Održiva poljoprivreda uz Pronto NT
Stuart McAlpine, poljoprivrednik iz Zapadne Australije, je ubeđen u to da se uz pravu strategiju, pravi intenzitet i pravu tehnologiju bilo koje konvencionalno gazdinstvo može uspešno prebaciti na regenerativni sistem. Izveštava australijska novinarka Andrea Mayes.
Potražnja za zdravom i ekološki prihvatljivom hranom raste širom sveta. Mnogi potrošači žele da znaju gde i kako se uzgaja njihova hrana. I spremni su da plate više za održivi uzgoj i bolji kvalitet hrane.
Posle mnogo godina i mnogo ispitivanja, regenerativna poljoprivreda bukvalno dobija na snazi u Zapadnoj Australiji. Ovaj poljoprivredni metod popunjava veliku prazninu između čisto organskog uzgoja i konvencionalnog uzgoja. A potrošači su sve više zainteresovani za to. Sve više poljoprivrednika otkriva prednosti sistema organske poljoprivrede koje pospešuju zdravlje zemljišta i vezivanje ugljenika.
Takozvani „Pšenični pojas“ je srce poljoprivrede Zapadne Australije. Otprilike polovina poljoprivredne proizvodnje ove države potiče iz ovog područja koje se prostire na gotovo 155.000 km2 na jugozapadu zemlje, uglavnom istoćno od Perta, protežući se približno 350 km na istok i 425 km od severa ka jugu. Tu živi oko 73.000 ljudi, od kojih je otprilike četvrtina uključena u neki oblik poljoprivrede.
Klimatske promene čine polusušne uslove Pšeničnog pojasa još većim izazovom nego inače. Padavine izuzetno variraju i u dobroj godini daju samo 330 mm padavina. Zapadna Australija je imala najtopliju zimu do sada. Prosečna temperatura u pertu je bila skoro 20° C, a padavinu u celoj zemlji su bile 46% ispod sezonskog proseka.
2018. godine poljoprivrednici koji su gajili žitarice su profitirali više nego ikad, međutim 2019. je donela veće gubitke nego ikad. Poljoprivrednici pod hitno moraju povećati efikasnost i prinose i nadoknaditi ograničenja proizvodnje na manje plodnom zemljištu u ovom podučju sa malo padavina. Pošto degradacija zemljišta i rezistentnost na pesticide uzimaju sve više maha, neki poljoprivrednici su počeli da posežu za mašinama za regenerativnu poljoprivredu – sa posebnim fokusom na biologiju zemljišta, zdravlje biljaka i ekološki integrisanu obradu.
Šampion zemljišta
Stuart McAlpine je četvrta generacija poljoprivrednika. Već skoro 40 godina vodi farmu od 5.000 ha u mestu Buntine, blizu Dalwallinu u severnom delu Pšeničnog pojasa. On i njegova žena Leanne imaju dva stalno zaposlena radnika i po potrebi angažuju još dva sezonska radnika.
„Ako uradite probnu obradu u trakama bez dodavanja đubriva, rezultati neće biti baš sjajni – sve dok ne promenite biologiju zemljišta.“
Stuartovi preci su radili prema uobičajenoj poljoprivrednoj praksi svog vremena. Njegov otac Ian je bio napredniji i eksperimentisao je sa metodama đubrenja i novim vrstama žitarica. Stuart McAlpine je od njega nasledio svoju strast prema prirodi i prirodnoj vegetaciji, kao i veliko interesovanje za kvalitet dobrih životnih namirnica.
Njegovo imanje je suvo i uglavnom ravno sa nekoliko blagih brežuljaka. Zemljište je uglavnom peskovita ilovača, pomešana sa nešto težim tipovima zemljišta i slaborodnom kamenitom ilovačom. Zime mogu biti hladne, ali mraz retko kad predstavlja problem. Leti temperature preko dana porastu i preko 40° C.
Stuart je 1996. bio je među prvima koji su započeli poljoprivredu bez pluga, a 1999. je dobio nagradu za svoj rad „Western Australia No-Till Farmer of the Year”.
2007. godine, nakon veoma sušnog perioda i sa sistemom upravljanja koje je zahtevao sve više ulaganja za održavanje prinosa, počeo je da prelazi na malo više organski pristup.
Pad produktivnosti i variranje padavina su usmerili Stuartov fokus na zdravlje zemljišta i značaj biološke aktivnosti u zemljištu.
„Mislim da većina poljoprivrednika želi da radi ono što je ispravno za životnu sredinu“, kaže on. „Mnogi od njih nisu uspeli da iskoriste prednosti prirodnih sistema, jer je dugo bilo vrlo isplativo da ih zamene. Pošto prirodni procesi nisu mogli da funkcionišu, mnogo više pažnje je posvećeno fizičkim i hemijskim komponentama u zemljištu. Međutim, ono što je zaista bilo potrebno jeste razumevanje kako stimulisati i promovisati biologiju zemljišta. Neefikasni sistemi dovode do oslabljenog zemljišta loše strukture. Prinosi stagniraju ili opadaju, potrebno vam je sve više resursa. To povećava troškove, a smanjuje zdravlje biljaka i zemljišta, kao i profit.
Glavni cilj regenerativne poljoprivrede nije povećanje prinosa, već povećanje efikasnosti i produktivnosti smanjenjem upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, stvaranje boljeg zemljišta, povećanje otpornosti biljaka i hranljivih sastojaka na prirodan način. Naši prinosi se nisu primetno smanjili prelaskom na regenerativnu poljoprivredu. Ali zato dobijamo izuzetno pozitivne povratne informacije u pogledu kvaliteta. Pokazalo se da konvencionalni poljoprivredni sistemi propadaju, jer zanemaruju prirodni kontekst i potiskuju prirodnu sposobnost biljaka da popravljaju zemljište.
Moramo još mnogo toga da naučimo o prednostima prirodne biologije zemljišta, ali i sa ono malo što već znamo možemo smanjiti troškove, popraviti štetu, ali zadržati prinose. Ako sve ovo znamo, zašto nastavljamo da radimo na uobičajeni način?“
Danas Stuart na oko 3.200 hektara u plodoredu uzgaja ječam, ovas, lupinu, uljanu repicu i stočni grašak. Ciljano koristi biljke koje pomažu u cirkulaciji hranljivih materija i suzbijanju korova. Trenutno ima 100 angus goveda, nekad i više zavisno od sezone i bavi se ispašom.
Bio je suosnivač „Liebe Group“, jednog od prvih australijskih udruženja odgajivača. Takođe je član nadzornog odbora „Wide Open Agriculture“, vodeće kompanije za regenerativnu hranu i poljoprivredu u Zapadnoj Australiji.
Godine 2015. koja je bila proglašena za Međunarodnu godinu zemljišta, Stuart je dobio nagradu „Soil Champion of the Year“ za severni region Pšeničnog pojasa.
Ciljani unos i prave mašine
Pronto NT je kompaktna univerzalna sejalica koja kombinuje obradu, setvu i pritisak kod malč i direktne setve. Ova mašine obrađuje samo deo zemljišta u koji se ulaže seme, tako što stvara finu strukturu. Radna tela TurboDisc se optimalno prilagođavaju neravnom terenu i garantuju veliki pritisak na radna tela i precizno ulaganje semena. Potonje utiče na ravnomeran razvoj useva što poboljšava mikroklimu kulture i ujedno daje zdravije, jače biljke sa bolje razvijenim korenom i povećanom otpornosti na bolesti. Radna tela na prednjem delu Pronta dobro sitne zemljište što je neophodno za optimalni razvoj korena i apsorpciju vlage i hranljivih materija.
„Želeo sam odličan dizajn, modernu preciznu tehnologiju, fleksibilni koncept i mašinu koja je jednostavna za upotrebu i održavanje. Sve ovo mi je pružio HORSCH Pronto.“
Prema Stuartu, njegov HORSCH Pronto NT od 12 metara je važan deo njegovog sistema regenerativne poljoprivrede. „Ovde u Zapadnoj Australiji prinosi sa konvencionalnih i regenerativnih farmi su prilično niski i variraju – između 0,6 t / ha i nešto više od 3 t / ha. Ovde farme često zauzimaju ogromne površine kako bi imale ekonomski isplative prinose, što znači da deljenje mašina nije opcija, a procenat kapitala u poljoprivrednoj mehanizaciji može biti izuzetno visok. Teško je pronaći mašinu koja će zadovoljiti sve zahteve u mnogo različitih uslova, a od vitalnog je značaja imati odgovarajuću opremu. Želeo sam odličan dizajn, modernu preciznu tehnologiju, fleksibilni koncept i mašinu koja je jednostavna za upotrebu i održavanje. Sve ovo mi je pružio HORSCH Pronto“, kaže on.
Za Stuarta, glavne prednosti Pronta NT su izuzetno precizno ulaganje i pokrivanje semena za ravnomerno nicanje. Tu je i velika radna brzina, koja je važna kako bi se optimalno iskoristili vremenski rokovi. Važnu ulogu igra i dobra prilagodljivost različitim uslovima setvene posteljice, minimalni poremećaj bioloških procesa i mikroorganizama u zemljištu, kao i mali zahtevi za održavanje.
Stuartov Pronto je u potpunosti prilagođen njegovim potrebama. Ima setvena kola zapremine 6.000 litara i rezervoar za tečno đubrivo i biostimulatore od 4.000 + 2.000 litara. Ugrađen je još jedan dodatni rezervoar od 2.000 litara za tečnost. Osam godina je eksperimentisao sa tečnim đubrivima i biostimulatorima kako bi smanjio sintetička đubriva. Biostimulator TM Agricultural, koji je stvoren i proizveden u Novom Južnom Velsu, stimuliše rast mikroorganizama u svim tipovima zemljišta i tako doprinosi povećanju udela ugljenika i organskih materija, većoj gustini hranljivih sastojaka u biljkama i boljem zdravlju životinja.
Stuart je značajno smanjio upotrebu mineralnih đubriva, herbicida i insekticida. Između 2007. i 2016. samo je tri puta koristio fungicide. „Pored biostimulatora koristimo tečne ekstrakte komposta koje proizvodimo ovde na farmi i druge hranljive sastojke na bazi ugljenika“, objašnjava on. „Tečnost nanosimo kroz isti otvor kao i seme da biljci pružimo najbolji mogući početak“, dodaje on. „Od obe tečnosti trošimo oko 50 l /ha. Kasnije primenjujemo i folijarni tretman. Sejemo brzinom od 14 do 15 km/h sa najvećom preciznošću. Ulaganje semena je savršeno duž cele setvene šine. Toliko je precizna da mogu da obavim suzbijanje korova i pre nego što usev nikne. To mi naravno daje više vremena za borbu protiv korova. Trošimo mnogo manje dizela, možemo da sejemo preciznije i minimalno utičemo na zemljište. Pronto ostavlja više žetvenih ostataka na površini i vrlo lako seje u njih. Ako želite da napravite pašnjak, možete jednostavno da sejete u postojeći biljni pokrivač, bez dodatnog prskanja. Jako smo uspešni u ovome. Sva proklijala semena niču i rastu.
Naši zaposleni i posetioci se stalno čude kako biljke bujaju iz zemlje. To je neverovatno. Zahvaljujući proizvodima koje koristimo tokom čitavog mog „regenerativnog putovanja“ i naravno, zahvaljujući Prontu, sve naše kulture napreduju neverovatno dobro“, kaže Stuart. „Na nekim ovdašnjim zemljištima je bilo kao da pokušavamo da prekopamo beton. Ili, ako je padalo 25 mm kiše, zemlja je bila toliko lepljiva da se za đonove lepilo 3 cm blata. Sada su čak i teži tipovi zemljišta rastresita kada su suva kao barut. Mogu da kopam 15 cm u dubinu, a zemljište je i dalje rastresito – i leti i zimi. Više nije lepljivo posle kiše. Jedva da zaprlja ruke. Zadovoljstvo je videti to. Ova poboljšanja su rezultat povećane biološke aktivnosti u većeg udela humusa. Nekada je korenov sistem išao u dubinu do 10 cm, a sada se proteže do 20-25 cm.
Više nije uvek bolje
Pored lepog dizajna i odlične tehnologije, kod Pronta je je dobitna kombinacija: ne previše, ne premalo, već baš koliko treba. Po Stuartovom mišljenju, ovo se savršeno uklapa u filozofiju regenerativne poljoprivrede. Način na koji se sistem prirodnih organizama u zemljištu razvija tako je neverovatno složen, ali rezultat je neverovatno jednostavan.
„Više nije uvek bolje – bilo da je u pitanju kiša, seme, đubrivo, sredstvo za zaštitu bilja, tehnička inovacija ili čak prinos. Taj višak može biti destruktivan. I može učiniti lenjima i nas i biljke. Biljke treba stimulisati da učestvuju u ovim divnim procesima simbioze u zemljištu.
Poljoprivrednici su u jedinstvenoj poziciji da posmatraju prirodne procese. Naš mozak može da opazi toliko stvari i da ih intuitivno prepozna. Mislim da smo izgubili neke važne veštine prelaskom na poljoprivredu po receptu. Oslonili smo se na ono što nam je rečeno da radimo. Umesto da koristimo sve više resursa za borbu protiv problema, moramo ponovo da aktiviramo sva svoja čula: kopaj, gledaj, pomiriši, dodirni, probaj – i razmišljati o svim faktorima koji igraju neku ulogu. Šta se zapravo dešava?
„Ako uradite probnu obradu u trakama bez dodavanja đubriva, rezultati neće biti baš sjajni – sve dok ne promenite biologiju zemljišta. I mislim da tako rade i ljudi u HORSCH-u“, uveren je on. „Pogledajte sve faktore i izmislite najpametnije načine kako da nešto postignete. Ne bojte se da pitate, ne bojte se da naučite, ne bojte se da promenite nešto.
Nama je Pronto neophodan, ne samo zbog preciznog ulaganja semena, već i zbog fleksibilnosti kojom se mašina može prilagoditi različitim zahtevima, poput tečnih biostimulatora. Pronto je deo ovog regenerativnog sistema baš kao i ja. Jednostavan je za upotrebu – taman za ono što želimo da postignemo. Nije „prenabudžen“. Ostavlja prostor za intuitivnu upotrebu“, kaže ovaj poljoprivrednik. „Većina poljoprivrednih sistema bi imala koristi od Pronta. On je savršen za početak za nekoga ko razmišlja o prelasku na regenerativnu poljoprivredu.“
