Razmišljanje unapred
Michael Horsch
Michael Horsch je razgovarao sa terraHORSCH-om o hibridnoj poljoprivredi s obzirom na Evropski zeleni dogovor koji je najavila EU, ali i o tome koliko mogućnosti se zapravo krije u skladištenju CO2 u humusu.
Poljoprivrednici širom se danas moraju nositi sa brojnim problemima, a tako će biti i u budućnosti. Neki imaju više regionalnih posledica, neki su od globalnog značaja. Počnimo sa regenerativnom poljoprivredom. Odmah na početku treba objasniti i razjasniti neke stvari. Počeli smo da intenzivno govorimo o toj temi i već smo dobili puno povratnih informacija. Tu spadaju pitanja poput: „Šta bi to trebalo da znači? Jesmo li nešto pogrešili?“ Ili: „Da li moramo nešto popraviti?“ Pošto izraz „regenerativno“ podrazumeva da nešto nije u redu. Ja kažem jasno i glasno da nismo želeli da se stvori takav utisak i ne mislimo da je to slučaj. Najbolji izraz je onaj koji je HORSCH skovao pre nekoliko godina i koje je od tada u upotrebi u branši. Čak se i u zvaničnim saopštenjima ministarstava poljoprivrede širom sveta govori o tome, jer ima smisla. U pitanju je hibridna poljoprivreda. Ne idemo unazad, već idemo unapred. Ako govorimo o hibridnoj poljoprivredi, govorimo i o merama koje se koriste u regenerativnoj poljoprivredi. Jedva čekamo da vidimo kako će se razvijati hibridna poljoprivreda. Saznanja iz organske poljoprivrede i dokazane metode iz konvencionalne poljoprivrede se spajaju i možda se u kombinaciji sa modernom biotehnologijom može razviti potpuno novi oblik proizvodnje životnih namirnica. Hibridna poljoprivreda će dugoročno biti još jedna alternativa organskoj odnosno konvencionalnoj poljoprivredi i, na primer u oblasti zaštite bilja, koristiće najbolje mehaničke i hemijske metode.
Evropski zeleni dogovor
Sledeća tema je Evropski zeleni dogovor (Green Deal) koji je Brisel nedavno usvojio. Uzgred, ovo ne utiče samo na EU, već indirektno i na međunarodna tržišta kroz budući uvoz i izvoz. Sada se vode rasprave kako da se nosimo sa tim. Sve u svemu, u svim industrijama i merama, emisija CO2 u EU treba da se smanji za najmanje 55% do 2030. godine u poređenju sa nivoom iz 1990. godine. EU parlament bi čak želeo smanjenje od 60%. Pored toga, cilj za 2050. je da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent, šta god to značilo. Ali mi želimo da postignemo 55% ciljeva do 2030. godine – za deset godina. U Zelenom dogovoru postoji čitav niz različitih oblasti i mera, poput cirkularne ekonomije, gde na primer, više ne proizvodite plastični otpad, već samo papirni otpad. Cirkularna ekonomija uzima u obzir kako se reciklira automobil ako se pokvari nakon prosečno 200.000 pređenih kilometara. Šta se može ponovo iskoristiti? Šta se baca? Postoje nebrojene podkategorije.
Jedna veoma važna i velika oblast u Zelenom dogovoru je „Farm to Fork“ (od farme do stola), koja se sastoji od četiri ključne tačke. Tačka jedan: smanjenje upotrebe pesticida za 50%. Pitanje o kojem se intenzivno diskutuje je od koje vrednosti da se računa? Sledeća tačka je smanjenje đubriva za 20%. Treća tačka: 50% antibiotika mora biti izbačeno iz stočarstva. Ovo će imati ogroman uticaj na proizvođače hemijskih sredstava i đubriva. Prodaja u ovoj oblasti će se verovatno smanjtii i do 50%. I četvrta tačka: do 2050. 25% poljoprivrede u Evropi mora biti organsko. Ovo su grubi okvirni uslovi.
Izvor: https://cor.europa.eu/de/engage/Pages/green-deal.aspx
Dostavljeno od strane „EU – Europäischer Ausschuss der Regionen – Medienzentrum“.
Zanimljivo je da se mi ovim temama zapravo bavimo već dugo, mnogo pre nego što su ovi propisi zvanično usvojeni. Nama i našim kupcima širom sveta odavno je jasno da moramo da radimo na smanjenju pesticida i proizvodnji osnovnih namirnica bez njihovih tragova. Šta u ovom kontekstu znači hibridna poljoprivreda? Krajnji cilj „maksimiziranje prinosa je jedini oblik maksimiziranja profita“ je sjajno funkcionisao u proteklih 60 ili 70 godina. Ali dalje ćemo moći samo ako odustanemo od ovog načina razmišljanja. O detaljima se još mora raspravljati. Ovo je zapravo suštinski pristup hibridne poljoprivrede. Hibridna poljoprivreda funkcioniše samo ako nam primarni cilj nije maksimalni prinos. Što ne znači da ipak ne možete da ga dobijete.
Manja konzumacija mesa?
Sa ovim je blisko povezano pitanje šta ćemo jesti u budućnosti? Ova tema uzima maha u Evropi, SAD, Kanadi, ali i u Brazilu i Rusiji. Potrošnja mesa se donekle smanjila, a povećao unos biljnih proizvoda. U SAD bi ova tema mogla postati još aktuelnija sada kada su na izborima pobedili Joe Biden i Kamala Harris. Oni, a pogotovo potpredsednica Harris, su u svom izbornom manifestu, zauzeli veoma jasan stav o ograničavanju ili smanjenju potrošnje mesa – posebno u oblasti brze i nezdrave hrane. Ne želim da sudim da li je to ispravno ili ne. Do toga bi došlo i da su američki izbori rezultirali drugačijim ishodom. Fleksitarizam tj. manja konzumacija mesa je trend u mnogim zemljama sveta – čak i ako ove zemlje pokrivaju samo deo celokupne svetske populacije. Ali ljudi menjaju ishranu zbog svog zdravlja i/ili klime. Isto važi i za zamene za meso. Sadašnja količina kukuruza i soje više neće biti potrebna za ishranu stoke. Biće na raspolaganju više zemlje za povrće.
Inače, sa velikim interesovanjem primećujem da se često više ne diskutuje o tome zašto i kada se tačno čovek mora pozabaviti tim problemom. Ne, mnogi već razgovaraju o tome na koji je način to najbolje učiniti. A kada govorim o idejama iz hibridne poljoprivrede, često čujem: „Da, moramo se moramo se time baviti kako bismo funkcionisali održivo i profitabilno.“ Možda se u nekim zemljama može i zaraditi na temi ostataka pesticida u namirnicama. Jer, potrošači žele hranu bez ostataka pesticida. To se može vrlo precizno proveriti. Čak i ako se to želi samo u Evropi, imaće međunarodne efekte. Ako dođe kukuruz iz Ukrajine ili soja iz Brazila i u njima se pronađu ostaci pesticida, voz pun pšenice ili brod pun soje mora da se vrati nazad. I to se pominje u Evropskom zelenom dogovoru. Naravno, postoje zemlje koje bi, na primer kod pšenice, ovo mogle smatrati prednošću u odnosu na konkurente. Uzmimo za primer Ukrajinu. Njihova pšenica će u tom slučaju pre otići u Egipat ili Kinu. Ali ako Evropa više ne bude tržište za kukuruz ili soju, to će imati ogroman uticaj na protok sirovina i cenu. Jer ako proizvođači kukuruza i soje budu tražili nova tržišta, i svi ostali proizvođači će to uraditi.
Stvaranje humusa
Što se tiče stvaranja humusa, sve je jasnije šta je moguće, a šta ne. Čini mi se da smo mi, Nemci, na prvom mestu u intenzivnom, modernom ratarstvu. Međutim, većina još uvek nije postigla maksimum organskog ugljenika (C-org) u obradivom zemljištu. Prosečan sadržaj humusa u našem obradivom zemljištu u Nemačkoj je nešto ispod dva procenta. A prosek kod održavanih zelenih površina je pet procenata. Kako je moguće da takva zelena površina ima dva i po puta veći sadržaj C-org od obradivog zemljišta? To je povezano sa činjenicom da se fotosinteza odvija tokom cele godine. Čim je sunčano i vlažno, proizvodi se šećer. A deo šećera, između 10 i 30% zavisno od biljne vrste, preko vrhova korenova se oslobađa kao tečni ugljenik u rizosferu i organizmima u zemljištu, čiji broj zbog toga naglo raste. Međutim, na širenje organizama u zemljištu utiče koncentracija soli (đubriva) u zemljištu. Još uvek ima malo naučnih istraživanja na ovu temu, ali je jasno da se sa raznovrsnijim plodoredom, velikim udelom međuuseva i prilagođenom obradom zemljišta može približiti odnosima C-org koji postoje kod održavanih zelenih površina. Trebalo bi da je moguće da se godišnje stvori 0,1% humusa. Ali ono što se ovde stvara je po pravilu hranljivi humus, a ne trajni humus, koji se uglavnom odnosi na sadržaj gline u zemljištu. Pogledajte Kazahstan. U proteklih 60 godina su obrađivali zemlju na dubini od 10 cm – hranljivi humus je skoro potrošen. Sada koriste Tiger za obradu do 30 cm dubine. Tako žele da dođu do dubljih slojeva trajnog humusa. Mnoge materije su i dalje mineralizovane u tlu, od čega biljke imaju korsti dok rastu.