Zatvaranje ciklusa
Georg Mayerhofer je poljoprivrednik pun ideja. Neke je već isprobao i postigao veliki uspeh. Stalno je u potrazi za novim metodama kako bi svoje poslovanje prilagodio budućnosti. terraHORSCH ga je posetio u Ortenburgu u Bavarskoj.
Tokom naše posete početkom novembra, Georg Mayerhofer zapravo nije imao puno vremena. Sezona žetve kukuruza je i dalje bila u punom jeku. I pritom mora redovno da proverava pogon za sušenje. Na kraju je sa nama proveo više vremena nego što je prvobitno planirano, jer je imao mnogo toga da pokaže i ispriča.
Georg Mayerhofer je postao poznat širom zemlje kao osvajač titule „Poljoprivrednik godine 2017“ koju dodeljuje Ceres Award. Već tada je žiri utvrdio da Georg nije bežao od primene novih metoda, pa čak i od njihovog unapređenja. To na primer važi za metodu obrade u trake (StripTill). Georg Mayerhofer je modifikovao standardni uređaj za obradu u trake na takav način da je bio u mogućnosti da ulaže digestat pomoću creva. „StripTill se izuzetno dobro pokazao na mojoj zemlji“, kaže ovaj poljoprivrednik. „Iako naše zemljište varira od peskovitog do glinovite ilovače i mnoge kolege su me odgovarale od toga. Zaštita od erozije je kod nas posebno važna. A imam i okopavine kojima je potrebno đubrenje. To je jako dobar sistem sa trakama dijagonalno u odnosu na padinu i pristupom koji čuva zemljište, bez vožnje sa velikim rezervoarom po međuusevima. Tim pre što smo digestat ugradili veoma plitko na samo oko 15 cm. Ali za mene, problem je bio glifosat bez kojeg ovaj postupak ne funkcioniše. Ja za svoje poslovanje tražim dugoročnu perspektivu koja uopšte ne zavisi od poljoprivredne hemije, a pogotovo ne od određenog aktivnog sastojka. Zato se trenutno nalazimo u fazi prelaska na organsku poljoprivredu. Neko vreme sam razmišljao o tome da se više okrenem hibridnoj poljoprivredi. Probao sam već dosta stvari u tom pogledu, kao što je uzgoj uljane repice bez insekticida. I to je dobro prošlo. Ali da budem iskren, cena ne odgovara. Uprkos pregovorima o DLG Sertifikatu o održivosti, na primer, trgovci nisu bili spremni da plate malo veću cenu. Dodatno je presudila činjenica da imamo kapacitete za 1.450 tovljenih svinja. Već duže vreme radimo na dobrobiti životinja, na primer smanjenjem popunjenosti i stvaranjem prostora za kretanje. Konvencionalni uzgoj svinja sa rešetkastim podovima svakako ne smatramo modelom za budućnost.“
Prelazak na organsku proizvodnju
Georg Mayerhofer je 1. jula 2021. prebacio 350 ha svojih oranica na organsku proizvodnju. Sa namerom se učlanio u asocijaciju Naturland: „Kod njih mi se sviđa što su veliki i međunarodni“, kaže on. „To je važno u globalizovanom svetu. I pritom mogu sam donositi odluke. Tu su i razne društvene komponente. Na primer jednosatne konsultacije između odgajivača prasadi i tovljača. To je pošteno i obe strane zarađuju novac. Do sada se nisam bavio organskim uzgojem svinja, ali ću se uskoro pozabaviti ovom temom.“
Ključni momenat je bilo postrojenje za biogas. Mayerhofer drži 75%, a ostalih 25% drži njegov kolega koji se bavi konvencionalnom poljoprivredom. Georg želi da to tako i ostane. U suprotnom bi saradnja morala da se raskine. Trenutno je dozvoljena upotreba 30% eksternog biljnog supstrata. Dodatni faktor je bio to što je konverzija rezultirala sa manje osoke. Postrojenje međutim radi sa bonusom za toplotu i osoku. Pošto sledeće godine ističe period subvencionisanja, važiće novi okvirni uslovi.
Georg Mayerhofer jedva čeka da počne sa organskom proizvodnjom. Posebno je uzbuđen zbog specijalnih kultura. Međutim, on već zna mnoge stvari. „Naročito mi se dopadaju pristupi regenerativne poljoprivrede sa trajnim ozelenjavanjem i minimalnom obradom zemljišta“, objašnjava ovaj poljoprivrednik. „Već sam video mnogo dobrih primera u praksi i već sam mogao lično da steknem iskustvo. Već nekoliko godina ne koristimo plug. Ali ja to ne gledam ideološki. Ne koristim plug, kad god je moguće. Koristim ga samo po potrebi. Kao na primer ove godine. Zbog vlažnih uslova tokom žetve, morao sam orati na nekim njivama. Rezultat je znatno bolji nego na parcelama koje su obrađivane samo gruberom. Tamo su i dalje vidljivi tragovi kombajna. Sve u svemu, moj cilj je da kombinujem regenarativni pristup sa organskom poljoprivredom.“ Fokus je takođe na formiranju humusa. „Zbog klimatskih promena i erozije izazvane vetrom i vodom moraćemo da učinimo mnogo više“, kaže poljoprivrednik odlučno.
Striktna podela
Georg Mayerhofer trenutno stiče iskustva. Na primer, tokom perioda konverzije u plodored je uvek detelinu i kombinaciju grahorice i raži na 40 ha. Kombinacija grahorice i raži stvara dobre preduslove za heljdu.
Svi njegovi usevi su podeljeni u dve kategorije: u one koji se mogu obraditi međurednim kultivatorom i one koji se ne mogu obraditi međurednim kultivatorom. Drugim rečima, kukuruz ili soja se ne seju na padinama. Interesantna je i organska šećerna repa, ali on nema kvotu za nju. Tamo gde je teren i malo neravan, Mayerhofer pravi antierozivne trake široke 15 do 30 m. Na njima uglavnom raste kombinacija grahorice i raži i podsejan usev. Njih ne đubri. Cilj je da se prvi put kosi u julu i po mogućnosti još dva puta. Ono što kompletira ovaj sistem je da se otkos koristi za postrojenje za biogas.
Preostale parcele su pod kvalitetnim međuusevima sa otpornim komponentama. Nakon minimalne obrade tu je u proleće moguće posejati okopavine. Mayerhoferovim kolegama je potrebno vreme da se naviknu na njegove parcele. Dok svi pokušavaju da dobiju što veće parcele, on ih namerno prekida. Prema Mayerhoferu, dodatni trud je prilično ograničen.
Da bi opasnost od erozije sveo na minimum, poljoprivrednik je uveo zaštitne pojase sa kombinacijom grahorice i raži u svoje useve. 
Svi usevi su podeljeni na one koji se mogu obraditi međurednim kultivatorom i one koji ne mogu. 
Kroz usev se proteže pojas livadskog bilja namenjenog insektima. On je i životni prostor za mala stvorenja.
„Želimo da odgovorimo na zahteve ovog vremena raznovrsnim plodoredom i konstantnim zazelenjavanjem“, kaže Georg Mayerhofer. „Ostaje da se odluči kako će tačno izgledati ovaj plodored. Obično planiram dve godine unapred. Pored soje, interesantne su svakako organska kinoa, heljda, suncokret i amarant. Što se tiče i okopavina, plodored ćemo tako organizovati da u njima redovno budu detelina ili kombinacija grahorice i raži. Trenutno sejemo silažni kukuruz, soju, ozimu pšenicu, ozimu tritikalu, ozimi ječam, ozimi bob, sulfijum i nešto ječma. U godini konverzije smo se odrekli ozime uljane repice i ozime durum pšenice. Tu su i detelina, i grahorica i raž od kojih nijedna nije đubrena. Pored toga, posejao sam i ljulj kao trajni pokrovni usev.“
Zavisi od ljudi
Ovaj poljoprivrednik je jako zadovoljan radnicima koje trenutno ima: „Imam posebno dobar odnos sa Sebastianom Ernstom, koji radi za mene puno radno vreme. On je pravi profesionalac. Mnogo razgovaramo o našim idejama i zajedno razvijamo posao. I Martin Gruber, naš sadašnji pripravnik, se odlično uklopio. Imam jako lepa iskustva i sa praktikantima. Zapošljavam još tri dodatna radnika koje plaćam 450 € , koji uglavnom voze traktor ili rade sa životinjama. I naravno, moj otac nam pomaže koliko je u mogućnosti.“
Što se tiče traktora, trenutno ima tri komada. U planu je kupovina još jednog. Najveći ima snagu od 250 KS. Poseduje i sopstveni kombajn. Georg Mayerhofer generalno nema previše mehanizacije. Kad god je moguće, deli mašine sa drugim poljoprivrednicima. Po njegovom mišljenju, ono što apsolutno mora da se obavi na vreme je okopavanje i špartanje. Već poseduje međuredni kultivator Transformer VF radne širine 6 m, a za sledeću godinu planira nabavku drljače. Izbor je pao na HORSCH Curu. „Mašine me impresioniraju sa tehničke strane“, kaže poljoprivrednik. „Već duže vreme sarađujem sa HORSCH-om. Naše filozofije se jednostavno poklapaju, jer nas zanimaju stvari koje se stalno razvijaju. Osim toga, lični kontakt i konsultacije sa njihovim zaposlenima su veoma inspirativni.“ Međutim, svoju HORSCH prskalicu je nedavno prodao iz očiglednih razloga.
Ovde nam poljoprivrednik pokazuje rezultate rada sa HORSCH Transformerom. 
Do sada je poljoprivrednik radio sa jednom demo mašinom. Međutim, već planira da nabavi HORSCH Curu. 
Georg Mayerhofer radi sa preciznom sejalicom iz HORSCH-ovog asortimana.
Ne ide bez GIS-a
Mayerhoferu je bitna primena geografsko informacionih sistema. On pre svega radi sa JD operativnim sistemom, koji integriše podatke kao što su mapiranje prinosa ili kontrola stalnih tragova u Farm Facts. Cela stvar ne bi funkcionisala bez pomoći IT-a. Trenutno obrađuje 120 parcela (18 pod kukuruzom, 17 pod pšenicom, 9 pod ječmom), koje su često prožete antierozivnim trakama. Ovi veliki brojevi imaju i pozitivne strane: „Ovako imamo priliku da pravimo izmene u plodoredu, koje imaju pozitivne efekte na biodiverzitet.“ Ovo potonje je posebno važno za Georga Mayerhofera. U našem obilasku sa njim prolazimo pored parcele posred koje se nalazi traka od šest metara na kojoj raste šarena mešavina biljaka. „Ovo je mesto za insekte koje smo stvorili da bismo obezbedili stanište za mala stvorenja, ali i za ptice,“ objašnjava Mayerhofer. „Ovo je deo istraživačkog projekta koji je naučno podržan.“
Perspektiva
Još uvek je nejasno kako će se odvijati pomenuti tov svinja na organskoj farmi. Ali Georg Mayerhofer već ima planove. „To bi se jako dobro uklopilo sa poslovanjem gazdinstva, posebno s obzirom na trenutne cene svinja iz organskog uzgoja. Razmišljam o renoviranju svinjaca i korišćenju samo tri svinjca u odnosu na dosadašnjih pet. Ali o tome ću još razmisliti natenane. Svinjci su plaćeni, a moj otac ih je održavao u veoma dobrom stanju. Bilo bi dobro poboljšati sopstvenu organsku stočnu hranu. Jedina poteškoća koju vidim je kupovina prasića.“ To bi bilo u skladu sa drugom idejom koja se već sprovodi: proizvodnja veoma kvalitetne govedine Wagyu. Georg Mayerhofer već formira krdo. Sa proizvodnjom mesa će krenuti tek kada bude imao potreban broj grla. Svoje planove objašnjava na sledeći način: „Stoka je na odvojenom imanju. Tamo mogu da koristim zimsku štalu i po potrebi je proširim. Tamo su pašnjaci koje mogu pokositi, a zatim i ograditi. Finalni tov bi obavljao sopstvenom proteinskom stočnom hranom. Čak i ako smo moji radnici i ja strastveni ratari. Uvek treba razmišljati u ciklusima. A stočarstvo je jednostavno deo toga.“
