Kompletiranje ponude
„Kada ću konačno moći da kupim nošenu prskalicu od vas?“ HORSCH-ovi dileri često čuju ovo pitanje. I ova želja se sada ostvaruje. terraHORSCH razgovara sa Theom Leebom o trenutnom razvoju, proširenju linije novih samohodnih prskalica i idejama za budućnost zaštite bilja.
terraHORSCH: U razgovoru za specijalno izdanje časopisa terraHORSCH povodom sajma Agritechnica 2019 ste pomenuli da ste na putu da napravite novu prskalicu. Da li ste mislili na nošenu prskalicu?
Theo Leeb: Razvoj u ovoj oblasti se zaista brzo odvija. Prvi prototip sa rezervoarom zapremine 2.000 l je spreman od jeseni 2020. Prva probna serija je planirana za proleće 2021. Očekuje se da će nošena prskalica biti dostupna sa tri različite veličine rezervoara – 1.200, 1.600 i 2.000 l. Da bi se zapremina dodatno povećala, svaka od ovih varijanti se može proširiti prednjim rezervoarom.
terraHORSCH: Kako će se nošena prskalica izdvojiti na tržištu?
Theo Leeb: U nošenu prskalicu smo uključili mnogo ideja i isprobanih tehnika iz našeg dosadašnjeg proizvodnog programa. To je uvek garantovalo uspeh prilikom proširenja postojećeg programa prskalica. Rešenja u pogledu kontrole krila, performansi pumpe, ispiranje, upravljanje i kačenje na traktor će ih jasno izdvojiti od dosadašnjeg standarda. Sa tehničke strane izdvaja se standardni sistem za automatsku kontrolu krila BoomControl. Ovaj sistem koriste i naše vučene i samohodne prskalice. Hidraulični pogon pumpe za prskanje povezan sa pametnim sistemom kačenja omogućava da težište prskalice bude veoma blizu traktora. Ovo istovremeno obezbeđuje brzo i lako kačenje na traktor, pošto kardansko vratilo više nije potrebno. Za sistem vode koristimo CCS i CCS Pro koji se već koriste kod vučenih prskalica Leeb LT i Leeb GS. Centrifugalna pumpa obezbeđuje protok od 400 l u minuti. Osim toga u ovaj sistem je integrisano automatsko unutrašnje čišćenje.
Širina krila će biti između 15 i 30 m i po želji će moći da se sklopi jedna strana.
terraHORSCH: Kojim kupcima je namenjena nošena prskalica?
Theo Leeb: Cilj nam je da nošenu prskalicu ponudimo kupcima koji zbog strukture svog gazdinstva ne mogu koristiti vučene prskalice. To su na primer gazdinstva koja imaju parcele na strmim padinama ili uglavnom obrađuju male površine. U prvom redu je namenjena zapadnoevropskom tržištu. Tržište će uglavnom biti Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Austrija i Švajcarska. Dobro znamo iz kojih oblasti dobijamo upite o ovoj vrsti proizvoda.
terraHORSCH: U specijalnom izdanju terraHORSCH za sajam Agritechnica ste najavili da će linija samohodnih prskalica u budućnosti raspolagati raznim varijantama opreme. Zašto proširujete oblast samohodnih prskalica?
Theo Leeb: Kao što je gore pomenuto, trenutno smo na putu da upotpunimo ponudu u polju mehanizacije za zaštitu bilja. Želimo da svakom poljoprivredniku ponudimo odgovarajuću mašinu. U svakoj zemlji u svetu i u svakom poljoprivrednom regionu širom sveta postoje najrazličitiji uslovi rada. Tržište u Zapadnoj Evropi zahteva drugačije samohodne prskalice od onog u Istočnoj Evropi, a opet drugačije od onog u Severnoj Americi. Ovo se konkretno odnosi na klirens, širinu tragova, zapreminu rezervoara, ukupnu težinu, snagu motora, nivo izduvnih gasova i zakonske odredbe. Regioni u kojima se, na primer, pretežno uzgaja suncokret, imaju drugačije zahteve od onih u kojima se pretežno uzgaja pšenica. Drugi primer je da je u Nemačkoj velika potražnja za mašinama sa podesivom širinom traga (npr. kod poljoprivrednika koji vrše uslužnu obradu). U preostalim zemljama to i nije tako važno. Želimo da relevantnim tržištima širom sveta ponudimo savršene koncepte samohodne prskalice. Sa varijabilnim varijantama opreme nova samohodna prskalica može odlično zadovoljiti sve zahteve.
terraHORSCH: Kako to primeniti sa tehničke strane? Da li će za novu liniju samohodnih prskalica biti više varijanti od već poznatih?
Theo Leeb: Imaćemo tri različite varijante samohodnih prskalica. Leeb PT 6.300 i 8.300 će imati rezervoare zapremine 6.000 l i 8.000 l. To smo već prikazali na sajmu Agritechnica. Posebno bih pomenuo poseban transverzalni sistem vešanja točkova sa hidropneumatskom suspenzijom. Ova linija prskalica će biti dostupna sa fiksnom širinom traga od 2 do 2,25 m i u biće dostupna i sa rezervoarom od 5.000 l.
Druge dve samohodne varijante su VN i VL. Nova samohodna linija VN (eng. variable narrow) ima teleskopsku osovinu i nezavisno upravljanje točkovima kao i podesivu širinu traga i to ili sa 1,80 do 2,25 m ili sa 2,25 do 3 m. Kupac može sam birati širinu koja mu najviše odgovara. Podešavanje tragova sa 2,25 na 3 m može po želji biti opremljeno i podešavanjem visine do 2 m. VN je za početak dostupan sa rezervoarom zapremine 5.000 l ili 6.000 l. čitav ovaj koncept je razvijen da zadovolji potrebe evropskog tržišta i pomalo podseća na PT 350. Prvi prototip će biti gotov krajem godine, a probna serija je planirana za proleće 2021.
VL (eng. variable large) je treća nova samohodna varijanta namenjena globalnom tržištu. VL ima sličan koncept osovine i točkova kao i VN. Širina traga je podesiva i dostupna u dve varijante – prva je podešavanje od 2,60 do 3,50 m, a druga podešavanje od 3 do 4 m. VL je za početak dostupan sa rezervoarima od 6.000 l i 8.000 l. U toku je izrada prvih prototipova. Kolege i kupci u Ukrajini, Rusiji, Mađarskoj i Severnoj Americi, Brazilu i Australiju nestrpljivo očekuju prve testove i iskustva sa ovim prskalicama i novinama koje smo uneli. Osim toga imaćemo i početnu verziju kapaciteta 4.000 l.
terraHORSCH: Ima li novina u oblasti vučenih prskalica?
Theo Leeb: Trenutno radimo na unapređenju linije Leeb AX, koja je sada dostupna sa rezervoarom zapremine 3.800 l. To znači da će Leeb AX u budućnosti imati rezervoare zapremine između 3.800 l i 8.000 l.
terraHORSCH: Prskanje u trake bi u okviru zaštite bilja moglo dobiti više pažnje u budućnosti. Kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo sa tim?
Theo Leeb: Kod ovakvog načina prskanja prska se isključivo red biljaka ili se tretira međuredni razmak. Možemo ga uporediti sa ciljanim tretmanom određenih lokacija, ali koji se opet vrši samo u redovima duž cele parcele. Cilj je preciznija upotreba sredstava za zaštitu bilja i smanjenje troškova. Ovaj postupak se primenjuje više od 35 godina, doduše u veoma malim radnim širinama ili u kombinaciji sa međurednim kultivatorom. Ovde su problem predstavljali s jedne strane mala obrađena površina, a sa druge različiti optimalni uslovi rada u kojima su se koristili kultivatori. Kultivator se koristi na suvoj zemlji. Temperatura i vetar za njega ne igraju nikakvu ulogu, ali utiču na prskanje u trake. To su neki od razloga zašto se ovaj metod zadnjih godina više ne primenjuje kao nekad. No, kako se smanjuje količina sredstava za zaštitu bilja i zaštita životne sredine sve više dobija na značaju, ovaj metod postaje sve značajniji. Istovremeno je važno povećati radni zahvat i fleksibilnost u pogledu vremena prskanja. Još pre nekoliko godina smo razmišljali o prskanju redova biljaka ili međurednog prostora uz pomoć površinske prskalice opremljene diznama malog konusa. Zahvaljujući našem rasporedu dizni na svakih 25 cm, lako se može podesiti prskanje u trake ili međurednog prostora. Već četiri godine intenzivno testiramo i istražujemo prskanje u trake. Do sada smo utvrdili da se moraju ispuniti dva važna zahteva: prvo, kontrola krila je veoma bitna – u ovom slučaju trenutno postavljamo nove standarde našim sistemom kontrole BoomControl. Krila se moraju izuzetno precizno kontrolisati kod prskanja u trake. I drugo, međuredni razmak je izuzetno važan. Samo savršeno praćenje stalnih tragova garantuje da će dizna biti tačno iznad biljke odnosno međurednog prostora. Preduslov za ovo nije samo dobra prskalica, nego i dobra sejalica. Za optimalno prskanje u redovima je veoma važno da je širina setve ujednačena. Na neravnom terenu rad otežava to što se mašina u radu naginje. Ovaj problem rešavamo uz dva pristupa: upravljačkom osovinom vučene prskalice se upravlja pomoću Implement Steeringa koji preko dodatnog GPS prijemnika prikuplja GPS podatke. Drugi pristup podrazumeva sistem kamera. Na krilo se montira kamera koja prepoznaje red biljaka. Ove informacije koristimo da prskalicu vodimo tačno iznad redova.
terraHORSCH: Kako ocenjujete relevantnost prskanja u trake na tržištu?
Theo Leeb: Iz već navedenih razloga prskanje u trake ne odgovara svakome. Osim precizne prskalice potrebna je i sejalica sa RTK sistemom, jer širina prskanja nije ista kao širina setve. Problem kod ovog načina prskanja nastaje još pre samog prskanja i nije obavezno izazov za tehnologiju prskanja. Prskanje u trake funkcioniše samo ako ste ovladali čitavim sistemom – a sve počinje setvom. Apsolutno savršena setva je glavni preduslov koji se može ispuniti uz pomoć HORSCH mašina.
Trenutno smo u fazi kada je sa tehnološke tačke gledišta mnogo toga moguće. Moramo razmotriti svaki slučaj pojedinačno da bismo zaključili da li čitav paket ima smisla. Po mom mišljenju mnogo toga zavisi od zakonskih regulativa sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti. Ako na primer ograniče količinu sredstva za zaštitu po hektaru godišnje, metoda poput prskanja u trake je veoma logična, pošto pruža mogućnost uštede od 60%.
terraHORSCH: Još jedan razvoj u oblasti zaštite bilja koji bi mogao dobiti na značaju u budućnosti je prepoznavanje svake pojedinačne biljke. Koliko ste se bavili ovom temom?
Theo Leeb: Pored prskanja u trake i prepoznavanje pojedinačnih biljaka je metoda koja će u budućnosti redukovati primenu sredstava za zaštitu bilja. Ovo je za nas sve važnija tema. Ipak, imamo osećaj da su ovde mnoga očekivanja još uvek daleko od realnosti. To je upravo bio slučaj na sajmu Agritechnica. Postoji opasnost da će politički faktor formirati sliku o poljoprivredi koja ne odgovara stvarnom stanju.
Trenutno smo u kontaktu sa dva proizvođača kamera, koji rade na prepoznavanju korova u zelenoj masi. Ova tehnologija prepoznavanja zelenog u zelenom se zasniva na veštačkoj inteligenciji i još je u povoju, jer veštačka inteligencija mora da se trenira u raznim oblastima. Osnovno pitanje je, kod kojih kultura je pogodno prepoznavanje pojedinačnih biljaka i kakve ekonomske prednosti donosi. Sa standardnim razmakom između dizni od 50 cm, najmanja moguća površina prskanja je otprilike veličine 50 x 50 cm. Ako je sledeća biljka koja se tretira na ovom mestu, dizna se ne isključuje. Prepoznavanje pojedinačnih biljaka za sada ima smisla samo ako je veći razmak između korova ili ako je korov grupisan.
Prepoznavanje pojedinačnih biljaka je veoma uzbudljiva tehnologija koja ima budućnost i u kojoj želimo da preuzmemo vodeću ulogu. Međutim, proći će još neko vreme pre nego što postane izvodljivo u većem obimu i mnogi poljoprivrednici će imati koristi od toga.