuusev, jer bi tako bilo vremena za više faza rasta.

terraHORSCH: 2021. si radio podsetvu kukuruza? Kako si to odradio i koji je bio cilj?
Marco Horsch: U taj proces sam uključio i rezervoar za osoku. Međutim, klijanje nije bilo ravnomerno. Na nekim mestima je bilo puno biljaka, a na nekima nijedne. Kada sejemo međuuseve sa kooperantom sa kojim delimo rezervoar za osoku, seme usisavamo neprekidno tokom punjenja. Ovaj rezervoar, koji je pripadao podugovaraču, nije imao takav uređaj za usisavanje i ja sam sipao seme preko kupole. Mislim da se seme zato nije lepo raspodelilo po rezervoaru.
Usev je delom bio odličan, ali na nekim mestima ga uopšte nije bilo. Ideja nam je bila da tako poboljšamo strukturu zemljišta i da uspostavimo ozimi međuusev pre soje. Kod kukuruza ne vidim nikakav pozitivan efekat, jer slama blokira rast. Malčirali smo slamu doduše, ali to blokira i travu. Verovatno je trebalo da sejem sejalicom, a ne iz rezervoara za osoku. Možda ću to isprobati opet na 2 do 3 ha.

terraHORSCH: Koji su ti planovi za plodored?
Marco Horsch: Moj cilj je da dođem do raznovrsnog plodoreda – na svakih pet godina pšenica, kukuruz, soja, pšenica, uljana repica. Bitno mi je da imam određenu količinu letnjih useva, a ne previše pšenice, posebno zbog svih problema sa korovom i bolestima itd. Mislim da je sa raznovrsnim plodoredom nemehaničko suzbijanje korova lakše. Ranije sam morao da se borim sa gomilom trave, ali sada to više nije potrebno, a parcela ne izgleda ništa lošije nego pre.

terraHORSCH: Kakva je situacija sa sojom?
Marco Horsch: Nadam se da će biti dobra, jer sam je baš dosta posejao. Setva nije bila baš onakva kakvu samzamišljao, ali ako bude približno kao prošle godine, biću zadovoljan, tada sam imao oko 4 tone soje. Soja definitivno ima potencijal za plodored. A trenutno se subvencioniše kroz raznovrsnu rotaciju sa ekstenzivnim mahunarkama. Kada se ova subvencija ukine, ne znam da li ću nastaviti da je gajim. Mnogo puta sam gajio soju sa osrednjim uspehom. Prošle godine sam prvi put posejao puno soje i postigao baš dobre prinose. A u godinama pre toga sam više eksperimentisao sa njom i imao razočaravajuće prinose od 2,5 do 3 tone.

terraHORSCH: Da li si planirao da na soji primeniš folijarnu prihranu?
Marco Horsch: Do sada nisam. Prošle godine sam prskao samo herbicide i ništa više. Čak ni fungicide ili herbicide. Možda ću isprobati neke mikronutrijente.

terraHORSCH: Koliko procenata tvojih parcela si intenzivno ispitao?
Marco Horsch: Na svim parcelama sam ispitao kapacitet razmene, i to mešovitom analizom za sve tipove zemljišta. Ako uzmem u obzir sve hranljive materije, nisam puno pogrešio. Još uvek mogu nešto poboljšati, ali ništa bitno. Za moju veliku parcelu sam prodao prvi put CO₂ sertifikat tj. ušao sam u partnerstvo. Sačekaću i videću šta će biti od toga. Rezultat ću dobiti tek za 4 do 5 godina, pošto proces traje nešto duže.

terraHORSCH: Koji je tvoj zaključak na kraju?
Marco Horsch: Zaključio sam da u budućnosti ne smem tako brzo da se upustim u neku temu, već da sledeće godine verujem svom instinktu. Za sada nisam postigao neki veliki uspeh, ali sam zato skupio puno iskustva. Bez muke nema nauke!