Razuman izbor

Arnaud Caillouel iz Normandije se od 2004. godine bavi poljoprivredom. Godine 2012. je preuzeo gazdinstvo svojih roditelja. Uvek traži mogućnosti za poboljšanje i dalji razvoj. Za terraHORSCH govori o mehaničkom suzbijanju korova i budućnosti poljoprivrednika koji uslužno obrađuju zemlju.

Arnaud Caillouel je ostao veran tradicionalnim kulturama u Normandiji, lanu i šećernoj repi. Međutim, stalno pokušava da proširi porodični posao. Kako je stočarstvo u regionu opadalo, a sa njim i površine za uzgajanje silažnog kukuruza, poljoprivrednici su počeli da seju šećernu repu. Po tamošnjem uobičajenom plodoredu, šećerna repa se seje svakih sedam do osam godina i tamošnji poljoprivrednici se tog redosleda striktno pridržavaju. Arnaud Caillouel to objašnjava sledećim rečima: „Znamo da bi uzgoj šećerne repe mogao postati težak sa ekonomske tačke gledišta kada se završi kvota. Međutim, još uvek postoji fabrika šećera „Saint Luis“ u Etrepanjiju, pa zato imamo sigurnog kupca. U Normandiji šećerna repa i dalje daje dobre prinose i ostaje važan deo rotacije useva. Zato smo odlučili da ne budemo pesimistični, već da verujemo u ovu biljnu kulturu i nastavimo da ulažemo u odgovarajuće mašine.“
Strategija njegovog gazdinstva koje uslužno obrađuje zemlju se zasniva na nekoliko stubova. Prvi je krug klijenata. Arnaud Caillouel pridaje veliku važnost redovnim klijentima i prilagođava se njihovim zahtevima. Drugi stub je mehanizacija. To ga značajno izdvaja od konkurencije. On nudi mašine koje retko viđate u regionu – potpuno opremljene, robusne i precizne. Poljoprivrednici uglavnom ne kupuju takve mašine, jer je prosečna veličina gazdinstva u tom depratmanu svega oko 150 hektara. Osim toga, takve mašine zahtevaju znanje koje poljoprivrednik ne može lako steći. I poslednje, ali ne najmanje važno, on pokušava da što bolje optimizuje radno vreme svojih radnika. Svaka nova poslovna grana mora da obezbedi neophodno iskorišćavanje kapaciteta kako bi radnici imali posla tokom cele godine. Tako više ne mora da zapošljava sezonske radnike i tako zadržava stručno znanje svojih stalnih traktorista, koji ne samo da su dobro upoznati sa mašinama, već ih klijenti poznaju i cene.
Arno Keluel dodaje: „Tako su nam se postavila sasvim nova pitanja. Moji klijenti su sve više zabrinuti za budućnost poljoprivrede. Isto tako brinu kako će biti bez glifosata ili zbog rezistentnosti kod korova. Iako su naše rotacije useva prilično široke, sve je teže suzbiti ljulj i lisičji rep. Većina mojih klijenata praktikuje konvencionalnu poljoprivredu. Svoje probleme sa korovom po običaju rešavaju pomoću hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Ali na vrhuncu sezone traže i druga rešenja. Zato sam odlučio da uložim u međuredni kultivator. Sada od aprila do juna mogu da obradim šećernu repu njime, u fazi kada ima četiri lista i dok potpuno ne prekrije zemlju, jer je sejem u velikom međurenom razmaku od 50 cm. Sada međurednim kultivatorom obradim između 250 i 300 hektara šećerne repe.“
90% njegovih klijenata najpre prska korov i tek onda poseže za mehaničkim suzbijanjem korova. Arnaud Caillouel je odlučio da obrne ove korake. Prvo primenjuje mehaničko suzbijanje korova, a herbicide koristi u krajnjem slučaju. „Mislim da je to najbolje rešenje ako već želimo da odgovorimo na očekivanja potrošača koji žele da smanjimo količinu pesticida“, objašnjava Arnaud Caillouel. „Koristim međuredni kultivator od 2015. i utvrdio sam da su ukupni troškovi, uključujući nabavku, radno vreme i potrošnju goriva po hektaru, isti kao i kod primene pesticida. Za jedan sat poprskate 10 ha, dok sa 12-rednom međurednim kultivatorom treba pet sati za istu površinu. Moje gazdinstvo je moja laboratorija za istraživanje. Ostali poljoprivrednici u okolini se često zaprepaste metodama uzgoja koje isprobavam na mojim njivama, ali na ovaj način mogu da im dam novu temu za razmišljanje. Nadam se da će moji testovi, posebno kod šećerne repe i uljane repice navesti poljoprivrednike da koriste moje usluge.“

Zašto međuredni kultivator?

U departmanu Er često pada kiša. Zemljište je plodno i zato korov niče prilično brzo, sa tendencijom da se jako širi i brzo raste. „Probali smo da suzbijemo korov u pšenici rotacionom frezom, ali svake druge godine rezultati nisu zadovoljavajući. „Ili se ljulj razvija podjednako dobro kao i pšenica ili je zemlja previše vlažna da bi se ušlo u njivu“, opisuje situaciju Arnaud Caillouel.

Transformer na testu

Arnaud Caillouel je imao priliku da isproba međuredni kultivator HORSCH Transformer 6 VF na svom imanju. Njegova iskustva su sledeća: „Mašina koju sam ja testirao tada još nije ušla u masovnu proizvodnju. Iako sam bio veoma skeptičan prema kameri, radila je jednostavno i pouzdano. Kao i kod sve optike, bilo je poteškoća tokom zalaska sunca, kada se svetlost reflektuje u sočivu. Mi smo nastavili da usavršavamo podešavanja i na kraju smo postigli veoma zadovoljavajuć rezultat.
Mašina vrlo brzo reaguje na informacije koje dobija od kamere – to je bilo zaista neverovatno. Osim toga, u krivinama pri brzini od 4 do 5 km/h nijedna šećerna repa nije oštećena. Reagovanje i pouzdanost su odlični – odmah se primeti da je u pitanju HORSCH-ova mašina!
Uspeo sam da obradim do 2 cm od mladih biljaka, tako da je samo 10% površine ostalo neobrađeno. U poređenju sa manuelno kontrolisanim kultivatorom koji trenutno imam, razlika je jasna: do 20% površine je ostalo neobrađeno.
Uglavnom sam radio sa pačijom stopom. Ona ne meša zemlju i radi na isti način kao moja stara mašina. Habanje je bilo minimalno. Uspeo sam da obradim 250 hektara sa istim setom radnih tela. Inače u proseku obradim samo oko 65 hektara. Takođe sam probao radna tela sa ojačanim vrhovima. Definitivno su bolji od svega što postoji na tržištu, nisu pokazali znake habanja.
Kultivator je bio opremljen sitnilicama iza šiljaka, pri čemu sitnilice ne vrše nikakav pritisak. One distribuiraju korov tako da uvene na suncu i uklanjaju grudve zemlje koje su izašle na površinu sa korovom. Zapravo, ako se korov preseče i ostane uspravan posle prolaska međurednog kultivatora može opet rasti, ako padne kiša.
Dubina jedinica se podešava pomoću osigurača. Ovaj sistem je dobar, zato što je veoma jednostavan. Podešavanje se može obaviti veoma fino, pomoću 12 rupa sa razmakom od 0,5 cm. Nije potreban nikakav napor. I delovi sitnilice se podešavaju preko osigurača. Pojedinačni redovi se vrlo lako isključuju. Uspeo sam da to kontrolišem direktno iz mog Fendta 516. Predložio bih da se mašina opremi cilindrom dvostrukog dejstva kako bi se postigla bolja reaktivnost kada elementi prodru u zemlju. U svakom slučaju bi pružio veću podršku na uvratinama.“