Inflacija: put ka novom modelu poljoprivrede?

Situacija je jasna: osam milijardi ljudi ne može da se prehrani sa sadašnjim uslovima proizvodnje. Akteri moraju biti svesni izazova sa kojima se moraju suočiti. Pred njima su ogromne mogućnosti.
Na HORSCH-ovim praktičnim danima 2022. u Francuskoj, Filip Desertan, ekonomista i član Visokog saveta za finansije, objasnio je da su od januara 2020. godine zdravstvena, geopolitička i ekonomska kriza drastično promenile pogled na poljoprivredu. Finansijski svet je posebno shvatio da bez poljoprivrede koja hrani stanovništvo, nema više nijedne ekonomske aktivnosti. Dakle, akteri ulažu u poljoprivredu. A kapaciteti su im znatno veći od budžeta. 
Mehanizmi inflacije su deo poteškoća koja se mora savladati – u industrijski razvijenim zemljama, ali pre svega u siromašnijim zemljama, gde su tenzije oko snabdevanja hranom uzrok nestabilnosti. Filip Desertan je zato naglasio: „Nova generacija mora biti svesna da je poljoprivreda strateški važna.“

Zakočiti inflaciju

Ovaj ekonomista je podsetio da je inflacija posledica nesklada između novca i bogatstva. Preveliki dug u odnosu na ostvareno bogatstvo je pogodan teren za inflaciju. To je situacija koja je već postojala pre korone i bila je pogoršana povećanjem količine gotovog novca. Kamate i niski troškovi energenata maskirali su ovaj fenomen. Energetska kriza i sukob u Ukrajini bili su okidač.
Jedan od strahova koji inflacija hrani je spirala cena i plata: kompanije povećavaju plate kao odgovor na rastuće cene. Zbog toga se povećavaju troškovi ljudskih resursa, što onda utiče i na cene. „Inflacija je trka u kojoj niko ne pobeđuje“, upozorio je Filip Desertan. Situacija se može rešiti ako se svi igrači ponašaju na isti način – ne zadržavaju gotovinu i skraćuju rokove plaćanja. Novac gubi vrednost, ali posledice su iste za sve. Da biste izašli iz toga, morate da nastavite da stvarate bogatstvo – ne pribegavajte sigurnim valutama kao što su zlato, dragulji ili zemlja – i nastavite da investirate.

Promena i stvaranje vrednosti

Suočeni sa trenutnim izazovima – klimatskim i demografskim – poljoprivreda ima jedinstvenu šansu: stvaranje vrednosti koji se zasniva i na aspektu održivosti proizvodnje i na sposobnosti smanjenja emisije CO2. Ono što se računa, nije finansijski rezultat kompanije, već uticaj (na životnu sredinu, ljude, društvo...), kao kod proizvođača Tesla čija je vrednost daleko veća od vrednosti konkurenata koji proizvode više vozila. Investitori moraju meriti novu stvorenu vrednost. Ovo se radi kroz upravljanje podacima (uskladišteni ugljenik, agroekološki indikatori, prinosi...). Filip Desertan je uporedio ovu promenu u ekonomskom modelu sa prelaskom sa konja na automobile. Kod ove promene stvaranje vrednosti se oslanja pre svega na ljude: bez proizvođača nema ni poljoprivrede.