Ose u suzbijanju kukuruznog plamenca
Kukuruzni plamenac i njegove larve su veliki problem u usevima kukuruza u Nemačkoj. On uzrokuje rupe, lomljenje biljaka, pa čak i oštećenja na klipovima. Za njegovo suzbijanje se koriste različite hemijske i mehaničke metode. Međutim, postoji i jedan novi, biološki metod. Više o tome možete pročitati u ovom razgovoru sa Teom Lebom.
Kukuruzni plamenac se u Nemačkoj širi zbog klimatskih promena. Njegove gusenice i larve svake godine nanose značajne štete u usevima kukuruza. Ne samo da se stabljike kukuruza lome, posledice su poremećeno snabdevanje biljaka vodom i hranljivim materijama, a i povećava se podložnost bakterijskim i gljivičnim infekcijama. Ovo delimično dovodi do gubitka prinosa ili kvaliteta.
Pa ipak, postoji efikasno biološko sredstvo za suzbijanje plamenca: trichogramma brassicae – malena parazitska osa dužine oko 1 mm. Ženke ove vrste ose polažu svoja jaja u jaja kukuruznog plamenca, tako da se iz njegovih jaja razvijaju larve osa.
Napad kukuruznog plamenca obično počinje dolaskom jedinki iz prošlogodišnjih useva – u periodu od juna do jula, u zavisnosti od regiona. Ženke polažu jaja po mogućnosti na naličje listova. Otprilike jednu do dve nedelje kasnije, izlegnu se larve plamenca i počinju da se šire po usevu i buše rupe u biljkama. Kako vegetacija napreduje, gusenice proždiru i buše svoj put kroz unutrašnjost stabljike od vrha ka dnu. Nakon žetve, obično se nalaze u osnovi stabljike i mogu vrlo dobro da prezime u zaostalom strnjištu.
Teo Leb smatra da je važno da se, pored hemijskih i mehaničkih metoda zaštite bilja, razmotre i druge alternative. U Brazilu, na primer, već postoje istraživanja koja uključuju različite bakterije, kako bi se smanjila upotreba hemijskih supstanci. „Kukuruzni plamenac se po pravilu tretira hemijski, insekticidom. Druga vrlo dobra metoda suzbijanja kukuruznog plamenca je efikasno uništavanje kukuruznog strnjišta, čime mu se oduzima mogućnost da prezimi. Trenutno razmatramo metodu parazitskih osa – biološki postupak koji postaje sve važniji. Na jugu Nemačke ili u Bavarskoj kukuruzni plamenac nije veliki problem, ali postoje regioni i zemlje gde se baš muče sa njim. I to pre svega na zapadu i jugu Evrope. U Mađarskoj na primer imaju ogromne useve kukuruza i kukuruzni plamenac je tu ogroman problem.“
Uvođenje parazitskih osa u usev kukuruza
Postoje različiti načini i sredstva da se parazitske ose uvedu u usev kukuruza. Najčešća metoda je postavljanje malih kuglica od celuloze, koje sadrže larve ovih osa. One su prečnika od oko 20 mm. Nakon njihovog postavljanja, celuloza se rastvara, na primer zbog vlage, a parazitske ose dospevaju u usev kukuruza. „Važno je da dosta precizno odredite precizan datum unošenja kuglica, kako bi parazitske ose mogle uništiti jaja kukuruznog plamenca. Odlučujući faktori su početak leta i momenat polaganja jaja.“ Teo Leb kaže da je sledeći problem kako u usev uneti papirne kuglice sa larvama. „Jedna opcija je da više osoba prošeta kroz kukuruz i na svakih deset metara ostavi po kuglicu. Ali to je naporno. Ko to još radi?! Druga opcija bi bila da se kuglice rasporede pomoću drona koji bi nosio kontejner sa njima. Njime se upravlja preko GPS-a tako da leti iznad parcele određenom isplaniranom rutom i ispušta po kuglicu na svakih deset metara. U južnoj Nemačkoj neki već nude uslugu ovakve distribucije kuglica. Međutim, ovaj metod ima svoje granice, jer je radni domet drona ograničen. Pored toga, planiranje rute kretanja drona je prilično naporno i ovaj postupak nije baš jeftin.“ Pošto je tretman protiv kukuruznog plamenca neophodan kada je kukuruz visok oko 2 metra, prohod običnim traktorom ne dolazi u obzir. Bilo je pokušaja da se radi sa lakim traktorom velikog klirensa koji je bio posebno konstruisan za potrebe rasturanja kuglica sa trichonogramma brassicea. Međutim, Teo Leb kaže da ni to nije najsjajnije rešenje.
Rasturanje pomoću prskalice
Međutim, pojavila se jedna opcija, i to rasturanje kuglica od celuloze pomoću prskalice. „Prošle godine nam je došao generalni direktor firme Biocare da pita imamo li neku ideju za rasturanje. Biocare je naime sa jednim partnerom već razvio neku vrstu rasturača kuglica. Tu se radilo o kontejneru veličine 50 x 50 cm, na kojem se nalazi dozator koji izbacuje kuglice preko cevi i komprimovanog vazduha.“
Probe radi, nekoliko ovih rasturača je montirano na krilo jedne prskalice HORSCH Leeb. „Sa nekoliko ovih rasturača kuglica na krilu od 36 m imate bolju i čistiju bočnu distribuciju i veću učinkovitost. Tako je nastala ideja da se pomoću prskalice ne rastura samo tečnost, već i čvrsti materijali – u našem slučaju to su bile kuglice sa parazistkim osama. Pošto su one veoma lagane, kod njihovog rasturanja ne postoje problemi sa težinom.“ Važno je da se kuglice ravnomerno razbacuju po parceli i formi šahovske table.
„Sada smo levo i desno na prskalici instalirali razvodnik vazduha, svaki pokriva 24 m, tj. možemo efikasno pokriti radnu širinu od 48 m. Svaki od ovih razvodnika ima tri izlaza i rastura kuglice po parceli. Još uvek radimo na optimalnoj distribuciji u vidu šahovske table. Još sprovodimo praktične testove i čekamo rezultate. Tada ćemo videti i kako izgleda efikasnost ovog procesa. Naravno, ne očekujem da će biti tako efikasan kao kod hemijskih pesticida, ali po mom mišljenju ovih dana je od suštinske važnosti da se pogledaju i alternative hemiji. Ko zna da li ćemo u budućnosti jednostavno morati da napravimo jedan ili dva kompromisa. Ako bude ispalo dobro, planiramo da razvijemo sopstveni dozator kuglica. Tehnički je to vrlo izvodljivo – slično našem preciznom dozatoru za preciznu setvu.“
