HORSCH Live u novom formatu
HORSCH Live ide u treće kolo – ovog puta u novom formatu. I u 2022. godini je HORSCH pozvao razne predavače i goste iz različitih oblasti poljoprivrede da podele informacije o aktuelnim temama i događajima.
Ali nešto jeste novo! Umesto da održi sva predavanja i razgovore u roku od nedelju dana kao u prethodne dve godine, HORSCH sada nakon dva panela uživo počinje sa nizom događaja. Od početka decembra 2022. do sredine februara 2023. godine eksperti će držati predavanja na različite teme. Ova predavanja se uvek emituju ponedeljkom uveče na našim uobičajenim platformama društvenih medija. Ove godine će biti reči o klimatskim promenama i zemljištu pod nazivom „Uravnoteženo zemljište – sigurni prinosi“.
HORSCH Live su otvorile dve diskusije uživo: 29. novembra 2022. tema je bila „Vremenski ekstremi – šta očekuje poljoprivrednike u Srednjoj Evropi i kako da reaguju?“, a 2. decembra 2022. je tema bila „Cash is King? – Šta gazdinstvo mora imati na raspolaganju?“
HORSCH Live - Uvod
Proteklo leto je još jednom pokazalo kakve posledice vremenske prilike mogu imati po našu poljoprivredu. Ekstremni vremenski uslovi sve više uzrokuju velike probleme poljoprivrednicima širom sveta. U poslednjem broju terraHORSCH-a dr Frank Veksung, koji radi kao naučnik na Institutu za istraživanje uticaja klime u Potsdamu, nam je govorio o svojoj pretpostavci da vremenske prilike postaju sve perzistentnije i da će se, na primer, vreme zadržavanja područja visokog i niskog pritiska povećavati, što rezultira dugim periodima ekstremnih vremenskih uslova.
Tokom HORSCH Live predavanja od 29. novembra 2022. razgovarao je sa dr Rajnerom Langerom (predsedavajući Vereinigte Hagelversicherung), Karl-Filipom Bartmerom (izvršni direktor kompanije AVG München) i Filipom Horšom (generalni direktor HORSCH Maschinen GmbH). Mihael Braun je moderirao razgovor na temu „Ekstremni vremenski uslovi – šta očekuje poljoprivrednike u Srednjoj Evropi i kako da reaguju?“
Ekstremnih vremenskih uslova je oduvek bilo. „Vreme je deo klime, odnosno klimu čini vreme. Klima je rezultat prosečne vrednosti od oko 30 godina. Ekstremne vremenske prilike su deo klime. One se posebno pojavljuju u godinama klimatskih promena, u kojima vidimo pomeranja iz jedne klime u drugu“, kaže dr Frank Veksung.
Upadljivo je to da se ovakve ekstremne vremenske prilike dešavaju sve češće i intenzivnije – to je postalo jasno proteklih godina. U poljoprivredi su, pored prolećne suše, posebno problematični kasni mrazevi. Oni negativno utiču na razvoj useva i delimično nanose velike štete. Ako nakon njih usledi jaka suša sa nedostatkom padavina, u nekim slučajevima se ne mogu izbeći veliki gubici. „Suša i više temperature će definitivno biti deo nove klime. Ali to neće biti sve.“ Takođe se može očekivati akumulacija obilnih lokalnih padavina i duži periodi vlažnog vremena. Sve ovo evropskim poljoprivrednicima predstavlja veliki izazov i postavlja se pitanje, kako se mogu pripremiti da bi bili u stanju da proizvode hranu i obezbede ishranu za stanovništvo?
Na pitanje da li je sektor osiguranja već svestan sve većih vremenskih ekstrema, dr Rajner Langner je odgovario potvrdno. Međutim, između različitih zemalja postoje velike razlike. Ove godine je na Baltiku bilo prilično vlažno i olujno, što je izazvalo znatnu štetu. Na zapadu je bilo veoma suvo. Upadljivo je da šteta od suše nije baš često osigurana u Nemačkoj, kaže dr Langner. „Ovde se uglavnom osiguravaju od štete usled grada, jake kiše i nevremena. Mislim da je od štete usled suše osigurano oko 100.000 hektara.“ U Nemačkoj u 2022. srećom nije bilo više grada nego obično, odnosno, nije bilo neke velike štete. „Ali znamo za mnoge regione koji su pretrpeli značajnu štetu, posebno u kasnijim usevima kao što je kukuruz. Takođe smo morali da se nosimo sa ekstremnom sušom u Belgiji i Luksemburgu.“
Period između 2018. i 2022. godine odlikuju jake suše, ali smo iskusili i intenzivne padavine, kao što su bile u dolini Ar. Ovo je rezultat intenzivne vremenske situacije sa količinama padavina koje do sada nisu izmerene na lokalnim meteorološkim stanicama. Pored toga, poslednjih godina je došlo do značajnog povećanja štete izazvane tornadom. „Ovo je takođe rezultat onoga što će verovatno još više uticati na nas na duže staze“, kaže dr Langner.
I Filip Horš je primetio sve učestalije ekstremne vremenske uslove na globalnom nivou. „Presušili su pre svega Južna Amerika, jugozapadni deo Brazila, Paragvaj. U Južnoj Africi je ove godine bilo prilično vlažno.“ Ove godine su u Australiji umanjeni prinosi zbog prevelike količine padavina.
Produžene suve ili vlažne faze predstavljaju ogromne izazove za poljoprivrednike. Veliki je zadatak i u isto vreme ogroman izazov prilagoditi se i jednoj i drugoj krajnosti, kaže Filip Horš. Karl-Filip Bartmer može samo potvrditi sledeće: morate biti u stanju da reagujete mnogo fleksibilnije sa više snage u pravo vreme. „Poljoprivreda zavisi od dobrog tajminga, što sada dobija sasvim novo značenje.“ Aktuelniji tj. precizniji modeli vremenskih prilika bi mogli pomoći poljoprivrednicima da se bolje organizuju i donesu prikladne odluke.
Na pitanje koliko se daleko u budućnost može predvideti vreme i od kada prognoze postaju prilično nejasne, dr Veksung je objasnio da prognoze dobro funkcionišu do nedelju dana i da bi granica predviđanja bila verovatno oko dve nedelje. „Sve nakon dve nedelje je već teško predvideti.“ Ali zašto se onda klimatolozi usuđuju da predvide klimatske promene? Ne možete tačno reći kakva će zima biti, ali se definitivno može reći da je sve toplije. To je srž svih klimatskih modela. Pozitivno je to što su vremenske prognoze poslednjih godina znatno boljeg kvaliteta. Međutim, oni su dobri koliko i merna mreža. „Ono što se često ne vidi je da su vremenski modeli samo jedan od elemenata vremenske prognoze. Ove prognoze se naknadno ispravljaju na osnovnu lokalnih informacija o vremenskim prilikama koje potiču od meteoroloških stanica.“
Zaključak bi bio da je klima podložna bržim promenama nego što je prvobitno predviđeno modelima i da će poljoprivreda u budućnosti morati da se prilagođava dugotrajnijim vremenskim prilikama.
Sa klimatskim promenama i izazovima u poljoprivredi postavlja se pitanje kako nahraniti rastuću svetsku populaciju u budućnosti. Karl-Filip Bartmer vidi spas u intenzivnoj kombinaciji mehanizacije, istraživanja i uzgoja. Pitanje oplemenjavanja novih adaptiranih sorti je više dugoročno sredstvo nego kratkoročno, dodao je dr Langner. Ali upravo će prilagođavanje sorti biti odlučujući faktor za kvalitetnu proizvodnju žitarica, posebno u pogledu nemačke poljoprivrede, smatra Barter. Poljoprivrednici moraju da shvate da su ovi uzgajivači veliki saveznici u tome kako se uspešno nositi sa klimatskim promenama. „Ovo vidim i kao posvećenost poljoprivrednika da ovde daju odgovarajući doprinos, kako bi i naš uzgoj ostao održiv i da bismo u budućnosti imali produktivne, prilagođene sorte.“
Cash is king?
Proteklih godina politika niskih kamatnih stopa je učinila jeftini kapital dostupnim kompanijama. Kratkoročna dostupnost i male fluktuacije cena resursa takođe su pozitivno uticale na likvidnost poljoprivrednika. Sa ekonomske tačke gledišta, konstantno visoka likvidnost nije imala smisla. Međutim, stvari su se promenile prošle godine. Cene inputa za poljoprivredne proizvode su eksplodirale. Pre svega, cena đubriva je skoro udvostručena u odnosu na prethodnu godinu. Zbog povećanih cena goriva, enormno su porasla i obrtna sredstva na ratarskim gazdinstvima.
U drugoj rundi razgovora HORSCH Live „Cash is king? – Koliko gazdinstvo mora da ima?“, Dert Rive (poljoprivrednik iz pokrajine Meklenburg – Zapadna Pomeranija), Feliks Holman (samostalni savetnik i akcionar LBB GmbH i agroekonomista), Bernd Vercinger (menadžer prodaje Deutsche Kreditbank AG i inženjer poljoprivrede) i Mihael Horš razgovarali su uz moderaciju Matijasa Leha (menadžer proizvodnje u Farm & Food) o tome kako poljoprivredna gazdinstva moraju da se pripreme za budućnost da bi ostala likvidna i profitabilna i koliko je jak uticaj promena politike kamatnih stopa na finansiranje resursa i na obradive površine.
Bernd Vercinger, koji je zadužen za čitav niz poljoprivrednih gazdinstava (pa i vinogradara), objasnio je da njegove klijente brinu opšte, ali i veoma posebne teme. Opšte teme su generalno velike promene vremenskih prilika, promene na tržištu, volatilnost i likvidnost. „Ovo važi za sve privredne grane. U isto vreme, postoje i prilično različiti problemi.“ Ove različite teme su delimično veoma složene, jer su specifične za gazdinstvo. Ali to čini njegov posao zanimljivim. Ono što je postalo jasno u pogledu poljoprivrede odnosno fluktacija na tržištu prošle godine, bilo je da visoke volatilnosti zahtevaju drugačiju kontrolu likvidnosti. Ako je potrebna veća likvidnost, pitamo se kako da je obezbedimo. „Javljaju se pitanja poput: šta dobijam od sopstvene žetve? Koliko novca zaista imam na svom računu? Šta moram da radim u vezi sa ugovorima i kako da se suočim sa pitanjima likvidnosti? Ovo su veoma važne stvari u ratarstvu.“
Već oko godinu dana gazdinstva moraju da se bore sa poremećenim lancima snabdevanja i ekstremnim povećanjem cena repro materijala, koji se delimično isporučuje sa zakašnjenjem ili nikako, objašnjava Mihael Horš. On situaciju posmatra ne samo iz ugla poljoprivrednika, već i kao mašinski inženjer i proizvođač. Vrhunac cena bio je već u aprilu, a u avgustu je zabeležen pad. „Sve ide polako dole jer smo po mom mišljenju još uvek u prikrivenoj recesiji“, rekao je on. On ne veruje da će se cene vratiti na prvobitni nivo u narednim mesecima, ali ne veruje ni da će biti velikog porasta. „Mislim da će se izjednačiti na nivou na kojem smo sada, možda i pasti malo niže.“ Pitanje koje se postavlja je da li će se kamatne stope ponovo izjednačiti na sličnom nivou kao otprilike pre šest meseci. Međutim, ne očekuje kamatu od nula odsto.
Dert Rive je takođe iskusio da fluktuacije cena mogu biti veoma brze i nepredvidive. „2007. je bila najgora žetva na svetu u poslednjih nekoliko godina, a cene su enormno porasle. Cene đubriva su tada bile skoro kao i danas. Godine 2008. stigla je najbolja žetva na svetu i sve se jadno srušilo. To je jako brz razvoj situacije koji je teško planirati. U to vreme mnoge kompanije su veoma skupo kupovale i skladištile đubrivo. Ja lično sam kupio ječam od suseda za 190 €/t i šest meseci kasnije ga prodao za 80€/t. Niko nije očekivao takvu volatilnost.“ Teško je predvideti godine koje dolaze i proceniti kakve će biti cene. Od početka rata, na primer, pšenica koja je već bila skupa je poskupela za još 100 €/t. Rive smatra da mnogim poljoprivrednicima, a i njemu samom, nedostaje osećaj za ove procene kako treba planirati.
Kupci Feliksa Holmana su takođe već govorili o predstojećoj recesiji. Za njega su neki indikatori, činjenica da američke banke više ne dozvoljavaju da referentne kamatne stope rastu istim tempom kao nekada. I cene energenata su opet pale, poput cene sirove nafte. Ima osećaj da je, za razliku od ostalih sirovina, pšenica jedina koja još uvek održava relativni nivo cene. „Strahovao sam da će pšenica pasti na 200 € / t i da bi onda nastao jaz u likvidnosti ako đubrivo ostane skupo.“ U međuvremenu se pokazalo da i njegova cena pada, i ako cene đubriva i pšenice paralalno padaju, moguće je izbeći rizik likvidnosti, smatra Holman.
Na pitanje publike da li će obrtna sredstva srednjoročno pasti, Rive je objasnio da je to direktno povezano sa cenama đubriva, semena i zaštite useva. „Mišljenja smo da se neće vratiti na prvobitni nivo, a nadamo se i da cena pšenice neće pasti na prvobitni nivo od 180 € / t, jer će se tada gazdinstva sa visokim troškovima proizvodnje i niskom prodajnom cenom stvarno teško nositi sa situacijom. To je vrlo prosta računica.“
O pitanju zemljišta i zakupu zemljišta mišljenja se razlikuju. Mihael Horš je i u inostranstvu video mnogo slučajeva da poljoprivrednici ne mogu da nastave da rastu, jer se 50 do 60% obradivog zemljišta širom sveta daje u zakup. Da bi bili u mogućnosti da zadrže zakupljeno zemljište, moraju da ukalkulišu veće cene zakupa. „A one delom rastu nenormalno i neće padati“, kaže Horš.
Na kraju diskusije učesnici su dali nekoliko saveta publici i poljoprivrednicima. Bernd Vercinger je objasnio da je važno uraditi realističnu operativnu analizu i videti da li je strategija koja se sprovodi odgovarajuća ili su potrebna prilagođavanja. Naravno, za uspeh je potrebno i da uživate u onome što radite. Holman ovo može samo da potvrdi. „Trebalo bi i da imate na računu ili kao rezervu 200 evra po hektaru neposredno pre žetve, tako da možete bezbedno i slobodno da dobacite do naredne žetve.“
Mihael Horš gleda pozitivno u budućnost i siguran je da ćemo preživeti čak i tešku recesiju: „Znam da mi Nemci možemo da radimo kad moramo. To smo već dokazali u finansijskoj krizi i sada ćemo to ponovo dokazati. I reći ću vam jednu stvar – bez obzira na to da li će trajati jednu, dve ili tri godine – izvući ćemo se iz toga.“ Takođe ne sumnja da će poljoprivrednici prebroditi teška vremena.
Kako možete prisustvovati ovakvim događajima?
Želite više informacija o ovim dešavanjima i temama?
Svi događaji HORSCH Live možete pratiti uživo besplatno i bez registracije putem naše internet stranice, ali i na Facebooku, LinkedInu i YouTube kanalu. Informacije o programu i rasporedu po danima možete pronaći na našoj internet stranici.