Savršen izbor
Holanđanin Gert Burger se bavi razmnožavanjem tulipana i ljiljana. Njihova kultivacija zahteva intenzivnu negu useva, jer virusne infekcije utiču na to da li će lukovice biti odobrene ili ne. Da bi u pogledu zaštite bilja imao veću sigurnost, efikasnost i komfor, ovaj poljoprivrednik je proletos uložio u samohodnu prskalicu HORSCH Leeb sa rezervoarom zapremine 8.000 l, širinom krila od 36 m i modernim PWM diznama. Ovo je priča kako je prošla prva sezona.
Gert Burger je diplomirao hortikulturu i poslovnu administraciju i zajedno sa svojim nećakom vodi preduzeće „Burger Lelies en Tulpen BV“ sa sedištem u malom mestu Espel, samo 2 km od holandskog Ejselmera. Specijalizovani su za razmnožavanje tulipana i ljiljana. Godišnje uzgajaju lukovice cveća na 150 ha, od toga 50 ha tulipana i 50 ha ljiljana u krugu od 20 km oko Espela, a ostatak na ekonomiji na severu Holandije kao i na parcelama u južnoj provinciji Limburgu. „Razmnožavamo oko 40 sorti tulipana i 20 sorti ljiljana. Ukupno je to više od 2.000 odnosno 500“ objašnjava Gert Burger.
Kao i većina njegovih kolega iz branše u provinciji Flevoland, i Gert Burger ima sreću da radi na veoma plodnom peskovitom i glinovitom zemljištu sa dovoljno vode za navodnjavanje – najboljim uslovima za uzgoj lukovica cveća. Međutim, nisu tu samo njegove sopstvene parcele. „Mi isključivo dajemo u zakup zemlju, pošto tulipani i ljiljani zahtevaju petogodišnje pauziranje u uzgoju, imamo ugovorene zakupe sa baš dosta poljoprivrednika. I pomaže ako radite sa mehanizacijom koja čuva zemljište i životnu sredinu“, objašnjava stanje Gert Burger.
Berba ljiljana
Početkom novembra, njegova ekipa je zauzeta berbom ljiljana i sadnjom lukovica lala. Velike prikolice ulaze u prostorije preduzeća i ispred jedne velike hale istresaju zemlju, korenje i žutobele lukovice u prihvatni bunker zapremine 20 tona. Odatle lukovice prolaze kroz proces mokrog čišćenja i sortiranja, zatim se slažu u drvene sanduke i suše na vazduhu, da bi ih kasnije puno vrednih ruku očistilo od biljnih ostataka, a zatim se automatski sortiraju prema težini.
Trgovina na svetskom nivou
„Veći deo našeg prinosa ide našim kupcima. To su holandske kompanije koje izvoze lukovice cveća širom sveta. Dok se lukovice tulipana plasiraju u približno jednakom procentu na domaće i evropsko tržište kako bi se uzgajalo za rezani cvet, procenjuje se da u našoj zemlji ostaje samo oko 10% lukovica ljiljana. Veći deo se otprema brodovima iz Roterdama u zemlje kao što su Meksiko, Kolumbija, Japan i Kina“, objašnjava ovaj uzgajivač.
Metode razmnožavanja
Manji deo pokupljenih lukovica se koristi za razmnožavanje. U slučaju ljiljana, to se radi metodom deljenja listića lukovice. Pojedinačni spoljni listići se razdvajaju, sade u tresetnu mahovinu i prolaze kroz simulirano leto i zimu u mračnoj, klimatizovanoj hali. Nakon 13 nedelja na 23°C primetne su male lukovice – u proseku po dve. Jedna velika lukovica ljiljana stvara oko 25 listića, tako da Gert Burger od svake lukovice tokom samo 6 meseci dobije oko 50 novih lukovica. Nakon još 13 nedelja na 5°C Burger može da posadi mlade lukovice ljiljana.
Kod tulipana se vegetativno razmnožavanje odvija preko bočnih lukovica (pilića). Jedan tulipan može stvoriti jednu ili dve. One rastu u proleće odnosno u leto uz glavnu lukovicu, u julu se vade i čiste, i ponovo sade u oktobru ili novembru.Tulipani i ljiljani se razlikuju i po periodu vegetacije, zbog čega je osmočlana ekipa preduzeća Burger Lelies en Tulpen BV u poslu tokom cele godine. Tokom berbe im se priključuje još 30-40 pomoćnih radnika.
Intenzivna zaštita bilja
Za obe biljne vrste je podjednako važno da pritisak vektora na njivi bude što niži. Pošto infekcija virusom umanjuje kvalitet, a zbog zaraze od samo 5% može biti odbijena čitava serija lukovica i ona je tada dobra samo za biogas. „Reč je o iznosima od 35.000 €/ha. Uz to dolazi još otprilike tolika suma za početni sadni materijal. Zato je lisna vaš naš najveći neprijatelj i ne rizikujemo u njenom suzbijanju“, naglašava Gert Burger. Od kraja februara do berbe u drugoj nedelji juna, tulipani se prskaju jednom nedeljno, kada je toplo prska se i na svakih pet dana i tako se dobija oko 20 prohoda godišnje. Kod ljiljana ima čak 30 prskanja, tako da godišnje oprska 2.500 ha samo u borbi protiv virusa. Pored toga tu su i herbicidne i fungicidne mere u ukupnom obimu od oko 250 ha godišnje.
Koristi hemijsko-sintetičke insekticide i pre svega tečne repelente. „Obavljamo i testove sa aloe verom. U poređenju sa tradicionalnim sredstvima za odbijanje, ona je 30% manje efikasna, što je rizik koji mi sebi ne možemo dozvoliti. Ako u budućnosti budemo primenjivali više ovakvih ekoloških proizvoda, odnosno, ako ih budemo integrisali u našu strategiju prskanja, pretpostavljam da ćemo morati da ih primenjujemo češće“, pretpostavlja Gert Burger i kaže: „Sa našom novom prskalicom smo u svakom slučaju efikasni.“
Prva samohodna prskalica
Početkom godine se najpre odlučio za samohodnu prskalicu – model HORSCH Leeb 8300 PT sa rezervoarom od nerđajućeg čelika sa zapreminom od 8.000 l, krilima od 36 m, razmakom dizni od 25 cm, regulacijom pritiska u gumama i najnovijom tehnologijom modulacije širine impulsa (PWM). „Ranije smo koristili vučenu prskalicu zapremine 4.000 l sa krilima od 36 m i našli smo se pred dilemom, da li da uložimo u još jednu takvu prskalicu i jedan novi traktori ili u novu samohodnu prskalicu. Za nas je u svakom pogledu bolja samohodna prskalica od kombinacije traktora i prskalice“, objašnjava Gert Burger. Njegova samohodna prskalica sa 310 KS radi punom parom od maja i do sada je veoma zadovoljan njome. Ima bolji pregled parcele pred sobom, znatno manje vremena troši na podešavanje i može iz kabine da upravlja praktično celom prskalicom, uključujući i modulacijom širine impulsa. On sam bira željenu udaljenost od ciljane površine kao i količinu vode i pritisak. A u slučaju bilo kakvih smetnji, kao što je začepljena dizna, o tome automatski dobija informacije na terminal.
Svi su oduševljeni GPS upravljanjem. „Zahvaljujući RTK preciznosti, kod prskanja više nema preklapanja. Tako u svakom prohodu uštedimo 1-3% sredstva za prskanje. Uz potrošnju pesticida koja godišnje premašuje 200.000 evra, to nije zanemarljiva cifra“, zadovoljno kaže Gert Burger. Po potrošnji goriva, samohodna prskalica sa 9 l/h pri prskanju i 25 l/h u drumskom transportu (50 km/h) je uporediva sa kombinacijom traktora i vučene prskalice zapremine 4.000 l, ali zahvaljujući regulaciji pritiska u gumama mnogo bolje radi u vlažnim uslovima. „Pošto kod poslova održavanja uvek koristimo iste stalne tragove, zaštita zemljišta nam je veoma važna, a i našim zakupodavcima. Na kraju krajeva, 8300 PT teži 12,5 t“, kaže Gert Burger.
Smanjenje odnošenja vetrom
U Holandiji skoro svaka obradiva površina se graniči sa nekom vodom i Gert Burger radi sa uvratinom od 7 m, koja ostaje neobrađena. Prilikom okretanja sa prskalicom mora svaki put sklopiti krila, kako ne bi bila iznad vode. „Zato smo se odlučili za 5-delno umesto uobičajenog 7-delnog sklapanja krila. Bilo bi lepo kad bi se sklapanje obavljalo nešto brže“, kaže ovaj poljoprivrednik.
Kako pesticidi ne bi završili u vodi usled odnošenja vetrom, u Holandiji je radna brzina pri prskanju ograničena na 8 km/h. „Sa našom starom prskalicom nismo mogli da iznesemo ovu brzinu do kraja parcele. To nas je činilo manje efikasnim, a mere zaštite bilja su uvek davale lošije rezultate na obodima parcele u odnosu na ostatak parcele“, seća se Burger. „Sa novom prskalicom smo želeli da smanjimo razmak od ciljne površine i da vodimo krila maximalno 30 cm iznad useva. Tako se sprečava odnošenje vetrom, ali je neophodna izbalansirana, mirna kontrola krila i dizne na razmaku od 25 cm. Nova prskalica nam nudi obe stvari i kada koristimo 50% dizni odnošenje vetrom se smanjuje za 90%“, naglašava on.
Modulacija širine impulsa
Zahvaljujući modulaciji širine impulsa, koju je Gert Burger na vreme poručio, njegov traktorista može voziti dozvoljenih 8 km/h do uvratine i, u poređenju sa prethodnom prskalicom, pokriva čak duplo veću površinu. „Kod PWM-a je pritisak na dizni i tako je veličina kapi uvek iste veličine nezavisno od brzine rada. To nam garantuje ujednačen kvalitet prskanja i najbolji učinak. Računam da ćemo to videti i po prinosu“, smatra Gert Burger. Pored toga, veliki rezervoar za sredstvo za prskanje omogućava povećanje količine vode sa 300 na 350 l/ha.
Raven tehnologija ga je koštala dodatnih 1.000 € po metru krila, ali zbog ove tehnologije sada dobija poreske olakšice u iznosu od 27% nabavne cene prskalice. „Pored brojnih tehničkih prednosti, ovo je isto bila dodatna motivacija za kupovinu samohodne prskalice HORSCH Leeb 8300 PT“, kaže na kraju ovaj preduzetnik.