Fokusiranje na budućnost
Na gazdinstvu Jean-Luca Didiera sve se vrti oko jednog cilja: radikalnog smanjenja troškova proizvodnje. HORSCH Sprinter ST je ključna mašina u njegovom načinu rada od 2005. godine. „U početku nisam bio svestan toga. Bio sam prilično skeptičan“, kaže ovaj poljoprivrednik. Za terraHORSCH objašnjava svoj pristup.
Jean-Luc Didier vodi gazdinstvo u Francuskoj, u departmanu Haute-Marne. Poljoprivredom se bavi vrlo pragmatično. Koristi metode koje smatra najboljim za svoje gazdinstvo – bez dogmatskog insistiranja na tome koja je jedina ispravna. Njegov individualni sistem je zasnovan na sopstvenim eksperimentima i nije uvek primenjiv u drugim slučajevima – pogotovo ne na zemljište velikog potencijala.
Gazdinstvo se sastoji od dve ekonomije, koje su međusobno udaljene 50 km. Klimatski uslovi su slični. Poseduje silose za žitarice i bunker skladišta na obe lokacije. Parcele su međusobno prilično udaljene. Tipovi zemljišta na obe ekonomije se drastično razlikuju. 65% parcela se nalazi na visoravni Barrois sa manje ili više kamenja. Dubina zemljišta varira od 10 cm do 30 cm, a udeo kamenja može nekad biti i preko 50%. 25% čini drenirano, hidromorfno glinovito zemljište, a preostalih 10% čini plodno glinovito zemljište. Negde se zemljište sastoji od 60% gline, čak i ono veoma kamenito. Što se padavina tiče, razlike između ove dve lokacije su ponekad i 200 mm. Prosečna količina padavina iznosi 950 mm godišnje i uglavnom pada u jesen i zimu. Jean-Luc Didier nije samo poljoprivrednik, već i aktivan preduzetnik.
„Moji uslovi su daleko od idealnih“, kaže Jean-Luc Didier. „Naročito zato što su neke parcele veoma strme – i do 100 m razlike u nadmorskoj visini – i zato što su proteklih godina klimatski uslovi veoma nepredvidivi i imaju ogroman uticaj na prinose i kvalitet proizvoda. Primera radi, u 2019. je u Francuskoj vladala tromesečna suša, da bi jesen bila izuzetno vlažna sa 392 mm za tri meseca!“
Konverzija
Jean-Luc Didier je preuzeo gazdinstvo 1995. godine. Zbog kamenito glinovitog zemljišta i efikasnosti u radu, plug se na njemu nije koristio već 49 godina. Dakle od 1971. se primenjuje isključivo direktna setva. 2005. je povećao svoju površinu za 75%. Da bi gazdinstvo bilo profitabilno, morao je da reorganizuje svoju mehanizaciju. „Tada sam od mnogih mašina imao po dva komada npr. rotacionu drljaču od 4 i 6 metara, sejalicu od 6 i 8 metara – dakle ukupno 4 sejalice. Bilo mi je jasno da tu mogu uštedeti. Prodao sam 34 mašine, a kupio 17 što polovnih što novih mašina.“
U to vreme se upravnik gazdinstva još uvek fokusirao na intenzivnu poljoprivredu i gajenje useva koji su bili tipični za ovaj region: uljanu repicu, ozimi ječam, ozimu pšenicu. Troškovi mehanizacije su se morali tačno izračunati, bez nepotrebnih investicija – ali i bez gubitka kvaliteta setve.
„Tražio sam sejalicu od 6 metara koja će dobro obaviti posao na različitim tipovima zemljišta – brzo i bez stalnog podešavanja. U stvari, morala je da uradi posao četiri mašine – u pogledu kvaliteta i svestranosti – i da pritom garantuje isti kvalitet ulaganja semena u hidromorfno zemljište kao kod rotacione drljače. Naravno da su smanjeni prinosi bili neprihvatljivi. I na kraju, troškovi održavanja bi trebalo da budu slični našoj staroj sejalici Nodet. Međutim, u to vreme na tržištu nije postojala sejalica koja bi mogla zadovoljiti sve moje zahteve.
Te 2005. godine još nisam bio HORSCH-ov kupac. Freza me nije interesovala. Bila mi je previše komplikovana. U mojim očima je trošila previše energije, a pružala je premalo rezultata. A nisam bio ni klasičan kupac Airseeder CO, taj koncept mi tada nije izgledao obećavajuće. Smatrao sam da je sistem sa grabljicama dobar, ali na Airseederu su bili montirani na dvostruku oprugu sa mnogo pokretnih delova. Kada je Sprinter ST izašao na tržište, mogao je ispuniti najmanje jedan od mojih zahteva: troškovi nabavke i održavanja su bili minimalni zahvaljujući Flexgrip sistemu. Ipak nisam bio potpuno uveren. Kada mi je Michael Horsch objasnio da je mnogo mašina Airseeder CO prodato u Velikoj Britaniji i da tamo kupci imaju prinose pšenice od 100 dt, odluka je pala. Moj sistem rada se u potpunosti promenio. Sa mojim novim mašinama potrebno mi je samo 1,9 KS / ha (uključujući zaštitu useva) – uprkos međusobnoj udaljenosti između parcela i strmim padinama.“
Sumnja u Sprinter
Promena načina rada i mehanizacije je u početku bila korak u nepoznato. „Bio sam skeptičan, jer sam morao zameniti sejalicu roto drljačom, što je uvek bilo rešenje kada ništa drugo nije preostajalo. Tako se moglo sejati i u izuzetno teškim uslovima. Iz predostrožnosti sam još godinu dana zadržao svoju drugu četvorometarsku mašinu – za svaki slučaj.“ On rado priča sledeću anegdotu: „Jednom sam početkom novembra sejao pšenicu posle suncokreta i to u vrlo vlažnim uslovima. Vremenski prozor u kojem nije padala kiša je bio izuzetno uzak. Da bih mogao da sejem traktorom sa duplim gumama, podigao sam prednji deo sejalice tako da se na strminama traktor ne prevrne. Držao sam se radne brzine od 15 km/h. Ipak sam u jednom danu morao posejati 60 hektara! Kada su usevi nikli i tokom žetve sam primetio da su rezultati identični onima koje sam imao kada sam koristio kombinaciju roto drljače i sejalice.
Utvrdio sam da ako održavam veliku radnu brzinu tokom rada sa Sprinterom i konstantno razbijam zemlju, ne dolazi do sabijanja brazde i podstiče se propusnost zemljišta i biljke bolje apsorbuju vlagu. Tako da sam i prodao i poslednju roto drljaču.“
Ekonomična sejalica
„Sprinter ST je veoma ekonomičan iz više razloga. Najpre, to se sejalica sa grabljicama. Mislim da se takvi radni organi sporije habaju od diskova. Grabljice su krute i stoga manje sklone trošenju. A gume kod novih modela su dovoljno velike da nose podvoz, tako da ne morate da ih menjate u nevreme.
Na prvom modelu sam zamenio samo kliznu ploču kod Duett radnih tela nakon 6.000 ha. A kod novih modela je trebalo samo promeniti ugao grabljica, ne i same grabljice.
Sada imam već trećeg Sprintera. Prvog sam prodao zato što sam želeo dupli rezervoar i da bih ispoštovao saobraćajne propise, a drugog kako bih zadovoljio propise o sistemu kočenja i zbog jedine mane te sejalice: potrebne vučne snage. Sprinter kojeg trenutno posedujem ima dve grabljice manje, što značajno smanjuje potrebnu vučnu snagu. Danas u proseku trošim 7 l dizela po hektaru, kada koristim Duett radna tela“, objašnjava Jean-Luc Didier.
Da bi zadovoljio nove zahteve u pogledu setve, Duett radna tela je zamenio užim vrhovima koji pomeraju manje zemlje i zato ih je lakše vući.
Pored čisto tehničkog aspekta, koji mašinu čini tako ekonomičnom u pogledu održavanja i potrošnje goriva, Sprinter ima i prednosti u pogledu potrebnog radnog vremena i logistike. „Mašina se lako podešava i robusna je i čak se i sezonski radnik brzo navikne na nju. Treba samo podesiti nagib mašine i dubinu setve.“ Poštujući propisane dimenzije za drumski transport, štedi vreme na velikim udaljenostima. Nije mu potrebno dodatno vozilo za transport niti dodatni radnik. Rezervoar velike zapremine od 5.000 l smanjuje broj vožnji do i od ekonomije. „Zato smo morali da reorganizujemo radno vreme, jer smo mogli da posejemo veću površinu – sa manje mašina i manje radnika. Isto tako jako cenim i velike gume na našem Sprinteru,“ objašnjava ovaj poljoprivrednik.
Nova pitanja
Tada je glavni razlog za upotrebu Sprintera bio jednostavan: ravna, konsolidovana setvena posteljica. Danas postoje potpuno novi problemi: mašina mora da radi i sa žetvenim ostacima i međuusevima.
„Već pet godina sam svestan da se menja stav društva prema našoj profesiji. Pod velikim smo pritiskom, stalno se donose novi ekološki propisi i imamo druge probleme poput zagađenja tla, štetnih insekata i gubitka određenih aktivnih supstanci, a ne postoje alternative. Tu spada i primer glifosata. Do pre godinu-dve sam bio ubeđen da će se i dalje tolerisati u konzervacijskoj poljoprivredi. Barem dok se ne pronađe neka nova aktivna supstanca. Dakle, mnogo je faktora uticalo na moje odluke u vezi sa novim načinima proizvodnje i koji su bili presudni u mojoj odluci da krenem u novom smeru. Na našem području, sa našim klimatskim uslovima i sa izuzetno suvim zemljištem, verujem da idemo ka ekstenzivnoj poljoprivredi i to je model za koji sam se na kraju odlučio.“
Jean-Luc Didier smatra da ovo zahteva i uzgoj „egzotičnih“ kultura: „Možda one nužno ne odgovaraju našim klimatskim uslovima i zemljištu, ali su neophodne za opsežniji koncept. Grašak nije prilagođen kamenitom zemljištu. Ovas, lan i suncokret su preosetljivi na sušu. Kukuruz ne voli kamenje ili previše vlage u proleće i jesen. Soji škodi letnja suša i može se požnjeti tek u kasnu jesen. Ali svaka biljka igra ulogu u „higijeni“ njive i ravnoteži zemljišta. Uljanu repicu možete uzgajati iako je to zapravno intenzivna kultura, ali mora biti deo bogatog plodoreda koji uključuje prolećne useve. Trenutno sejem repicu, soju, jari grašak, uljani lan, suncokret, ozimu i jaru pšenicu, ozimi i jari ječam. U budućnosti morate biti spremni da izgubite nešto novca sa jedinim kulturama – posebno sa prinosima – koji će se pak vratiti kroz druge kulture u plodoredu.“
Ekstenzivni sistem rada je stoga logična posledica za ovog poljoprivrednika, čiji je poljoprivredni koncept u potpunosti usmeren na drastično smanjenje troškova. Pošto je postignut maksimum prinosa i on više nije glavni faktor profitabilnosti gazdinstva – osim organskog sektora u ovom trenutku – jedina stvar koja može uticati na poslovni rezultat jesu troškovi proizvodnje. „Sa ekstremnim vremenskim uslovima postaje sve teže nadati se velikim prinosima. Kada nekoliko puta prođete kroz teške godine, jednostavno morate preispitati stvari. Mi smo u ćorsokaku i kada je u pitanju upotreba pesticida. Smanjivanje će nam biti nametnuto. Zbog toga želim da očistim svoje njive bez zavisnosti od herbicida. Po mom mišljenju, sistem obrade koji uključuje širok plodored i konvencionalnu setvu ili direktnu setvu je najbolje rešenje za naše glinovito zemljište malog potencijala.“
Sprinter ST u ekstenzivnom sistemu
Jean-Luc Didier puno radi sa međuusevima i biljkama za zelenišno đubrenje. Puno polaže na biljke bogate proteinima, maljavu graoricu, etiopsku slačicu, faceliju i – ako postoje problemi sa strukturom zemljišta – bob.
„Posle vršidbe, usevi se seju Sprinterom ST direktno u strnjište. Naročito na vrlo kamenitom zemljištu. Zato sam uložio u nova uska radna tela sa dva otvora jedan iznad drugog. Malo seme se ulaže na manju dubinu od velikog semena. Sejem na razmaku od 28 cm. 2018. i 2019. godine smo imali neobične uslove za setvu: ekstremnu sušu leti i vrlo vlažnu jesen. Više nije bilo bitno šta je ekonomično, a šta nije. Bilo nam je samo važno da uopšte možemo da sejemo.“
„Sa mojom konfiguracijom Sprintera mogu da sejem biljke za zelenišno đubrivo koje će vratiti ravnotežu mom zemljištu. Zemljište na mojim parcelama je zapravo prebogato humusom. To povećava korisne rezerve, ali ograničava dejstvo pojedinih herbicida. Ako je sadržaj ugljenika previsok, neće biti dovoljno azota. Tada ga morate dodati. Taj posao obavljaju biljke za zelenišno đubrenje. One obezbeđuju šećer, predstavljaju hranu bakterijama i poboljšavaju mineralizaciju humusa i odgovarajuću apsorpciju od strane prolećnih useva.“
Jean-Luc Didie koristi vrhove i za setvu repice i tako ima veću vučnu snagu. Međutim, za setvu pšenice menja radna tela. „U ovom slučaju koristim radna tela sa otvorima jedan pored drugog i jednim centralnim za đubrivo. Princip je isti kao kod Duetta, ali sa tanjim i plićim vrhom. Potrebno je manje vučne snage, jer podiže manje vlažne zemlje. Za koju god tehnologiju da se opredelite, svaka ima prednosti i mane. U potonjem slučaju je glavni problem što se đubrivo ulaže na manjoj dubini i što se oba otvora za seme nalaze veoma blizu jedno drugom. Cilj je sejati što približnije direktnoj setvi kako bi se što preciznije prodrlo u tlo, bez suvišnog okretanja zemlje da bi se zadržala vlaga u zemljištu i ograničilo nicanje korova.“
Svestrana sejalica
Uprkos nekim problemima na početku koji su rešeni uz pomoć HORSCH-ovih servisera, Jean-Luc Didier je zadovoljan svojom kupovinom. „Ovo mi je već treći Sprinter ST“. U budućnosti će ovo biti jedina sejalica na gazdinstvu – kako na glinovitom tako i na kamenitom zemljištu, u sušnim uslovima sa uskim vrhovima i u vlažnim uslovima sa odgovarajućim paker valjkom. Sprinter odlično radi na zemljištu sa pripremljenom površinom uz ulagače đubriva i sa uskim vrhovima, kako se zemljište ne bi bespotrebno razgrtalo. Uz pomoć uskih vrhova, Sprinter može sejati direktno u nisku strnjiku bez pritiskanja slame u dno brazde i bez velikog utroška goriva. Jean-Luc Didier dodaje: „Voleo bih da sledeća verzija Sprintera može da seje dobro razvijeno zelenišno đubrivo. Tokom svog radnog veka sam uvek pokušavao da postepeno prilagođavam stvari, ne dovodeći u pitanje poljoprivredni sistem koji se dobro pokazao u prošlosti. S obzirom na velike promene sa kojima se suočavamo i koje tek predstoje, ne tražim radikalni prekid sa mojom tehnologijom, već konstantni razvoj. I to po mogućnosti sa mašinama koje su već na gazdinstvu.“
Pšenica, kasna sorta, je zbog obilnih padavina u jesen 2019. kasno posejana uz pomoć Sprintera. Usev je bolje iskoristio padavine krajem aprila 2020, posebno u pogledu unosa azota. Ova sorta dala je prinos od 8,1 tone na 84 hektara, dok je ranija sorta na preostalim njivama dostigla „samo“ 6,9 tona. 
U svom ekstenzivnom sistemu svaka biljka ima svoju ulogu u higijeni njive i ravnoteži zemljišta. Jean-Luc Didier je spreman na to da će ubuduće sa nekim usevima biti na gubitku, ali da će u celini moći dobro da zaradi.