Manje mineralnog đubriva? Da, ali ne po svaku cenu.
HORSCH je u septembru 2022. u Francuskoj održao dane polja na Ferme de la Lucine. Glavne teme su bile impulsi u ishrani biljaka i menadžment zemljišta.
Na Ferme de la Lucine, u departmanu Gornja Marna, upotreba đubriva je drastično smanjena. Istovremeno se pažljivo prati razvoj fosfora i kalijuma u zemljištu. Azot ostaje ključni izazov i stoga se razmatra reorganizacija obrade zemljišta na gazdinstvu. O tome je bilo reči na seriji perdavanja „Journées de la Lucine”.
Nikola Brutan, predsednik Yara France, se prvo osvrnuo na to odakle potiču tenzije na tržištu mineralnih đubriva. Počelo je povećanjem potražnje zbog ekonomskog skoka nakon krize izazvane pandemijom. Sa energetskom krizom je dostigla svoj istorijski nivo. Troškovi proizvodnje azotnog đubriva su direktno povezani sa troškovima proizvodnje gasa. Osnovni sastojak đubriva, amonijak, nastaje mešanjem azota iz vazduha sa vodonikom. Vodonik se formira kada se molekuli metana razbiju na visokoj temperaturi. Prema Nikoli Brutanu, metan koji se koristi na ovaj način kao sirovina i kao sagorivi materijal, čini 80 do 90% troškova proizvodnje đubriva.
Cena gasa je desetostruko porasla od 2021. godine zbog energetske krize izazvane sukobom u Ukrajini. Shodno tome, cena azotnog đubriva se utrostručila, a poljoprivrednici su smanjili potrošnju za 15%. Isto tako, zbog pada profitabilnosti, fabrike đubriva su smanjile proizvodnju u Evropi za 50%. Snabdevanje đubrivom na evropskom tržištu obezbeđeno je uvozom iz zemalja u kojima cena gasa nije tako visoka kao u Evropi.
Nova upotreba i CO2 neutralna đubriva
Prema rečima Nikole Brutana, ova situacija se neće promeniti u kratkom roku. Specifične poteškoće u snabdevanju mogu nastati na vrhuncu potrošnje đubriva ili na kraju sezone kada su skladišta skoro prazna. Predsednik Yara France stoga savetuje da se kupovine podele i da se favorizuju oblici azota koji su biljci lakše dostupni. Na ovaj način, u kombinaciji sa preciznim ulaganjem đubriva, gazdinstva mogu uštedeti 10 do 20 odsto đubriva. On se takođe osvrnuo na planirano predstavljanje CO2 neutralnih đubriva u 2023. godini, kojima se vodonik proizvodi hidrolizom vode, koristeći električnu energiju umesto gasa. Da bi ovo funkcionisalo, morate istovremeno proizvoditi zelenu električnu energiju – takođe CO2 neutralnu. Cena ove vrste đubriva je danas dva do četiri puta veća, ali bi ponovo trebalo da padne kako se proizvodni kapaciteti povećavaju, ako cene gasa ostanu visoke. Yara stremi ka cilju od 30% CO2 neutralnog đubriva. Za Nikolu Brutana, razvoj ovakvog đubriva zahteva intenzivne razgovore sa krajnjim korisnicima. Povećanje cena finalnih proizvoda podržaće smanjenje upotrebe fosilnog goriva. Upitan o mogućnosti korišćenja reverzne osmoze za proizvodnju tečnog supstrata iz ostataka postrojenja za biogas, Nikola Brutan je naglasio da se udeo mineralno azota mora smanjiti u korist novih rešenja koja poboljšavaju organski azot. Međutim, do tih rešenja tek treba doći.
Biostimulatori za optimizaciju ishrane biljaka
Nije nikakva novina da je azot ključan za produktivnost. Ne morate uzeti u obzir samo ekonomske faktore, već i ekološke. Na farmi AgroVation u Knežmostu u Češkoj, HORSCH-ov poljoprivredni inženjer Jozef Štangl već nekoliko godina pokušava da proizvede pšenicu sa 80 dt, 150 jedinica azota i 13% proteina. Za to je potrebno intenzivno bavljenje plodoredom, frakcionisanjem, oblicima azota, elementima u tragovima, ali i mikrobiologijom. Kupci u Brazilu istražuju metode za smanjenje troškova poljoprivrednih inputa, smanjenje indikatora učestalosti tretmana i pronalaženje zamene za insekticide i fungicide. Bruno Rajnhofer, poljoprivrednik iz Brazila, uz to proučava biološku dinamiku svog zemljišta kako bi poboljšao prinose i smanjio uticaj na zdravlje biljaka.
Njegovo gazdinstvo se proteže na 15.000 ha, od kojih deo čini šuma, nalazi se na jugu Brazila na nadmorskoj visini od 860 do 1.120 m. Godišnje padavine iznose oko 1.500 mm. Uz dve žetve godišnje, zimi gaji ječam i pšenicu, a leti soju i kukuruz. Krajem leta gaji crni pasulj. Zemljište čini 65% gline, 25% mulja i 10% peska. Sam je razvio sopstvenu mešavinu bakterija koju koristi već 8 godina. On vadi humus iz svojih šuma i koristi ga za vađenje bakterija iz kojih uzgaja kulture pre nego što ih unosi na svoje njive. Ima sopstvenu laboratoriju za proizvodnju i analizu, kako bi kontrolisao kvalitet svojih preparata. Potrebno je steći izvesno znanje da bi se savladali svi parametri bakterijskih kultura koje se hrane brašnom (temperatura, pH, kiseonik). Bruno Rajnhofer takođe kupuje pojedine mikroorganizme, ali samo ako dobavljači mogu pružiti precizne dokaze o modalitetima i periodima upotrebe. Uvođenje bakterija je smanjilo njegove troškove đubrenja za 50%. Prinosi su malo manji, ali sistem je pozitivno uticao na profitabilnost brazilskog poljoprivrednika. Na pitanje iz publike da li je ova metoda kompatibilna sa sredstvima za zaštitu bilja, on je objasnio da se u ovom slučaju moraju preduzeti određene mere opreza. Ako koristi seme tretirano fungicidima, vodi računa da zaštiti bakterije ispod setvenog reda od kontakta sa inokulumom, koji bi mogao da im nanese štetu. Osim toga, ako su bakterije dovoljno kvalitetne, one doprinose razgradnji glifosata. Što se tiče primene ove tehnike u evropskim klimatskim uslovima, Bruno Rajnhofer je jasno stavio do znanja da svako mora sam da stekne iskustvo na sopstvenim parcelama, kako bi prilagodio ovu metodu svojim klimatskim uslovima i svom zemljištu i proizvodnom sistemu. Njegov savet je da se počne na malim parcelama kako bi se došlo do prave inokulacije, a zatim se treba postepeno širiti.
Prvo razumeti, pa onda delati
Jasno nam je da će poljoprivreda morati da se snađe bez agrohemikalija na duže staze. A i troškovi su enormni. Bruno Rajnhofer je pričao o svojim ličnim iskustvima na ovu temu. Uvek treba imati na umu da će priroda pokušati da zaobiđe napore da dominira našim okruženjem kako bi stvorila diverzitet. Pre nego što stvorimo sopstvena pravila kako bismo zadovoljili našu potrebu za produktivnošću, moramo da osluškujemo šta nam naše zemljište može reći. Koja su rešenja ovih svetova koje jedva poznajemo – zemljišta i mikrobiologije zemljišta?
„Ono što vidite nije ono što zapravo jeste“, potvrdio je botaničar, mikolog i stručnjak za zemljište Mark-Andre Selos. On je profesor u Nacionalnom prirodnjačkom muzeju u Parizu kao i na univerzitetima u Gdanjsku (Poljska) i Kunmingu (Kina). „Svet se sastoji od biljaka i životinja, ali u stvarnosti su na prvom mestu mikrobi.“ Prema ovom mikologu, manje od 1% mikroba se može uzgajati: „Bakterije ne možemo videti, ali ih zahvaljujući genetici možemo bolje upoznati.“ A njihova uloga je ključna, pogotovo u poljoprivredi.
Bakterije u zemljištu koriste iste hranljive materije kao i biljke. Da nema ameba, konkurencija među njima bi bila previše žestoka. Amebe se hrane bakterijama i obezbeđuju biljkama azot i fosfat. Mark-Andre Selos je zaključio da bez ameba ne bi bilo biljaka.
Evo jednog primera. Biljke se sastoje od tkiva koje propušta vazduh, a koje nudi prostor za bakterije: 1 gram listova sadrži 100 miliona bakterija. Njihovo prisustvo usmerava funkcije i razvoj živih bića. U biljkama koje vezuju azot rad bakterija omogućava pretvaranje gasovitog azota u aminokiseline.
Poljoprivrednici koriste bakterije već hiljadama godina. Pored toga, u obrađenom zemljištu se povećava količina bakterija. Izazov je pronaći načine na koje proizvođači mogu koristiti usluge bakterija, a da ne moraju i sami biti mikrobiolozi. Rezultat aktivnosti bakterija nisu samo hranljive materije.One takođe stupaju u interakciju sa patogenima i mogu formirati odbrambeni zid za biljke (fizička prepreka ili toksičnost virusa). Sa druge strane, obrada zemljišta donosi sa sobom poremećaje. Plug uništava mikorizne niti koje nastaju simbiozom između gljiva i biljaka. Gljive se zamenjuju bakterijama koje nemaju efekat formiranja hranljivih materija. Drugi efekat pluga je da stvara golo zemljište koje, iako ima efekat kontrole korova, takođe deluje na mikrobnu floru i ograničava resurse gljiva koje stvaraju hranljive materije. Sa ove tačke gledišta, Mark-Andre Selos preporučuje izbegavanje golog zemljišta i biranje pokrovnih useva na osnovu njihove mikrobne aktivnosti. Po njegovom mišljenju, prednost treba dati đubrivu organskog porekla, a zatim, u drugom koraku primeniti mineralno đubrivo. Povećana upotreba đubriva organskog porekla – životinjskog, ali i ljudskog, pomaže mikorizne gljive, kao i skladištenje vode i ugljenika.
Pitanje publike je bilo da li inokulacija pomaže da se izvuče korist od mikoriznih gljivica ili bakterije. Mark-Andre Selos nema empirijski pristup ovome poput Bruna Rajnhofera. Bez potvrde naučnih metoda, čini se da je teško kontrolisati mikrobe u prirodi. Njegov predlog je da se izaberu metode uzgoja sa poznatim i proverenim alatima koji favorizuju prirodne procese ili ih što manje remete.
Biološki mehanizmi zemljišta su tek nedavno proučavani u naučnim istraživanjima. Što se mikroba tiče, Selos kaže da je to još uvek nepoznanica. Potrebno je još mnogo da se nauči, a potencijal je ogroman. Dodao je: „Zemljište radi samo. Moramo da prilagodimo naše akcije kako bismo iskoristili njegove resurse.“
Zaključak
Nije moguće izostaviti azotna đubriva – bilo na hemijskoj ili organskoj bazi. Organska đubriva izazivaju manje gubitke, oslobađanje traje duže i vremenom se više rasprostire. Ali ih je takođe teško nabaviti, posebno za gazdinstvo koje se bavi isključivo ratarstvom. Dakle, rešenje je u razdvajanju unosa đubriva i razumevanju mehanizama simbioze između biljaka, gljiva i mikroba prisutnih u našem zemljištu. Jednom kada usvojimo ove procese, takođe ćemo razumeti kako možemo koristiti bakterije bez pokušaja da kontrolišemo prirodu van razumne mere. Kontrola je možda umirujuća, ali prirodi je potrebna raznolikost.