Klima i poljoprivreda na prekretnici
piše Jeremy B. Hughes, HORSCH LLC
Od samog postanka Zemlje, klima se konstantno razvijala i menjala, još pre nego što je nastao čovek. To je naučno potvrđena činjenica. U toku je procena u kojoj meri mi ljudi utičemo na klimu.
Klimatske promene. Kada se ove reči pomenu u razgovoru, mogu inspirisati ili razbuktati mnoge stavove i emocije. Čini se da današnje informacije o klimatskim promenama uglavnom potiču od medija, filmskih zvezda, aktivista i onih koji profitiraju od straha. Svakodnevno se susrećemo sa uglavnom veoma negativnim stvarima: prirodne katastrofe, glad, slom društva. Skoro da nema razumne, objektivne diskusije o klimatskim promenama.
O jednoj stvari se danas retko raspravlja: u kom pogledu klimatske promene imaju pozitivan efekat? Da li postoje primeri gde su klimatske promene na pozitivan način promenile plodored i samim tim i prinose? U ovom prilogu se bavim regionalnom klimatskom evolucijom u Severnoj Dakoti, gde živim i gde se nalazi Horsch USA. Namerno koristim izraz „klimatska evolucija“ umesto „klimatske promene“. Ovaj potonji pojam se previše koristi, ima negativnu konotaciju i pokreće previše emocija.
Sever Velikih ravnica u SAD je tokom godina dobio epitet velike žitnice. Ovde u Severnoj Dakoti, gde se nalazi Horsch Mapleton, plodoredi se godinama zasnivaju na pšenici, mahunarkama, uljaricama, korenastim usevima i okopavinama. Danas je Severna Dakota jedan od najvećih američkih proizvođača suncokreta i mahunarki za ljudsku ishranu, lana, ovsa, šećerne repe, uljane repice, jare pšenice i durum pšenice. Takođe imamo i velike površine pod suncokretom za biogorivo, krompirom, sočivom, sojom i graškom. Ratarstvo u SAD je veoma raznoliko. Proizvodnja etanola, obrada krompira, šećerne repe i suncokreta i mlevenje žitarica zajedno sa obimnom logističkom infrastrukturom podržava ovu raznolikost.
Od juga ka severu
1998. sam kao tinejdžer prvi put došao u Severnu Dakotu kao član ekipe koje je uslužno vršila žetvu. U SAD svake godine u maju na stotine sezonskih radnika počinju žetvu pšenice u Teksasu i nastavljaju sa žetvom do kasnog leta u zapadnoj Kanadi. Zatim se vraćaju u različite delove SAD radi jesenje žetve. Ovaj egzodus „Velike američke žetve pšenice“ (Great American Wheat Harvest) je nastao tokom Drugog svetskog rata između 1939. i 1945. i od tada je postao tradicija. Kada se osvrnem na 1998. i svoj prvi dolazak u Severnu Dakotu, metode uzgoja su bile sasvim drugačije. Kao što se vidi na grafikonu dole, 1998. je glavni usev u Severnoj Dakoti bila pšenica. Ona se uglavnom sejala u proleće zajedno sa durum pšenicom i ječmom. Severna Dakota je bila druga po površini pod pšenicom, Kanada je imala samo oko 200.000 akra (81.000 ha) više.
Sve do sredine 1980-ih godina, klima u Severnoj Dakoti je bila uglavnom sušna. Stalno topla leta, malo padavina, sveže noći i često hladne zime. Ovakva klima je bila optimalna za plodored koji se sastojao pretežno od žitarica, pojedinih uljarica i suncokreta. Klima se promenila od kasnih 1980-ih pa do ranih 1990-ih. Od ranih 1990-ih pa do danas, desile su se sledeće promene u poređenju sa prethodnih 100 godina:
- Smanjenje ekstremno vrelih dana (sl. 1)
- Konstantno tople noći
- Ekstremno hladni dani ispod proseka (sl. 2)
- Ravnomerne, natprosečne padavine (sl. 3)
- Povećanje ekstremnih padavina (sl. 4)
Sl. 1 
Sl. 2 
Sl. 3 
Sl. 4
Uzimajući u obzir ovu dinamiku u poslednjih 30-40 godina, prethodnih 100 godina klimatske evolucije je Severnoj Dakoti donelo u proseku dodatnih 30 dana vegetacije. Dugoročne prognoze za budućnost nam kazuju da će u Severnoj Dakoti rasti količine kiše i snega – što donosi dodatne dane vegetacije.
Izmenjen plodored
Kako ovo utiče na ratarstvo u Severnoj Dakoti? Na prelazu milenijuma promena plodoreda je već bila u punom jeku. Početkom 2000-ih, jedan usev je posebno počeo da se ističe na severu Velikih ravnica: soja. U oblastima sve do 49. paralele, farmeri su počeli da eksperimentišu sa sojom. Genetika se poboljšala, nudeći sorte pogodne za kraće vreme vegetacije. Sama klima je postala pogodnija zbog više vlage i više dana pogodnih za vegetaciju. Kombinujući tu dinamiku sa dugim letnjim danima, stvorena je osnova za veliku promenu u plodoredu. U regionima u kojima se etablirala soja, ubrzo je došao i kukuruz.
Površina pod sojom je konstantno rasla od ranih 2000-ih godina. Soja i kukuruz su se odlično pokazali u pogledu prinosa. Nakon 2010, cene žitarica su dostigle maksimum koji celu generaciju nije viđen. Pošto su se ove kulture pokazale kao izuzetno uspešne u regionu u kom su cene sirovina visoke, tako je drastično porasla površina na kojima su uzgajane.
Kada se osvrnem na moj dolazak u Severnu Dakotu 1998, zapanjen sam promenama koje su se desile u samo jednoj generaciji. Od 1998. površina pod sojom se gotovo upetostručila: od 1,5 miliona akra (607.000 ha) došlo se na preko 7 miliona akra (2,8 miliona ha). Istovremena se površina pod kukuruzom učetvorostručila: od jednog miliona akra (404.686 ha) se došlo na 4 miliona akra (1,6 miliona ha). U 2021. Severna Dakota je bila na 4. mestu po ukupnoj površini pod sojom u SAD. Savezne države sa većim površinama su Ajova, Minesota i Ilinois.
Pored plodoreda, evolucija klime je pomogla da se povećaju obradive površine u severnim ravnicama i doprinela drugim promenama u poljoprivredi. Davne 1998. godine većina logistike pretovara žitarica bila je zasnovana na usevu nenavodnjavane pšenice. Sistem logistike žitarica se zasnivao na prinosima od 30 do 60 bušela po akru (2 do 4 t/ha) i činjenici da je žetva pšenice bila u kasno leto. Upotreba đubriva, skladištenje, sušenje, prevoz, oprema za žetvu, železnica i lokalna obrada žitarica su se većinom zasnivali na ovoj dinamici.
Ty Brown, poljoprivrednik iz Indijane:
Nema sumnje da mi farmeri u Indijani direktno osećamo razvoj klime. U proleće kasnije dolazi toplo vreme. Pored toga, u proleće ima više padavina koje su povremeno veoma obilne. Pozitivno je to što prvi mraz dolazi kasnije u sezoni. Naš najveći izazov su sve veće količine padavina i činjenica da će se one intenzivirati. Na primer, za dva dana padne kiše koliko inače padne za mesec dana. Sledećeg meseca uopšte nema padavina. Da bi se prilagodili ovim promenljivim vremenskim obrascima, instalirani su opsežni sistemi za odvodnjavanje koji kontrolišu protok vode. Pored toga, naše metode uzgoja žitarica moraju postati otpornije na periode ekstremno vlažnih uslova. Imamo više ukupnih padavina nego ikada ranije, ali tokom vegetacije, periodi između padavina su se produžili. To znači da moramo da iskoristimo svaku kap vode koju možemo dobiti. Želimo da naše zemljište bude kao džinovski sunđer. Pokrovni usevi, metode obrade zemljišta koje čuvaju zemljište, organska poljoprivreda i sistemi za odvodnjavanje su deo naše adaptacije na klimatske promene.
Drugačija infrastruktura
Hajde sada da promenimo čitav plodored kako bismo uključili soju i kukuruz. Logistički sistem koji je nekada bio prilagođen prinosima od 30 do 60 bušela pšenice po akru (2 do 4 t/ha), je sada morao da integriše jesenju žetvu sa većim prinosima po akru. Danas nisu retki prinosi kukuruza od 150 do 200 bušela po akru (9,4 do 12,5 t/ha). Pored toga, sada se tri glavna useva žanju u jesen. To je u potpunosti promenilo dotadašnji sistem logistike. Od kraja 2000-ih pa do početka 2010-ih godina je usledilo masovno proširenje kapaciteta infrastrukture i ono je i dalje u toku kako bi se infrastruktura mogla nositi sa promenama u plodoredu. Kapaciteti skladištenja na farmama i kod otkupljivača se konstantno povećavaju, kao i kapaciteti sušara. Železničke stanice su proširene kako bi se povećao kapacitet i za useve i za komunalne usluge. Logistika đubriva je morala da se prilagodi zbog povećane potražnje za NPK, pogotovo za kukuruz. Kada je reč o mehanizaciji, mašine za žetvu su se takođe promenile i sada su kamioni veće zapremine, kako bi podneli obim žetve.
Veći prinosi – ne samo u smislu količine, već i u pogledu prihoda – doprinose brzim promenama. Vrednost zemljišta i cene zakupa su porasle. Prihodi poljoprivrednih gazdinstava i generalno agrara su porasli. Rast velikih gazdinstava i agrobiznisa takođe je doneo više mogućnosti za zapošljavanje i ukupan privredni rast savezne države.
Zbog promena u plodoredu promenile su se i HORSCH-ove poslovne aktivnosti ovde u Severnoj Americi. Kada sam počeo saradnju sa HORSCH-om 2006, naš glavni proizvod je bio setveni sistem Panther (AirTillDrill), koji je bio idealan za Severnu i Južnu Dakotu, u kojima je uobičajena direktna setva. Krajem 2000-ih i početkom 2010-ih, tržište u severnim regionima se jako brzo menjalo. Poljoprivrednici su se udaljili od pšenice, ječma, ovsa i raži i prešli na okopavine, te su diverzifikovali svoju mehanizaciju, što je promenilo i naše tržište.
2008. smo u Severnoj Americi ponudili Jokera. Počeli smo sa demonstracijama i validacijom koncepta, jer ovakva tanjirača još nije postojala u SAD. Kukuruzni pojas i Velike ravnice smo ciljali kao naše prvo tržište. Ali do 2010. smo imali veoma različita iskustva. Kao što je već opisano, padavine su se u ovim godinama povećavale, što je opet značilo da je u vreme prolećne setve bilo veoma vlažno. Ovde u Severnoj Dakoti, u dve trećine zapadnog dela se primenjuje direktna setva. I odjednom smo imali žetvene ostatke na njivama. Kako je proleće postalo vlažnije, počeli smo da gajimo druge useve poput kukuruza, iza kojih je ostajalo više žetvenih ostataka.
Ova kombinacija je bila idealna za promovisanje Jokera. Nakon Jokera, ubrzo se na tržištu severnog dela Velikih ravnica pojavio i Maestro za setvu soje i kukuruza. U roku od nekoliko godina bili smo potpuno zaokupljeni setvom i obradom zemljišta, što je naravno doprinelu HORSCH-ovom rastu u Severnoj Americi.
Ovaj ogroman uticaj klimatskih promena na poljoprivredu je očigledan i u drugim regionima Severne Amerike. U isto vreme dok smo prolazili kroz ove promene u Severnoj Dakoti, i drugi regioni su se menjali i razvijali. U Kanadi, u regionu severno od nas, su primećene iste klimatske promene:
- Manitoba – 2009. je površina pod sojom iznosila ispod 500.000 akri (202.342 ha). 2019. je ta površina već iznosila 3.000.000 akri (1.214.056 ha).
- Zapadna Kanada – 2017. je površina pod uljanom repicom po prvi put u istoriji premašila površinu pod pšenicom. U ovom regionu se prosečan prinos uljane repice u proteklih 20 godina više nego udvostručio.
- Saskačivan – u kasnim 2010-im godinama površina pod sojom i kukuruzom je znatno porasla.
I u SAD su klimatske promene uticale na poljoprivredu:
- Kalifornija – mnogo ljudi danas napušta Kaliforniju, a među njima su i poljoprivrednici, koji sele svoja gazdinstva. Zbog suše i sve više vladinih propisa, mnoge farme muznih krava su se preselile u Ajdaho, Teksas i centralne delove SAD. Ista dinamika se može primetiti i među povrtarima. Kalifornija zapravo ima najjače povrtarstvo u SAD.
- Ajdaho – 2021: kukuruz je zasađen na većoj površini od krompira. To je posledica povećanog broja mlečnih farmi koje se doseljavaju iz Kalifornije.
- Kukuruzni pojas – pokrovni usevi: prema naučnim studijama, CO2 doprinosi klimatskim promenama. U međuvremenu su uvedene premije za poljoprivrednike koji uzgajaju pokrovne useve. Pokrovni usevi sve više postaju deo plodoreda u mnogim regionima, uključujući Kukuruzni pojas.
- Visoke ravnice – ovaj region je dugi niz godina bio poznat kao Žitni pojas. Međutim, dani slave Velike američke žetve pšenice su se iz temelja promenili. Na njivama u Kanzasu, Teksasu, Nebraski, Koloradu i okolnim saveznim državama, gde se ranije uzgajala pšenica, sada se uzgajaju navodnjavani kukuruz, stočna hrana i sirak. Ova tranzicija je omogućena korišćenjem vodonosnog sloja Ogalala (najvećeg u Severnoj Americi), koji se proteže ispod osam saveznih država i obezbeđuje vodu za 27% ukupnog zemljišta koje se navodnjava. Danas se ozbiljno raspravlja o eksploataciji ovih rezervi vode, jer se dostupnost vode smanjuje iz godine u godinu.
Ostati agilan
Razvoj klime utiče na poljoprivredu u čitavom svetu – tako je bilo juče, tako jeste danas i tako će biti sutra. Ovaj razvoj je sa sobom doneo pozitivne aspekte na koje smo ovde ukazali, ali naravno postoje i područja na koja se odrazio negativno. Mi u Severnoj Dakoti profitiramo od klimatskih promena. Zbog toga smo morali unaprediti i razvijati poljoprivredu – plodored, kompletan sistem proizvodnje, logistike i prerade. Ali dokle god se svet okreće, u svim regionima ćemo iskusiti promene koje potiču od razvoja klime.
Tokom svog boravka u HORSCH-u, putovao sam širom Severne Amerike, posećivao gazdinstva i iskusio ove promene. Razgovarao sam sa mnogim poljoprivrednicima o trenutnom i budućem stanju poljoprivrede u SAD i širom sveta. Ono što primećujem na maksimalnom nivou u mnogim uspešnim gazdinstvima jeste agilnost. Kao što se klima stalno razvija, i mi moramo biti agilni i fleksibilni – i biti spremni na promene kako bismo nastavili uspešno da se bavimo poljoprivredom u budućnosti.