Školovanje za praktičan rad
Univerzitet za primenjene nauke Weihenstephan-Triesdorf, ili skraćeno HSWT, se nalazi na dve lokacije: u Freisingu i Triesdorfu. Rektor dr Eric Veulliet se od momenta preuzimanja funkcije pozabavio mnogim promenama kako bi univerzitet postao međunarodno priznat, a fakulteti se približili. Ovi potonji se prvenstveno obave istraživanjem orijentisanim na praksu i zato pružaju relevantne rezultate za privredu i industriju.
O Ericu Veullietu
Dr Eric Veulliet je od jeseni 2017. rektor Univerziteta za primenjene nauke Weihenstephan-Triesdorf i opisuje sebe kao „neotirolskog Frankogermana“. „Neotirolski, jer već 20 godina živim u Tirolu, a inače sam pola Francuz i pola Nemac.“
Nakon studija geologije u Würzburgu i hidrogeologije u Karlsruheu, gde je i doktorirao, 1993. se zaposlio u inženjerskom birou koji se bavio dekontaminacijom i sanacijom životne sredine. Radio je u različitim firmama, između ostalog i kao rukovodilac projekta i odeljenja.
„U to vreme sam stalno bio u pokretu i ponekad nisam znao u kom gradu se nalazim. A onda mi je toga bilo preko glave. Kada sam 2002. dobio ponudu iz Insbrucka da od nule izgradim istraživački centar za prirodne katastrofe i upravljanje rizicima, odlučio sam da je prihvatim. 15 godina sam ga stvarao i rukovodio njime i pretvorio ga u centar za prilagođavanje tehnologije klimatskim promenama.“ Cilj su bila rešenja za klimatske promene, kako bi se kroz odgovarajuće tehnologije smanjio njihov negativan uticaj. Međutim, nedostatak svesti o klimatskim promenama u politici i društvu u to vreme nije olakšavao Ericu posao. Nakon 15 godina sredstva za rad istraživačkog centra su naglo smanjena. „Bili smo daleko ispred svog vremena i prerano stigli na tržište“. Ubrzo nakon toga, Veulliet je prihvatio novi izazov i preuzeo dužnost rektora HSWT-a 2017. godine.“
Fokus i razlike u odnosu na klasični univerzitet
HSWT je osnovan 1971. godine, a prošle godine je napunio 50 godina. Tada je još bio politehnički univerzitet, ali danas je univerzitet primenjenih nauka i na dobrom je putu da postane međunarodno vidljiv i atraktivan. „Mi smo veoma dobro pozicionirani i u procesu smo da postanemo moderan univerzitet sa svim detaljima. Tokom brendiranja smo odabrali novi moto. „Applied Sciences for Life“ (engl. Primenjene nauke za ceo život) je sada naš novi moto. Ranije je glasio „Zeleno, inovativno, praktično“.
Novi moto sadrži suštinu: HSWT je posvećen primenjenim naukama za ceo život. Na sedam fakulteta se izučavaju biotehnologija, bioinformatika, prehrambena tehnologija, održivi poljoprivredni i energetski sistemi, poljoprivreda i još mnogo toga.
Međutim, glavni zadatak nije čisto osnovno istraživanje, a uspeh se ne meri isključivo brojem publikacija. Umesto toga, HSWT se bavi dobrobitima za region, društvo, industriju i privredu. Ovo su glavne razlike u odnosu na klasične univerzitete. Druge razlike se nalaze u trajanju osnovnih studija. Na HSWT-u traju sedam semestara, dok na tradicionalnim univerzitetima traju samo šest semestara. Veulliet jasno objašnjava zašto je to tako: „Potreban nam je jedan semestar praktične primene znanja u nekoj kompaniji, kako bi studenti stekli praktično iskustvo. Zato što je važna povezanost sa privredom. To je razlika. Apsolventi nisu ništa lošije obrazovani, samo su drugačiji. Ovde se više radi o osnovama u naučnoj i teoretskoj oblasti.“
„Za ceo život“ u motu se ne odnosi samo na doživotno učenje, već i na učenje za život, za ljude i za prirodu. Prema Veullietu, dalje usavršavanje je važno u svim kategorijama, društvenim klasama i starosnim grupama. „Nikada ne prestajemo da učimo! Kontinuirano obrazovanje u fazi disruptivne promene, digitalizacije, internacionalizacije verovatno i prilagođene globalizacije je ključni element za uspeh jednog regiona.“ Kontinuirano obrazovanje van obrazovnog sistema takođe igra veoma veliku ulogu. HSWT nudi u okviru novoosnovanog Centra za postdiplomsko obrazovanje studije koje se naplaćuju, kao npr. master iz zdravstvene zaštite životinja, koji zainteresovani mogu završiti i vanredno. Isto tako je moguće dobiti sertifikate. „Naš tim ovde postepeno proširuje asortiman. Međutim, pored potpore od strane države, mi imamo i potporu privatnog sektora. Organizujemo dodatno stručno usavršavanje između ostalog u oblasti digitalizacije, menadžmenta ili poljoprivrede, kao što je na primer upravljanje stadom itd.“
Održivost kao kompas
Održivost je veliki okvir oko svega što se dešava i uči na HSWT-u. „Mi smo univerzitet za primenjene nauke o životu, za zelene tehnologije, klimatske promene i održivost. Održivost je naš kompas.“ Veulliet ima veoma slikovit opis održivosti: to je poslužavnik sa čašama za pivo. „Zamislite da imate poslužavnik na ruci. Da bi ga držali stabilno, morate ga držati sa najmanje tri prsta. Sa samo dva prsta, stvari postaju prilično klimave. Sa jednim prstom morate biti akrobata da biste držali i stabilizovali poslužavnik“.
Pod ovim se podrazumeva struktura od tri stuba odnosno pristup „Triple Bottom Line”. On podrazumeva da je održivost ravnoteža između ekoloških, ekonomskih i društvenih tj. socijalnih aspekata. Preduslov je da sva tri stuba budu prisutna - a posebno je važno da su u ravnoteži. Tako sistem ostaje stabilan. Ako uklonite samo jedan stub, završićete u rasulu. „A ako vam neko nešto priča o ekološkoj održivosti, onda taj ništa nije razumeo, jer je održivost ekološka sama po sebi“.
HSWT je prvi državni univerzitet u Nemačkoj koji poseduje sertifikat EMASplus. „EMASplus je zasnovan na EMAS sistemu (Eco Management and Audit Scheme), ali u upravljanje životnom sredinom uključuje i društvene i ekonomske aspekte“, objašnjava Veulliet. HSWT se tako proteklih godina razvio u univerzitet za klimatske promene. Otprilike trećina od 24 novih profesorskih mesta je sada fokusirana na temu klimatskih promena, a trećina na poljoprivredu i ishranu. Ako pogledate ceo niz od klimatskih promena, ishrane i poljoprivrede, ne možete izbeći HSWT. „I to će postati jedan od novih glavnih fokusa: održivost, klimatske promene i hrana. Dakle od njive do tanjira. To znači da imamo snabdevanje, životne namirnice, ishranu, New Food Technology, New Food Systems i sve ostalo pride“.
Novi fokus na Afriku
Pored toga, HSWT je usmerio fokus i na Afriku i angažovan je u 10 do 11 zemalja, između ostalog u Keniji, Ugandi, Senegalu, Togu, Tunisu. U nekim od ovih zemalja, na primer, diploma mastera poljoprivrede se preuzima po principu jedan na jedan. I druge nacije su usvojile studije HSWT-a, na engleskom, nemačkom ili francuskom jeziku, od Tajlanda do Južne Amerike. Uspešan model koji koristi već 30 univerziteta i viših škola širom sveta po uzoru na HSWT. „Za mene je Afrika najvažniji kontinent sa najvećim potencijalom u narednih nekoliko godina i decenija, gde možete ući na tržište. Posebno u kontekstu poljoprivrede i životnih namirnica“.
Problem poljoprivrede u Africi su veliki gubici duž lanca stvaranja vrednosti. Udeo teorije u ovdašnjem obrazovanju je i dalje prevelik. „Imamo partnere, kao što je Kenija, gde imamo studente poljoprivrednih nauka koji po završetku studija nisu imali grumen zemlje u rukama. Imaju teorijsko znanje, ali im ozbiljno nedostaje praksa. Tamo samo gubici nakon žetve iznose 40%. To je šokantno. Kako je moguće da zemlja koja ionako ima poteškoće u proizvodnji, nakon proizvodnje izgubi toliki deo prinosa?!. Tu se radi o transportu, logistici, skladištenju, hlađenju i daljoj preradi. Ovde ne govorim o visokoj tehnologiji, već o niskoj tehnologiji. To i malo obrazovanja bi napravili ogromnu razilku u Africi“.
Nešto se mora učiniti kako bi Afrika mogla da izdržava sebe i svoje ljude. „Poljoprivreda ili proizvodnja hrane i samodovoljnost su ključni – i za razvoj i zaštitu Evrope i sa političke tačke gledišta. Svako otvorenog uma zna da će se populacija afrike, koja sada broji preko milijardu, barem udvostručiti do sredine veika i učetvorostručiti do kraja veka. U kontekstu klimatskih promena, govorimo o preko 100 miliona ljudi koji bi mogli postati klimatske izbeglice ako više ne budu mogli da žive u svojim zemljama. Bezbednost i snabdevanje životnim namirnicama u Africi su suštinsko pitanje za sve nas“. Tu pripada i izvoz znanja. Važno je povesti partnere i poslovne saradnike sa sobom na ovo putovanje i uspostaviti veze.
Osnivanjem HSWT International School, više studenata iz različitih zemalja se obrazuje u Triesdorfu. Ovde mogu studirati npr. Međunarodne studije upravljanja gazdinstvom (International Farm Management). U sektoru poljoprivrede HSWT sada ima skoro 300 stranih studenata. Cilj je da se pomogne oko 1000 stranih studenata godišnje sa fokusom na Afriku i Aziju odnosno Srednju Aziju. „Nažalost, još ne znamo gde da ih smestimo. Potreban nam je međunarodni studentski dom. Trenutno tražimo finansijere i ljude koji će nas podržati u izgradnji doma sa 200 soba i ležajeva. Nije problem popuniti studije. Potražnja za praktičnim, primenjenim obrazovanjem u poljoprivrednom i prehrambenom sektoru je ogromna širom sveta“.
Veza sa privredom i HORSCH-om
Da bi univerzitet bio praktičan i „primenljiv“, potrebna mu je bliska povezanost sa kompanijama. Ovo su važni partneri, posebno duž lanca stvaranja vrednosti.
„S jedne strane, naravno, kompanije takođe žele da ostanu na tržištu, prepoznaju tržište i dobiju odgovarajuće ljude i ljudske resurse koji su važni za razvoj poslovanja u nacionalnom i internacionalon kontekstu. Za mene je kompanija HORSCH globalni igrač – bez želje da previše laskam – savršena kompanija srednje veličine koja se odlično pozicionirala i koja je aktivna upravo u ovom segmentu ili u ovom lancu stvaranja vrednosti. Specijalizovana za jednu oblast. Naši apsolventi i naše teme se odlično uklapaju“.
Cornelia Horsch je takođe uverena da će obe strane imati koristi. Od 2018. je počasni član HSWT-a sa zadatkom da promoviše saradnju između obrazovnih institucija i kompanija, kako bi zajednički došli do rešenja. „Kao porodica i kao kompanija vidimo kao društvenu dužnost i odgovornost da se uključimo u obrazovanje i obuku mladih“, naglašava ona. „Predmeti koji se tamo izučavaju direktno su vezani za našu industriju. Uvek ima dobro obučenih diplomaca sa univerziteta koji se uklapaju u kompanije poput naše. Takođe smo posvećeni istraživanju sa određenim profesorima i promovisanju međusobne razmene ideja. Posvećenost HSWT-a u Africi je takođe veoma interesantna stvar za nas kao kompaniju – sa ekonomske tačke gledišta, ali i sa dobrotvorne strane“. Univerzitet ima koristi od potreba privrede i tako može da vidi kuda bi razvoj trebalo da ide u budućnosti. A ekonomija zauzvrat ima koristi od naučnih otkrića.
I Veulliet smatra da je ova simbioza veoma važna. „Ovo jača Bavarsku kao lokaciju za poslovanje, istraživanje i obuku. Vidim nas u važnom partnerstvu da izdržimo nacionalnu i internacionalnu konkurenciju. Ponekad je ekonomija brža od nas, jer se tržište ili svet van univerziteta okreću brže od samog univerziteta. To se dešava pre svega u procesima disruptivnih promena, kakve trenutno doživljavamo. Onda moramo da uskladimo brzinu sa brzinom spoljašnjeg sveta. Ponekad je obrnuto“. Posao rektora je da sinhronizuje brzinu između univerziteta i privrede i da se trudi da sve povede podjednako i da iznese i podrži promene. Brzina promena zavisi i od korporativne kulture i socijalizacije u kompaniji.
„Sada imamo ukupno više od 1100 zaposlenih i preko 6000 studenata. To znači da imamo sistem od 7000 ljudi. Teško da toliki broj ljudi možete pomeriti u jednom pravcu. To je pravi izazov, ali je i zabavno“.
U kom pravcu se sada kreće, iz istraživačke perspektive?
Ove godine je osnovan BayFIT, Centar za univerzitete i održivost Bavarske. Ovaj centar će pružiti centralnu platformu svim bavarskim visokim školama (i univerzitetima) zarad učvršćivanja održivosti u nastavi, istraživanju, prenosu znanja i životu kampusa.
HSWT će ove godine osnovati i B.Life, centar kompetencija za upravljanje klimatskim promenama, sa fokusom na održivo korišćenje zemljišta i resursa. Trenutno je u potrazi za ljudstvom koje će predstavljati rukovodstvo ovog centra. Eric Veulliet je već dobio obećanja da će dobiti dodatna sredstva (predavači, finansiranje) za ovu oblast.
„Volim da ga upoređujem sa veš mašinom napunjenom šarenim vešom. Veš se zapetlja tokom pranja. Univerzitetski sistem je sličan. Na centralni univerzitetski sistem, koji je već veoma složen i međusobno povezan, utiču različiti spoljni pokretači, na primer internacionalizacija, globalizacija, pravni, finansijski i društveni uslovi, klimatske promene, održivost, digitalizacija, raznolikost i jednakost itd. Nekad idu levo, nekad desno, nekad brže, nekada sporije. Izazov je u tome što univerzitet uvek nađe pravi odgovor na ove pokretače – u smislu snage, orijentacije i uspeha“.
Na primer, kao reakcija na izazov internacionalizacije, osnivanje HSWT International School i fokus na Afriku nastaviće se snažno da bi se primenjeno obrazovanje orijentisano na praksu donelo u inostranstvo – u skladu sa tvrdnjom HSWT „Applied Sciences for Life“.