Dizajner pejzaža

„2022. je prekretnica – godina preokreta“, uveren je Maximilian Hardegg. „Rat u Ukrajini dovodi u pitanje naš svetski poredak. Nemilosrdno otkriva naše slabosti i zavisnosti našeg ekonomskog sistema, pogotovo kada je u pitanju hrana. Svetska tržišta su već i pre bila napeta za mnoge poljoprivredne proizvode, a cene đubriva su se vinule u nebo. Uska grla u transportu i povećanje troškova vrše veliki pritisak na tržišta. Sve je to dovelo do neizvesnosti među poljoprivrednicima, a uz to imamo i klimatske faktore, pre svega rizik od suše. S obzirom na to da samo iz Rusije i Ukrajine dolazi čak 30% svetskih zaliha pšenice, i da ovim zemljama preti kolaps, nejasno je kako će se razvijati cene na svetskom tržištu. Zato se bojim da ćemo imati problema u Africi i na Bliskom istoku. Mi poljoprivrednici sada možemo dokazati da možemo pozitivno uticati na situaciju. Možemo učiniti našu proizvodnju efikasnijom, pažljivije koristiti resurse, više se oslanjati na plodored i cirkularnu ekonomiju i tako povećati prinose. Ali ipak moramo obratiti pažnju na prirodu i biodiverzitet.“

Christoph Hoß već dve godine vodi Gut Hartegg. Pre toga je radio za razne druge kompanije u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Cilj njegovog šefa je jasan: spojiti modernu, savremenu poljoprivredu sa brigom za životnu sredinu. Zato se trenutno mnogo toga reorganizuje. Primer za to je upotreba ofset metode u setvi. „Postoje dva razloga za to“, kaže upravnik gazdinstva. „Pošto kod jesenjih useva podstičemo formiranje kapilara, štedimo vodu. Ovde je suša veliki problem zbog kontinentalne klime i taj problem postaje sve veći. Već sada navodnjavamo oko 1000 ha. To radimo u uslovima koji smanjuju prinose, kako bismo pomogli biljkama da prebrode taj stres i sprečili prerano sazrevanje. Drugi razlog je ekonomičnost. Mi već u avgustu možemo pripremiti zemljište za setvu. A kada je priprema zemljišta unapred gotova, dva radnika obavljaju setvu uz pomoć HORSCH-ovog Serta bez ikakvog stresa. Uz radnu širinu od 10 m smo povećali dnevni učinak na 200 ha. Početne teškoće sa SectionControlom i pritiskom na radna tela smo brzo rešili. Sada sve teče glatko! Gustina setve je uvek stvar ličnog mišljenja. Mišljenja variraju od 150 do 350 zrna po m². Ja lično preferiram kompaktan usev koji nudi određenu zaštitu već u proleće. Jer što je manje biljaka po kvadratnom metru, to manje mogu zaštititi jedna drugu. Trenutno radimo interne testove kako bismo potkrepili ovu pretpostavku.“

Nova prskalica

Sledeća tema je logistika. Van sezone žetve treba obaviti đubrenje i zaštitu bilja. Trenutno razmišljam o uvođenju Shuttle sistema“, kaže Christoph Hoß. „Pretovarna prikolica, prskalica i rezervoar za osoku nemaju šta da traže na saobraćajnicama. Mnogo toga će se desiti u bliskoj budućnosti, posebno u oblasti zaštite useva, jer trenutno čekamo isporuku samohodne prskalice HORSCH Leeb 6.300 VN i jednog HORSCH Shuttle 8000 L. Ovo je važna investicija, jer je zaštita useva jedna od naših osnovnih nadležnosti. Plan je da prskalica radi u dve smene, od četiri ujutru to devet uveče. Tako bismo je maksimalno iskoristili. Naravno, tim mora biti uigran. Cilj je 240 ha dnevno. Veliku važnost pridajem dobrom sistemu čišćenja, jer se može desiti da se prskalica ubrzo nakon tretiranja kukuruza upotrebi za tretiranje krompira. Osim toga, dosta radimo sa AHL, za šta ćemo koristiti i HORSCH Leeb.“ Što se tiče svinjogojstva na ovom gazdinstvu, iako ga ne vodi Christoph Hoß, ono je veoma važna grana. Od 300 ha ječma i 350 ha kukuruza, 1/3 prinosa se koristi za ishranu svinja, od toga 1.100 krmača. Ovo gazdinstvo je priznata odgajivačnica sa oko 3.000 mladih tovnih hibrida godišnje. Tu ima i oko 25.000 tovljenika, od kojih se jedan deo tovi do zrelosti za klanje. „Svinjogojstvo se savršeno uklapa u posao. Posebno sam ponosan što smo se pre više od 20 godina fokusirali na humani uzgoj“, kaže Maximilian Hardegg. „Ratarstvo i vinogradarstvo imaju velike koristi od organskog đubriva. Na njivi koristimo i osoku, ali je efekat najbolji kada se ona unese direktno u zemljište. U vinogradarstvu koristimo slamu i osoku za proizvodnju kvalitetnog komposta, koji je idealan za formiranje humusa. Uz to svinjogojstvo povećava vrednost gazdinstva za nekoliko procenata.“

Obilazak gazdinstva pruža retku sliku: u pogledu ratarstva, sve je na vrhunskom nivou. Usevi su dobri i ujednačeni. Pa ipak ima dovoljno prostora i za prirodu. I što je najvažnije, nema nikakvih simboličnih mera. Biotopi su međusobno umreženi, što još povećava efekat zbog veličine ovog gazdinstva. Lovac je oduševljen velikom populacijom fazana koja ne potiče iz fazanerije, već je potpuno prirodna. Maximilian Hardegg je još ponosniji na ptice pevačice: „Pri poslednjem prebrojavanju smo uspeli da identifikujemo preko 70 različitih vrsta tokom tri dana. Ovo su neoborivi dokazi da naš koncept funkcioniše. Trenutno radimo na naučnom projektu o grlici (Streptopelia turtur). Ona je „pokrovitelj“ mnogih drugih vrsta ptica. U poslednjih 20 do 30 godina njihova populacija je dramatično opala, pre svega u Nemačkoj, Austriji i Velikoj Britaniji, i to za 90%. U Austriji je ostalo samo 10.000 parova. Veoma smo ponosni na to što ih samo u Gut Hardeggu ima 200. Na ovaj možemo aktivno doprineti zaštiti vrsta i naseliti nenaseljene oblasti. Sledeći projekat je označavanje životinja kako bismo pratili njihovu migraciju na jug.“
I pored svih ovih napora zašto ne pređu odmah na organsku proizvodnju? Maximilian Hardegg ima jasan stav o tome: „Naše gazdinstvo ima zadatak da prehrani stanovništvo. Zato ne želimo da se odreknemo prinosa. Kao poljoprivrednik uživam da izvučem najbolje iz naših oskudnih resursa, pogotovo kada su padavine u pitanju. Za posao koji radimo, organska poljoprivreda ne donosi nikakvu korist, čak ni na tržištu. Naš predlog je biodiverzitet. Za mene je on važniji od pitanja organske proizvodnje. Biodiverzitet je prepoznatljiv na našim proizvodima brenda Gut Hardegg. Već smo se dobro pozicionirali različitim vrstama vina i brašna, kao i meda. Potencijal ovog gazdinstva je još uvek velik, pošto je želja društva za netaknutom prirodom sve veća.“