Umetnost direktne setve
Suša i vrućina su ograničavajući faktori u biljnoj proizvodnji. Usled klimatskih promena sve češće imamo ekstremne vremenske uslove. Da bi se sprečile odnosno izbegle negativne posledice po prinose u poljoprivredi, primenjuju se metode poput direktne setve.
Mihael Horš ima jasan stav o direktnoj setvi: „Svako ko striktno praktikuje direktnu setvu, odriče se profita i u najgorem slučaju može uništiti svoj posao. Mi u HORSCH-u se već 40 godina bavimo time. Uz sve uspone i padove.“ Postoji nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir kod direktne setve. „U prvom koraku direktna setva nije pitanje mašina. Tu je odlučujuća struktura zemljišta, uravnotežen plodored, dobri pokrovni usevi i vreme setve.“
Ne tako davno u Evropi se direktna setva koristila kao argument za formiranje humusa. Kombinacija neobrađivanja zemljišta i međuuseva može povećati udeo organskih materija u zemljištu. Ako bolje pogledate, širom sveta postoje najrazličitiji motivi za direktnu setvu: u vrelim, suptropskim oblastima zemljište mora ostati pokriveno, kako temperatura zemljišta u zoni korena ne bi porasla. U vlažnim delovima sveta, direktna setva i pokrovni usevi pre svega sprečavaju eroziju. A ne zaboravimo ni tržišta sa jako malim prinosima. Tu je argument za direktnu setvu smanjenje troškova.
Direktna setva kao metoda setve koja štedi vodu
Usled klimatskih promena i ekstremnih toplotnih talasa (35-40%) proteklih godina, koji i dalje muče neke poljoprivrednike, direktna setva i ušteda vode su sve aktuelniji. Posebno su pogođeni delovi Mađarske, Rumunije i Bugarske. Zašto bi direktna setva bila (delimično) rešenje?
„Uzmimo pomenute zemlje kao primer. Tamo su glavne kulture kukuruz, ozima pšenica, ozima uljana repica i suncokret. Nakon uljane repice / suncokreta, ako je u septembru i oktobru još uvek veoma suvo, nameće se setva pšenice pomoću Avatara nakon izuzetno plitke obrade Cultrom. Po pravilu se i nakon kukuruza može dobro posejati pšenica. Osim ukoliko ima jako puno žetvenih ostataka na parceli. U tom slučaju prvo morate malo usitniti te ostatke, na primer uz pomoć kratke tanjirače. Ako hoćete da sejete kukuruz na proleće, kao što se to na primer radi u Brazilu, morate da odlučite od slučaja do slučaja. Jer ako je temperatura zemljišta niska, jako je rizično.“
Pokriveno zemljište
Tamne, obrađene parcele ne reflektuju sunčeve zrake kao neobrađene ili pokrivene površine. One upijaju sunčeve zrake i tako se više zagrevaju. Naravno, ovo zavisi i od vrste zemljišta. Na primer, tamna, smeđa do crna zemljišta se mnogo brže zagrevaju od zemljišta koja su svetla ili čak crvenkasta. „Polazimo od toga da pokrivanje zemljišta biljnim ostacima poboljšava zaštitu zemljišta, jer smanjuje isparavanje vode iz njega, povećava kapacitet zadržavanja vode i smanjuje eroziju.“
Tu je i prednost za klijanje i razvoj korena, odnosno kultura se može bolje razviti, jer se zemljište ne pregreva. „Naravno, tanka je tu linija, pogotovo u proleće. Postoje regioni u kojima zemljište uopšte ne dostiže minimalnu temperaturu. Ono što može biti dobro s jedne strane, može biti i mana sa druge strane, ako se zemljište ne zagreje dovoljno.“ Ako je zemljište pretoplo, biljka više ne može bezbedno da klija i da razvije koren. Kada se dostigne maksimalna temperatura, biljka prestaje da raste. Ako se temperatura prekorači do te mere da se protein degeneriše, razvoj biljke potpuno prestaje. Ovo je veliki izazov u regionima koji se suočavaju sa ekstremnom vrućinom.
Prizemni pokrivač ima tu prednost što zadržava vlagu koja se prenosi na površinu u gornjem delu zemljišta. Ovo stvara neku vrstu mikroklime gde se zaostala vlaga skuplja u gornjim slojevima zemljišta i obezbeđuje dobro klijanje useva. „Potrebno je samo da u junu ili julu prođete bosi kroz usev pšenice bez ostataka na površini. Čak i ako je usev gust, na crnici ćete ispeći stopala – iako je zemljište prekriveno pšenicom koja raste. To je po meni znak da postoji veza i da usev traje duže, ako ima ostataka na površini.
Sledeći problem koji sam primetio je da miševima jako odgovaraju dugačni biljni ostaci. To sam nedavno primetio u Rumuniji. Usevi uljane repice nisu loše izgledali, ali svuda su bile mišje rupe jedna do druge! Isto važi i za puževe. Ako su dugo vremena prisutni predugački biljni ostaci i prevelika vlaga, puževi će pojesti repicu, pšenicu itd.“
Međuusevi u direktnoj setvi
Uvek je dobro imati međuusev pre direktne setve. Preduslov je da je međuusev odgovarajući i da ima dovoljno vode.
Međuusevi mogu doprineti povećanju humusa u zemljištu. Osim toga, sledeća kultura u rotaciji može poslužiti narednoj kulturi kao fitosanitarno odvajanje. „U klasičnoj poljoprivredi ovo odvajanje se postiže obradom zemljišta.“
Kada ima malo padavina, poljoprivrednicima se prirodno nameće pitanje da li će međuusev potrošiti vodu. „Jasno je da u nekim regionima ovo jednostavno nije moguće. Ako u vreme letnje pauze nema kiše, ni međuusevi ne rastu i stoga ni nema smisla uzgajati ih.“
Kako aktivno zaustaviti rast jednog međuuseva? To može da se postigne mrazom, valjkom sa noževima ili glifosatom. „U ovom slučaju, metoda zavisi od regiona. U Evropi glifosat uskoro neće biti opcija. U tom slučaju su potrebne druge metode za zaustavljanje rasta.“
Sledeće pitanje koje se postavlja kada govorimo o direktnoj setvi jeste da li direktna setva i obrada zemljišta isključuju jedna drugu. Nikako, baš naporotiv. „Sa naše tačke gledišta, kombinacija obrade zemljišta i direktne setve čak može biti ključ za budućnost. Razlozi su različiti. Sa jedne strane, vidimo da direktna setva podrazumeva visoke prinose samo ako je struktura zemljišta veoma dobra. Kao što sam već napomenuo, može se postići dobra struktura zemljišta uz pomoć međuuseva. Međutim, ima i situacija kada nema vremena za ovaj pristup. Tada ima smisla rahliti zemljište tokom dužeg vremenskog perioda, kako bi se podstakao rast korena u dubinu gde može doći do vode.
Primetili smo, i to čak u zemljama poput Brazila, u kojima je direktna setva zastupljena već decenijama, da se zemljište duboko rahli na svakih pet godina, i to na 30.-40 cm, jer je zemljište (pogotovo ono sa visokim udelom peska) previše kompaktno, čak i uprkos međuusevu.“
A u kom pravcu će se direktna setva razvijati u Evropi? Ima li direktna setva ovde budućnost? „Moramo poći od toga da su vremenske prilike sve ekstremnije i da imamo sve toplije i sušnije godine. U našim klimatskim uslovima najverovatnije nećemo videti mnogo čiste direktne setve, one bez ikakve obrade zemljišta. Mislim da gazdinstva treba da se postave na način da pripreme svoje zemljište kako bi mogli direktno da seju u sušnim godinama. To znači da treba da imaju uvek savršenu raspodelu žetvenih ostataka, što kraću dužinu ostataka kod žitarica, da izbegavaju sabijanje / tragove kod žetve odnosno da ih značajno smanje (npr. CTF žetva).“
Ovde je izneta generalna primena direktne setve. U narednom izdanju ćemo pisati detaljnije o tome koji postupak setve odgovara za koji slučaj, kako da se primenjuje, koji pripremni radovi su neophodni.
Pored toga, daćemo i savete u pogledu odnosa C:N kod ostataka, dužine slame i kako sa njima postupati.
