HORSCH Live

U mnogim sektorima cene trenutno samo rastu. Pogođeni su čelik, građevinski materijal, drvo, energetika, ali i đubriva i još mnogo toga. A cene su skočile zbog njihove nestašice. Rastu i cene žitarica, uljane repice i šećera. Koji su razlozi za takav razvoj događaja? Da li je to samo mehur ili se suočavamo sa široko rasprostranjenim nedostatkom resursa i hrane? Na koji način će se proceniti trenutna situacija lagera i kakav uticaj ima klima na sadašnju situaciju?
Za dr Balkhausena jedan od faktora je nastanak uskog grla u proizvodnji u gotovo svim oblastima osim poljoprivrede, do kojeg je došlo zbog zatvaranja velikog broja fabrika pre svega u Jugoistočnoj Aziji i Kini. To je dovelo do velikih problema u proizvodnji širom sveta. Ali nisu primetni samo efekti pandemije. Ekstremne klimatske promene malih razmera dovode do promenljivosti prinosa, a time i do rasta cena.

Uljana repica kao unosna kultura

Drugog dana događaja HORSCH Live bavili smo se temom uljane repice kao „unosne kulture“. Zašto je prinos uljane repice na mnogim mestima bio razočaravajuć i kako da ga stabilizujemo u 2022. godini? Uljana repica na mnogim gazdinstvima zauzima glavno mesto u plodoredu. Iz ekonomskih razloga u pojedinim delovima Srednje Evrope plodored je sužen, što otežava uspešan uzgoj. Osim toga, profitabilan uzgoj uljane repice postaje sve teži zbog nestašice različitih komponenti za zaštitu bilja. Uljana repica je važan element plodoreda koji je bio ekonomski izuzetno isplativ na mnogim gazdinstvima. Posmatrajući prošlu godinu, kada su poljoprivrednici u mnogim regionima na kraju sezone imali razočaravajuće prinose, prirodno se postavlja pitanje kako će izgledati žetva u 2022. i šta se može učiniti da se prinosi ponovo povećaju.

Na ova pitanja je odgovorio Ferenc Kornis iz N.U. Agrar GmbH tokom svog izlaganja. On je objasnio da je uljana repica, koja se zapravo smatra „unosnom kulturom“ trenutno više problematična. Različiti faktori su posebno uticali na teškoće ove godine. S jedne strane to su bile vremenske prilike, a sa druge štetočine uljane repice, kao što su crvenoglavi repičin buvač ili pipe, ali i bolesti plodoreda kao što su klobuk ili sklerotinija. Kasni mrazevi, kiša i velike vrućine su takođe uticale na uljanu repicu, kao i nedostatak hranljivih materija.
„U poređenju na nacionalnom nivou, naše procene su pokazale da su važne površine za uzgoj uljane repice imale 10% manje prinose“, kaže Kornis. Bilo je regiona u kojima su požnjeli manje od 3 t uljane repice. Uljana repica može mnogo da nadoknadi ako u početku ima manje biljaka (25-40 biljaka / m²). Ova sposobnost kompenzacije je zasnovana na gustini zrna i masi hiljadu zrna (MHZ). U dobrim regionima, nivo prinosa je oko 6 t uljane repice sa MHZ od 6 g i 110.000 semenki/m². Ali faktori kao što su ekstremni vremenski uslovi, problemi sa štetočinama ili nedostatak hranljivih materija otežavaju postizanje ciljanog prinosa. Na velikim temperaturama od preko 35°C, kao i ove godine, repica se zatvara i dobijamo samo sitno zrno sa niskim MHZ. Slična je situacija i kada je vlažno: u tom slučaju odumire fino korenje. Ovo takođe utiče na MHZ i opštu gustinu zrna. Prema Kornisu, ono što se takođe često potcenjuje je svetlost. Ako ima premalo svetlosti za cvetanje, formiraće se premalo polena i posledično će doći do lošeg oprašivanja.
„U jesen 2020/2021 uslovi za setvu su bili zapravo dobri. Oktobar je bio vlažan, novembar suv i blag. U većini regiona, koren se dobro razvio. Ovo je prednost za kasnu setvu, ali mana za ranu setvu, jer će repica nastaviti da raste i trebaće joj hranljivih materija. U regionima gde i inače nije bilo dovoljno azota, nije ga više bilo uopšte. Tako uljana repica polako postaje ljubičasta. A kada se to desi, posebno u fazi osam listova, zna se, uljana repica gladuje i rano gubi pupoljke“, objašnjava Kornis.
Kiša tokom cvetanja uljane repice ove godine pogodovala je sklerotiniji. Zbog kombinacije veoma hladnog dana (ispod 10°C) i veoma toplog dana (preko 34°C) koji je usledio ubrzo, skladištenje semena je prošlo loše i na kraju je MHZ bila niska. Sve do ove faze, usevi su bili lepi, zeleni i bujni. Onda je od iznenadne vrućine sve požutelo. Da bi se obezbedili prinosi uljane repice sledeće godine, potrebno je sprečiti dalji gubitak pupoljaka, izdanaka i mahuna, bolesti i štetočine se moraju pravovremeno i pravilno suzbijati, a prihrana osigurati uprkos trenutno visokim cenama azota.
Kornis preporučuje postavljanje žutih zamki na pravo mesto u proleće, kako bi se pravovremeno reagovalo na najezdu pipa – za malu repičinu pipu na obodima parcele blizu žbunja i ivica šuma, a za veliku repičinu pipu na i uz susedne parcele sa usevima uljane repice od prošle godine. Za suzbijanje repičinog crvenoglavog buvača, bolje je sejati ranije i tanje, jer najveća šteta ne nastaje proždiranjem listova, već polaganjem jaja. „Ako imate jaču biljku sa debljom drškom lista, larva koja se nalazi untra jede duže i manje ulazi u stabljiku repice. Velika biljka može izdržati više larvi i opet pružiti dobru nadoknadu – pa čak i prinos. Tanka biljka koja je kasno posejana nema gotovo nikakve rezerve, a buvač jednostavno jede kroz nju. U ovom slučaju dovoljne su jedna do dve larve buvača,“ kaže Kornis.
Analiza biljaka je dobar način da se blagovremeno otkrije nedostatak hranljivih materija. Ovo je najbolje uraditi u jesen. Tako možete rano utvrditi u čemu je problem. Elementi u tragovima, kao npr. molibden, su neophodni biljci za apsorpciju azota. Ako takvih elemenata nema, smanjuje se i efikasnost azota. Iz toga razloga je analiza količine mikronutrijenata u potpunosti logična. Važno je da ne dozvolite da uljana repica gladuje. Na pitanje gledaoca kako prepoznati pravi početni unos, Kornis je odgovorio: „Ako uljana repica rano postaje ljubičasta odn. ako su najstariji listovi već žuti, onda znate da je već došlo do promene azota. U zavisnosti od lokacije, ovde se može dodati velika količina azota, recimo 100 kg/ha, kako repica više ne bi gladovala. Zato što rano posejano seme uljane repice mora rano da proklija, ranije mu je potreban azot.“

Ciljevi oplemenjivanja u budućnosti

I izlaganje dr Huberta Kempfa (SECOBRA GmbH) na temu „Izazovi oplemenjivanja pšenice u budućnosti“ je bilo veoma zanimljivo. Pre svega, postavljeno je pitanje, kojim ciljevima oplemenjivanja moramo težiti 2022. godine, kako bismo bili u toku i 2030. godine. Ciljevi oplemenjivanja su veoma dugotrajan proces. Od ukrštanja sorti preko stvaranja varijabilnosti, selekcije do provere vrednosti prođe oko 10 do 14 godina. Oplemenjivanje pšenice se prilagođava izazovima i problemima u pogledu smanjenja pesticida i upotrebe đubriva, suše i vrućine izazvanih klimatskim promenama (stres od vrućine i suše) i povećanju organske poljoprivrede. Već postoje sorte koje su otpornije, organski kvalitetne i tolerantnije na stres izazvan vrućinom ili sušom. Da bismo u 2030. godini imali rešenje i sorte, moramo već danas krenuti u akciju. Ciljeve uzgoja u budućnosti određuju dešavanja u društvu i politici, kao i klimatske promene.

Dr Kempf je objasnio neke važne preduslove da bismo uopšte započeli oplemenjivanje, kao što je dovoljna varijabilnost u genskom fondu dotične vrste. Nije svaka prednost u oplemenjivanju profitabilna za poljoprivrednika. Neki ciljevi se mogu povoljnije realizovati uz pomoć tehničkog rešenja ili rešenja za biljnu proizvodnju. Uzgajivači se trude pre svega da u sortnom materijalu unesu stabilnost prinosa i prilagođavanje klimatskim promenama. To se može postići višegodišnjom selekcijom na različitim mestima i u različitim klimatskim podnebljima. Ovo su sve preduslovi da se poljoprivrednicima ponude sorte koje odgovaraju njihovom podneblju.
Gajenje otpornih sorti je posebno uspešno. Pojedine sorte pokazuju dobru otpornost na bolesti, kao npr. sorta „kastel“. U ispitivanjima netretirane i tretirane varijante nije bilo gotovo nikakve razlike u prinosu. „Bez regulatora rasta i fungicida, prošle godine smo u svim testovima vrednosti požnjeli u proseku preko 100 dt/ha. To je za mene veliki uspeh u stvaranju otpornih sorti“, kaže Kempf. Da bi se smanjila upotreba đubriva, jedan pristup bi mogao biti odabir na osnovu efikasnosti azota ili oslanjanje na sorte visokog kvaliteta proteina. Ovde međutim treba imati na umu da bi visok kvalitet mogao rezultirati manjim prinosom zrna, što tržište mora ceniti, smatra Kempf. U Nemačkoj trenutno postoji 18 programa oplemenjivanja ozime pšenice. Ovim uglavnom upravljaju uzgajivači srednje veličine. Dr Kempf je tu naglasio da ovaj rad obezbeđuje stvaranje dovoljno novih raznovrsnih sorti koje bi bilo pogodne za različita podneblja.

Mikroorganizmi u poljoprivredi

I mikroorganizmi igraju važnu ulogu u poljoprivredi. Ali ne samo tu. Oni su osnova čitavog života na Zemlji. Svako živo biće, bilo čovek, životinja ili biljka, ima sopstveni mikrobiom. Ne postoji tačka na Zemlji na kojoj nema mikroorganizama. Nalaze se čak i u ekstremnim sredinama, kao što su npr. termalni izvori, gde inače nema života.

Pritom u mikroorganizme ne spadaju samo bakterije ili gljivice, nego i alge. Ili, kako prof. Michael Schloter objašnjava: „Sve što je manje od 50 mikrometara i što se ne vidi golim okom.“ U jednom gramu zemlje ima više mikroorganizama nego ljudi na planeti. U svom izlaganju je objasnio značaj mikroorganizama za kvalitet biljaka i ljudskog zdravlja. Ovi organizmi su veoma važni za kvalitet zemljišta. Oni imaju vrlo važnu funkciju upravo u kontekstu poljoprivrede npr. za iskorišćavanje hranljivih materija, zadržavanje ugljenika, razlaganje štetnih materija u zemljištu ili očuvanje kvaliteta podzemnih voda. Osim toga, mikroorganizmi stvaraju supstance koje poput lepka sprečavaju eroziju. Međutim, na ove najmanje organizme utiče način na koji živimo i obavljamo poljoprivredu. Jedan od problema je gubitak raznolikosti u mikrobiomima širom sveta, koji ne možemo regenerisati. Ovaj gubitak je naročito uzrokovan prekomernom upotrebom đubriva, ali i monokulturama, pesticidima i određenim vrstama stočarstva. Za čoveka ovo znači da gubi raznolikost, a sa njom i usluge ekosistema koje mu pruža zemljište.

„U oblasti oplemenjivanja biljaka uvek smo pokušavali da optimizujemo genom biljke, ali smo pri tome zaboravljali mikroorganizme sa kojima je biljka blisko povezana. To je dovelo do gubitka funkcionalnosti, zbog čega danas moramo koristiti mnogo đubriva“, objašnjava Schloter. Sada kada je problem otkriven, ulažu se napori da se stabilizuje mikrobiom u korenu kako bi se obnovila funkcionalnost. Ako želite više mikrobne biomase i više raznolikosti bakterija, između ostalog morate da regenerišete skladište ugljenika u zemljištu. Ovo dovodi do veće rezistentnosti, stabilnosti i otpornosti parcela. Možda bi imalo smisla uzeti mikrobiom semena i prenositi ga iz jednog regiona u drugi. Biljka troši energiju za održavanje mikrobioma. Vremenom, međutim, i biljka postaje „lenja“. Ako biljka nema optimalne uslove, biom automatski postaje raznovrsniji, pošto biljka luči izlučevine da bi hranila mikroorganizme. „Možete uporediti recimo područje u kojem ima puno oluja. Ljudi koji žive u takvim područjima grade kuće sa stabilnijim zidovima, nego u područjima gde su oluje retkost“, objašnjava Schloter.
Ljudski mikrobiom je – kao i mikrobiom biljaka – pod jakim uticajem životne sredine. Schloter pominje „koncept jednog zdravlja“ koji kaže da zdrav čovek živi u zdravoj sredini. Zdravlje ljudi, životinja i životna sredina su neraskidivo povezani. Ako životna sredina nije zaštićena, može se razviti više patogenih organizama koji izazivaju bolesti ljudi, životinja ili biljaka. U poslednjih 40 godina došlo je do porasta infektivnih bolesti, jer su patogeni prisutniji kada dođe do smanjenja broja najmanjih organizama u okruženju. Ovde velika raznolikost mikrobioma takođe može služiti kao zaštitna funkcija protiv patogena, zbog čega je očuvanje mnogih različitih mikroorganizama toliko važno. Ako je kvalitet zemljišta loš, to će se odraziti na čovekovo zdravlje. Znači postoji veza između čovekovog zdravlja i kvaliteta zemljišta. „Moramo pokušati da ponovo dođemo do pozitivnog razvoja. To možemo učiniti tako što ćemo dozvoliti više prirode da se vrati – i u ruralnim i u urbanim područjima. U poljoprivredi moramo koristiti poljoprivredne tehnike kako bismo ponovo stvorili više raznovrsnosti, mikroorganizama, što znači da dobijamo zdravo zemljište, a samim tim i zdrave biljke i stoga i zdravije živote“, naglašava Schloter. 

Novi pristupi – zamena pesticida tehnologijom

Zakonski okvir sve više ograničava upotrebu pesticida. Da bi se postigli navedeni ciljevi smanjenja, koji su takođe navedeni u koalicionom sporazumu, ali i da bi se opet postigli dobri prinosi, potrebni su novi tehnički i agronomski pristupi. Prof. dr Bernhard Bauer (HSWT Triesdorf) u svom predavanju je odgovorio na pitanje „Koji novi pristupi i ideje postoje za tehničko smanjenje pesticida?“.

Za njega je posebno važna izvodljivost ovih rešenja u praksi. Fokus je na primenljivosti: šta možemo uraditi? Koji proizvodi se mogu koristiti u praksi? Kako ih dalje razvijati? Rešenje može biti zamena mehaničkom negom useva. Herbicide možete zameniti češćim okopavanjem i drljanjem. Druga mogućnost bi mogla biti proširenje plodoreda. Drugi pristupi podržavaju ideju o smanjenju upotrebe pesticida tehnologijom. Optimizacijom tehnike prskanja može se poboljšati adsoprcija, saturacija useva ili vlaženje. Ali ovo se ne može primeniti kod svih useva. Tehnike kao što su modeli zaraze ili podaci o vremenskim prilikama mogu pomoći u donošenju odluka kako bi zaštita useva bila što efikasnija.
U oblasti fungicida trenutno se radi na potpuno novom konceptu. Ideja je da npr. ozimu pšenicu više ne vidimo kao površinsku već kao prostornu kulturu. Stvaraju se široki redovi. Koriste se posebne dizne za potapanje između redova i nanošenje sa bočne strane. Prednost ovoga bi moglo biti lakše i bezbednije tretiranje nižih delova biljaka. Prema Baueru, početna istraživanja se vrše u Trizdorfu. Bauer takođe vidi veliki potencijal u modulaciji širine impulsa, skraćeno „PWM“. Ovde svaki sklop dizne na krilu prskalice može da se otvori i zatvori nekoliko puta u sekundi. Ako je odnos vremena zatvaranja i otvaranja 50%, izbacuje se polovina ukupne količine. On vidi veliku prednost u mogućnosti kontrole spektra kapi i količine nanošenja skoro nezavisno jedno od drugog. „Ponekad nam treba malo vode, ali fine kapi. Ovako nešto se može relativno lako implementirati sa PWM sistemom i čak se može prilagoditi određenim uslovima na terenu“, kaže prof. dr Bauer.

Ovde definitivno ima potencijala za razvoj – što se tiče pitanja kako gledate svoje useve, kao prostornu ili površinsku kulturu, ali i kada je u pitanju maksimalno iskorišćavanje tehničkih mogućnosti i njihov dalji razvoj. Trenutno stanje pokazuje da postoje načini za postizanje navedenih ciljeva bez potrebe da se kaže da određene aplikacije više nisu moguće.

Kamere u zaštiti bilja

Theodor Leeb (HORSCH Leeb Application Systems GmbH) se bavio temom sistema kamera u zaštiti useva. Zajedno sa dr Jensom Königom (Robert Bosch GmbH, sektor Smart Agriculture), prof. dr Bernhardom Bauerom (HSWT Triesdorf) i dr Robinom Minkom (suosnivač i jedan od generalnih direktora SAM-DIMENSION.com) bavio se pitanjem da li kamere u zaštiti bilja zamenjuju ljudsko oko, da li podržavaju integrisanu zaštitu useva svojim algoritmima za prepoznavanje i da li ova tehnologija može da generiše značajne potencijalne uštede u zaštiti useva.

Kamere sa algoritmima će u budućnosti pomagati ljudskom oku u zaštiti useva. No, trenutno je donošenje odluka na poljoprivredniku. Trenutno i najbolje tehnologije zasnovane na kamerama mogu samo pomagati poljoprivredniku u tome.

Kod upotrebe kamera je važno da one nešto i vide. To znači, na primer, da su herbicidne mere pre nicanja isključene, jer korov još nije vidljiv. Prof. Bauer vidi mogućnost uštede na sredstvima kojima se tretira list ili suzbija problematični korov. Kamere takođe pružaju mogućnost prepoznavanja simptoma gljivičnih oboljenja i tretiranje fungicidima na delu površine.
Sa tehničkog stanovišta, potrebna je veoma precizna kontrola krila, objašnjava Theodor Leeb. To je preduslov za tzv. Spot Spraying i prskanje u trake pomoću kamera, inače neće funkcionisati, jer dizna, tj. spot moraju da se postave tačno iznad reda useva ili korova.
U intervjuu „Prepoznavanje pojedinačnih biljaka – sistemi kamera sa budućnošću?“ (vidi str. 28) sa Theodorom Leebom možete pročitati više o različitim primenama sistema kamera.

Više o HORSCH Live temama možete saznati preko QR koda ili direktno preko linka www.horsch.com/live.