Međuusevi sa Finerom i Cruiserom – poređenje u praksi
Koje su prednosti Finera kod uzgoja međuuseva? U čemu prednjači Cruiser? Obe mašine su detaljno testirane, a terraHORSCH je o rezultatima razgovarao sa Josefom Stanglom, Michaelom Braunom (HORSCH) i Konradom Maierom (savetodavni tim Naturland).
terraHORSCH: Kada ste započeli sa testiranjem obe mašine?
Konrad Maier: Testiranje Finera SL i Cruisera SL u uzgoju međuuseva smo započeli 28.03.2022. Zbog vremenskih uslova smo morali da počnemo nešto ranije, jer su bile najavljene padavine. To nam je bio i prvi prohod u 2022. godini na oglednim parcelama. Cilj je bio da se isuše međuusevi koji još nisu sasvim uvenuli i da se istovremeno ukloni korov koji je iznikao tokom zime. Kao međuusev smo posejali mešavinu facelije i uljane rotkve, ali se ona slabo razvila, što je dovelo do toga da su bili dominantni korovi i samonikla pšenica.
terraHORSCH: Na koje izazove ste naišli?
Konrad Maier: Međuusev koji je trebalo da izmrzne je preživeo zimu, jer je zima bila blaga. Međuusevi osetljivi na mraz su pravi izazov ako ne izmrznu kako treba. Potreban vam je jedan prohod više kako biste ga suzbili. U nekim regionima uglavnom nemaju vremena za ovaj dodatni korak.
Osim toga, zbog dublje obrade zemljišta prošle godine iznikla je samonikla pšenica sa različitih dubina. I ovoj je još dodatno otežalo kultivaciju. Pšenica je proklijala sa dubine između dva i šest centimetara. Međutim, ako želite da je posečete plitko u samo jednom prohodu, morate pronaći ravnomeran horizont na kojem ćete je poseći. Ovde je zapravo preduslov dobro iznivelisana parcela.
Setvu smo obavili krajem septembra. Dakle, osim što je usev izdržao mraz, nije bio baš bujan. Posle rasturanja stajnjaka u proleće ostali su blage udubine iza traktora. Zemljište je bilo veoma zbijeno i blago talasasto i zbog toga nam je trebalo nešto više vremena da podesimo mašinu.
Konrad Maier: Međuusevi koji sigurno izmrzavaju su sve veći problem. Glavni razlog za to je što je prolećna obrada veoma intenzivna i kompleksna, jer su vremenski rokovi kratki. Sa svakim prohodom se gubi voda koja je neophodna narednoj kulturi. Dobar i jak međuusev je od suštinskog značaja, jer se bezbednije smrzava od prilično loše razvijenih prolećnih useva. Razlog je taj što je sadržaj glikola i šećera u biljci manji. Oni su prirodna zaštita biljke od mraza i od njih zavisi da li će usev uginuti ili ne. Da bismo bezbedno iskorenili međuusev, korov ili samonikle useve, otišli smo na nešto veću dubinu obrade od 5 cm. Dva dana kasnije rasturali smo osoku sa StripTillom. Tri dana nakon toga smo ponovo obavili prohod drljačom kako bismo iz zemlje izvukli organsku materiju i njen korov i tako podstakli sušenje biljaka. Zatim smo posejali kukuruz.
Josef Stangl: Ove godine smo sve češće primećivali zemljište sa poremećenom strukturom. Na lakom zemljištu to nije problem, ali na teškom, glinovitom zemljištu jeste. Kod većih grudvi često je potrebno više prohoda, kako bi se one razbile. I naravno, tu je briga da li će kukuruz pravilno klijati i ukoreniti se.
Na kraju krajeva kukuruz jednostavno morate posejati u nekom trenutku. Tokom dve nedelje u aprilu uslovi su bili relativno dobri. Nakon obilnih padavina, početkom maja je bilo dosta vlage.
Konrad Maier: Mogu samo potvrditi probleme sa strukturom zemljišta ove godine. 13. aprila 2022. Naturland je organizovao prezentaciju rada drljače. Obradili smo nekoliko parcela južno od Regensburga. Na nivou ispod 10 cm zemljište je bilo delimično veoma vlažno. Ovo je odložilo zagrevanje i nije podstaklo razvoj korena. Vlažnost u donjem sloju donosi veliki rizik od zbijanja prilikom kultivacije u proleće. Pogotovo je kod organskog đubriva težina često prevelika. Svaki poljoprivrednik bi trebalo da proveri vlagu u zemljištu unapred. Imali smo dobra iskustva na parcelama na kojima je prethodni usev bio kukukurz. Uslovi su bili skoro optimalni – rastresito, dobro prozračeno zemljište koje je moglo da se brzo zagreje.
Josef Stangl: Na primer, na parcelama sa kukuruzom u Schwandorfu smo prošle godine kasno obavili žetvu, a prinos je bio dobar. Shodno tome, na parcelama je ostalo dosta žetvenih ostataka. Cele zime su bili na površini parcele, a u proleće smo primetili da je zemljište ispod rastresito. Na parcelama sa osrednjim ili slabo razvijenim međuusevima, mahunarkama ili posle silažnog kukuruza zemljište u proleće nije bilo tako rastresito. Bilo je veoma kompaktno. Doduše, tu su u pitanju više peskovita zemljišta, koja se intenzivnije sabijaju ako se ne obrađuju. Moja teorija je da je zbog padavina zimi zemlja isprana na površini i da je postala prilično siromašna krečom i da nedostaje lepak za strukturu zemljišta. U poslednje dve godine je bilo prilično suvo i zemljište je tokom obrade postalo praktično poput pudera. I što je postajalo finije, to je postajalo sve zbijenije.
Cruiser je bio opremljen pačijom stopom i RollFlex paker valjkom. 
Finer je bio opremljen preklapajućom pačijom stopom. Umesto paker valjka montirana je dupla drljača.
terraHORSCH: Da li već možete izvući zaključke iz prethodnih zapažanja?
Konrad Maier: Pitamo se da li je možda bilo alternativa. Možda bi duboko rahljenje u jesen bilo uspešnije. Bio sam protiv obrade dublje od 15 cm. Rizik od stvaranja velikih grudvi je prevelik i veoma je teško razbiti ih. Pratićemo kukuruz i posmatrati njegov razvoj. Nadamo se da će se koren kukuruza dobro razviti i brzo prodreti u zbijeno zemljište.
Josef Stangl: Ako bude kiše, neće biti ozbiljno. Sa određenim prodorom vlage i odgovarajućim bubrenjem, manji poremećeni slojevi su manje dramatični za nicanje kukuruza. Problem se pogoršava samo ako je jako suvo, jer kompaktni sloj postaje još kompaktniji, čvršći i tvrđi. To može biti problematično za biljku i koren. Na primer, bilo bi interesantno još jednom pogledati koren kada je kukuruz u fazi pet do osam listova. Samo raskopajte gornji sloj zemljišta i pogledajte da li se koren prostire uglavnom duž setvene brazde i neravnomerno u svim pravcima.
Konrad Maier: Mi mislimo da je zemljište osnova. Jako nam je bitna pažljiva obrada. Samo ako podstičemo i održavamo njegovu strukturu i sadržaj humusa, moći ćemo da upravljamo njime dugoročno. Ove godine smo opet uvideli da ne postoji jedinstvena strategija obrade zemljišta. Moramo ostati otvoreni i fleksibilni. Po mom mišljenju, ovo je veoma važno.
Michael Braun: Na mestima gde je korišćena roto drljača, površina je veoma fina, ali je pitanje da li ima dovoljno kontakta između semena i zemljišta, pogotovo u slučaju krupnog semena poput soje? Soji je potrebna relativno velika količina vode za klijanje. Tako da klijanje nije uvek zagarantovano. I ako bakteriji ne pružite odlično stanište – a suvo zemljište to nije – izgubićete deo njihovog potencijala.
Konrad Meier: Na našem podneblju snabdevanje vodom u fazi nicanja je veoma važno. Upravo soja i kukuruz imaju velike potrebe za vodom. Ako se te potrebe ne zadovolje, usevi će biti neravnomerni što kasnije može biti problem kod prohoda sa drljačom. Nama se pokazalo idealnim ulaganje semena u vodonosni sloj. Snabdevanje vodom je zagarantovano, a usev se može u izvesnoj meri dobro isplanirati. Vodonosni sloj uglavnom nastaje usled podizanja kapilarne vode. Što dublje obrađujete zemlju u proleće, to se kapilarni sloj pomera dublje.Zato je po nama plitka obrada garancija za dobro nicanje. Dubina od 6 cm je potpuno prihvatljiva, jer ova dubina ulaganja pomaže da još jednom prođemo drljačom pre nego što usev probije zemlju. Jedini nedostatak dubljeg ulaganja je što na našim parcelama moramo održavati temperaturu tla od 8°C – barem preko 10 dana – kako ne bismo preopteretili rezerve semena.
Michael Braun: Kao alternativa može poslužiti čišćenje brazde. Neki od naših kupaca to rade. Ako je voda na 8 cm, seme se ulaže u vlažan horizont i pokriva sa 5 cm zemlje. U ovom slučaju treba prilagoditi mehaničku negu useva rasporedu površine.
Josef Stangl: Kod useva sa prazninama imate problem sa samoniklim biljkama i korovom, koji pronalaze način da se probiju. Zato je za bolje i ravnomernije useve u proleće bolje obaviti dva prohoda nego jedan. To je već uobičajena praksa u organskoj poljoprivredi, ali je izazovna zbog poskupljenja goriva. Međutim, iskustvo je pokazalo da gazdinstva koja štede na obradi zemljišta više troše kasnije na pesticide.
Finer ili Cruiser – oba su se pokazala u istoj meri u pogledu uzgoja međuuseva. Preklapanje radnih tela, čisto prodiranje radnih tela u dubinu i precizno podešavanje mašine su bili veoma važni. Dok Cruiser pokazuje pun potencijal u pogledu obrade strništa, gde rastura žetvene ostatke i podstiče nicanje semena, Finer je idealan za održavanje ugara i suzbijanje otpornih korova.