Klima – da li smo se preračunali?!
Cene energenata i transporta su jako porasle. I cene žitarica rastu i rastu. Prinosi ispaštaju zbog ekstremnih vremenskih uslova poput obilnih padavina, poplava ili suša. Pa ipak, uprkos delimično manjim prinosima, potražnja je konstantno velika. Michael Horsch procenjuje trenutno stanje na tržištu žitarica, šta bi u teoriji značila nestašica i šta o tome misle u HORSCH-u.
terraHORSCH: Situacija na tržištu žitarica je napeta, kao i cene. Potražnja je velika. Klima stvara probleme poljoprivrednicima i njihovim prinosima. Hoćemo li imati problem?
Michael Horsch: Pre svega: zapitajmo se i razmislimo šta bi to značilo. Morate razmisliti o takvom scenariju da biste imali spremna rešenja. Ja lično ne bih išao tako daleko i verujem da smo već usred toga. Morate se baviti budućim problemima i ne bi trebalo da zatvarate oči pred onim što se dešava u ovom trenutku. To ne znači da morate preterano reagovati.
Šta prvo treba da znate kada razmišljate o takvom scenariju: ne treba očekivati dalje povećanje globalnih prinosa u bliskoj budućnosti. Imamo skoro tačno milijardu hektara obradivog zemljišta na kojem proizvodimo tri milijarde tona žitarica poput kukuruza, pšenice, pirinča i drugih žitarica kao i 500 miliona tona uljarica poput soje, uljane repice, suncokreta itd. Znamo da se ove površine više neće povećavati i da se skoro sve obradive zone u svetu sada optimalno obrađuju. Ovih 3,5 milijardi tona žitarica i uljarica predstavlja približno 70% našeg ukupnog unosa kalorija – direktno i indirektno.
To znači da je ovih oko 70% kalorijskih potreba, koje pokrivaju oranice odnosno žitarice i uljarice, najvažnije od svega. Nije kritično po sistem ako ponekad ima manje krompira, povrća ili ako izmrznu jabuke. Ako ostanemo bez čipova, imamo manje automobila, ali nećemo gladovati zbog toga. Ako ostanemo bez nafte, potražićemo alternative. Ali za osnovne životne namirnice nema alternative, one su nam neophodne. Zato će pre svega biti kritično ako bude manjka žitarica, pogotovo u zemljama Trećeg sveta.
Potrebne su nam osnovne životne namirnice. Tu nema alternative.
terraHORSCH: Koji bi mogli biti faktori nestašice žitarica?
Michael Horsch: Već decenijama naučnici predviđaju da će se naša klima značajno promeniti i da će biti sve više ekstremnih vremenskih nepogoda. Suša, vrućina, obilne padavine, jaki vetrovi – toga će biti sve više. I sada smo primetili da ima nečega u prognozama naučnika. Ekstremne vremenske nepogode su znatno češće u proteklih pet godina, a i njihova snaga je mnogo veća. Jasno je da tako nešto utiče na žetvu, ako je pogođen region u kojem se gaje žitarice.
Takozvani rekordni prinosi će uz takva dešavanja postati retki. Naravno da ima zemalja koje profitiraju od klimatskih promena, kao npr. Ukrajina. Tamo su padavine u junu i julu veće u odnosu na period pre 20 godina i stoga ni temperature nisu tako visoke. Ali većina ratarskih zona u svetu trpi štetu zbog ovih promena, a tu spada i Zapadna Evropa.
Već smo videli ove godine šta takvi događaji rade našoj žetvi. Pre tri meseca je na zapadu Kanade zabeležen toplotni talas od 45-50 stepeni u hladu. Zemlja je bila vlažna i poljoprivrednici su najpre pretpostavili da će imati izuzetno dobru godinu za jaru pšenicu i uljanu repicu. Ali nije bilo tako. Vrućina je nanela veliku štetu. Rezultat toga je da cena uljane repice obara sve rekorde. I u Brazilu je prinos kukuruza bio oko 30% niži od očekivanog. A zbog ekstremnog vremena, prinosi ne samo da su bili slabiji, nego i lošijeg kvaliteta. U Evropi su sve obilnije kiše i poplave, u SAD i Kanadi su uglavnom ekstremne vrućine i suša te koje utiču na prinose. Jedna stvar vodi drugoj. Prinosi su manji, ali potražnja i cene rastu. Sa stanovišta poljoprivrednika to se može gledati sa pomešanim osećanjima, jer je s jedne strane sve teže postići dobre prinose, a sa druge strane se mogu očekivati veće cene. Ali cene đubriva i drugih sirovina, poput nafte, takođe rastu. Ono što bi takođe moglo porasti, je cena zakupa. I teško da će ikada pasti, kako se pokazalo u prošlosti. Tada poljoprivrednici pokušavaju da obezbede svoje prinose i dopune mehanizaciju na diferenciran način. Tako mogu optimalno reagovati na stanje zemljišta odnosno uz pomoć odgovarajuće sejalice stvoriti osnovu za bolje prinose. Sa višim cenama zakupa raste i vrednost kapitala u mašinama!
terraHORSCH: Da li i neki drugi faktori utiču na povećanje cena?
Michael Horsch: Sigurno su korona i cena nafte itd. uticale na cene žitarica. Pitanje je koliki je zapravo taj uticaj? Kolika je verovatnoća da smo se preračunali, da smo potcenili klimu i da dođe do nestašice?
Uz hibridnu poljoprivredu je moguće izdržati nestašicu hrane.
terraHORSCH: Kako to mislite preračunali?
Michael Horsch: USDA (United States Department of Agriculture, Ministarstvo poljoprivrede SAD) objavljuje mesečne izveštaje sa prognozama zaliha žitarica i globalnog stanja ponude i potražnje. Za ove izveštaje već 50-60 godina računaju prosečan uticaj različitih faktora, kao npr. koliko je bilo el ninja (obilnih padavina), koliko sušnih perioda, ekstremnih vremenskih prilika, i na osnovu toga odnos ponude i potražnje itd. Sve se to uliva u statistiku, uključujući i poslednjih pet godina. Ali ovih pet godina statistika odudara vrlo blago, jer se podaci kompenzuju sa podacima iz poslednjih 50-60 godina. Ako pogledate samo poslednjih nekoliko godina, možete videti da je ovde došlo do velike promene.
Ako pogledate poslednje dve godine, nameće se sumnja da nešto nije u redu sa statistikom i pretpostavkama. Na primer, pretpostavka da u Kini postoje gigantske zalihe kukuruza i soje. Pa zašto je onda Kina otkupila velike količine kukuruza i soje na početku pandemije korone, iako se cena udvostručila? Može se pretpostaviti da zaliha onda ipak nema. Kada tako počnete da posmatrate statistiku, brzo ćete shvatiti u čemu je problem. Naravno, ne smete zaboraviti da je USDA politička ustanova i da ima izvestan utican na berze.
Daću primer iz mog ličnog iskustva. Početkom jula sam bio u kontaktu sa mnogim poljoprivrednicima širom Evrope. Svi oni, ali i ja i moji sinovi, smo pretpostavljali da će ove godine žetva biti vrhunska. Maj je bio vlažan i hladan, kao i jun. Stajali smo na njivi, protrljali klasje, pogledali zrna i rekli: nisu velika, ali imamo mnogo klasova. Četiri nedelje kasnije došlo je do razočarenja. Žetva je bila slabija od očekivane. Definitivno nije bila loša, ali je bila mnogo manja u odnosu na naša očekivanja. Ako pogledate gubitke iz ove godine, da bi cene ponovo pale, bile bi potrebne dve apsolutno rekordne godine širom sveta da se vratimo na vrednosti „Stock to use“ od USDA iz 2019, za koje smo mislili da ćemo imati prošle godine.
E, sada se pitam, kako bi jedna statistička ustanova mogla unapred proceniti šta sledi ako ni mi poljoprivrednici sa svim svojim iskustvom to više ne možemo? I mi smo pogrešili, preračunali smo se. Moramo prihvatiti i pripremiti se za činjenicu da iznenadni vremenski uslovi mogu imati veći uticaj na očekivane prinose nego u prošlosti.
terraHORSCH: Postoji li rešenje za kvalitativne i kvantitativne gubitke tokom žetve?
Michael Horsch: Tu se postavlja pitanje kako mi Nemci i Evropljani zamišljamo agrarnu politiku. Do sada smo išli u pravcu ekologizacije poljoprivrede. I mi u HORSCH-u smo to tako videli. Ali sada moramo da se zapitamo da li je to pravi put? Kako se ekologizacija povećava, rizikujemo da smanjimo količinu žitarica koja se koristi za osnovnu ishranu, što bi dovelo do povećanja cena. Sa stanovišta našeg društva, životne sredine i podzemnih voda, usmeravanje ka ekologiji definitivno ima smisla.
Ali imajući u vidu cene, političke konflikte i zemlje Trećeg sveta, koje ove cene više ne mogu da plate, situacija se mora preispitati. To bi samo nateralo ljude u beg. Ovde opisujemo hipotetički scenario, ali ko garantuje da se to neće desiti i da nas stvarnost neće sustići pre ili kasnije?
Po mom mišljenju, moramo se oslanjati na hibridnu poljoprivredu. To znači da ne odustajemo od ekologizacije u potpunosti, već da treba razmišljati u pravcu „maksimalizacije kalorija“. Što više pokušavamo da stilizujemo organsku poljoprivredu kao lek za spasavanje sveta, to ga više uništavamo. To ne bi trebalo da nam se desi. Sa hibridnom formom, odnosno kombinovanjem klasične i ekološke poljoprivrede, moguće je izdržati nestašicu hrane.
Osim toga, to se navodi i u radnom papiru „Budućnost poljoprivrede“ koji je naručio BML *, da bi polako trebalo da smanjujemo konzumiranje mesa. Ovo je dobro iz zdravstvenih i klimatskih razloga, ali i zbog nestašice hrane. I šta mi je još važno: za mene budućnost poljoprivrede ne znači samo traženje rešenja u digitalizaciji. Mislim da treba da stavimo veliki akcenat i na mikrobiologiju, jer će tu verovatno ležati rešenje za probleme proizvodnje hrane – danas i u budućnosti. Ovo je najvažniji deo ideje o hibridnoj poljoprivredi. Ne funkcioniše u potpunosti bez đubriva, a samim tim i hemikalija. To je optimalna ravnoteža. Moramo se udaljiti od crno-belog razmišljanja.
* Prilikom izrade dokumenta postignut je međustranački dogovor sa nevladinim organizacijama od udruženja za zaštitu prirode do hemijske industrije i udruženja poljoprivrednika o tome u kom pravcu bi poljoprivreda trebalo da ide u budućnosti.