U skladu sa vremenskim prilikama
Piše Simon Wyatt
Bavljenje poljoprivredom u Škotskoj nosi sa sobom neke specifične izazove u poređenju sa ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva. Pa opet, Jorin Grimsdale, nigde drugde ne bi živeo.
Mountfair Farming je 1987. osnovao otac Jorina Grimsdalea, William. Prodao je porodično imanje u Hempširu, u Engleskoj, i kupio imanje od 280 ha u Škotskoj. Mountfair se nalazi oko 8 milja zapadno od Bervik-on-Tvida i uslužno obrađuje 2.200 ha duž reke Tvid, reke koja je granica između Škotske i Engleske.
„Privilegija je baviti se poljoprivredom u tako lepom delu zemlje. Naravno da ima izazova, ali posao je uzbudljiv i isplativ. Mi poljoprivrednici se moramo prilagođavati i biti fleksibilni, moramo učiti o modernim poljoprivrednim metodama, a zatim da primenimo ono što najbolje odgovara našim uslovima“, objašnjava Jorin Grimsdale.
Jorin je tehnički direktor, a njegov brat Aidan je operativni direktor Mountfaira. Obojica aktivno rade i po potrebi im pomažu dva stalno zaposlena radnika i nekoliko nezavisnih pomoćnika. Pored sopstvenog gazdinstva, Mountfair Farming je sklopio ugovor o obradi zemljišta sa još pet okolnih zemljoposednika. „Veći deo godine uspevamo da obradimo svih 2.200 ha sa 4 do 5 ljudi. Ali ako je vremenski okvir kratak, potrebno nam je više radnika tokom žetve kako bismo sve obavili na vreme.“
Kratki vremenski okviri su sveprisutan problem poljoprivrednika u Škotskoj. Ali prema Jorinu, vremenski uslovi u ovom delu Škotske su slični onima u jugozapadnoj Engleskoj. „Vlažnije je nego u Istočnoj Angliji i jugoistočnoj Engleskoj – zato kod nas nema sušnih perioda, ali je sušnije nego na zapadu Škotske.“ Jorin dodaje: „Iako ovde i u Nortamberlendu već drugu godinu zaredom imamo jako, jako malo padavina u aprilu, ne morate da se pitate da li se vreme sada menja na taj način. Svi poljoprivrednici znaju da je svaka godina drugačija. Jedan od glavnih problema je što temperatura zemljišta brzo pada. Zato moramo završiti setvu do početka oktobra.“
Nasuprot praksi na jugu Engleske, gde se sa setvom ne počinje pre sredine oktobra, i čim mačiji rep više ne klija, Mountfair početkom septembra počinje sa setvom pšenice na 1.100 ha. Cilj je da budu gotovi za dve nedelje.
„Bogu hvala, na parcelama koje mi obrađujemo nema mačijeg repa. Ali pažljivo pratimo stanje. I to nam daje priliku da naučimo poljoprivredne metode funkcionišu dole na jugu.“ Odlaganje setve je uobičajena praksa u oblastima sa puno mačijeg repa, ali već kratak vremenski period za setvu isključuju ovu mogućnost.
„Naša strategija je da setvu obavimo brzo i efikasno. To se isplatilo 2019, kada smo posejali već 80% žitarica, pre nego što je u Velikoj Britanija nastupila izuzetno vlažna jesen. Kiša je počela 21. septembra sa preko 100 mm krajem septembra i početkom oktobra. Tako su se dani za setvu izuzetno redukovali što nas je podsetilo koliko je važno sejati u septembru.“Jare kulture pomažu u suzbijanju korova. U Mountfairu se već godinama trude da budu fleksibilni i da prilagode poljoprivredne metode, kako bi se problemi rano obuzdali ili rešili.
Dobra struktura zemljišta
Kada se William Grimsdale 1987. preselio u Bervikšir, u početku je koristio plug i sejalicu sa valjkom. Ali to je bilo vrlo sporo i skupo. Osim toga, shvatio je koliko je važno da dugoročno razvija dobru strukturu zemljišta i šta je štetno za nju. U sezoni 1988/1989 je po prvi put isprobao redukovanu obradu zemljišta i 2002. se konačno odlučio za obradu zemljišta sa mašinom HORSCH 8 CO.
„Najpre smo uzeli HORSCH mašinu sa šiljcima radne širine 8 m, a 2006. smo prešli na HORSCH CO od 12 m, sa kojom smo radi 12 godina. Bila je to baš dobra mašina, veoma pouzdana i dobro je radila u najrazličitijim uslovima“, priča Jorin.
Do 2018. Mountfair je u potpunosti prešao na „Controlled Trafic Farming System“ za radnu širinu od 12 m i umesto CO 12 su uzeli Sprintera od 12 m. Svoju mehanizaciju su kompletirali jednim Terranom FM od 12 m, samohodnom prskalicom HORSCH Leeb PT 280 sa krilima od 36 m i dva kombajna sa gusenicama, takođe 12m radne širine
Krajnji cilj je uvek bio povećaje efikasnosti i poboljšanje strukture zemljišta. To takođe znači povećanje prinosa i smanjenje troškova – što je dovelo do toga da je Mountfair Farming razvio jednostavan, ali funkcionalan plodored.
„Ne primenjujemo jedan standardni pristup svim gazdinstvima koje vodimo, ali se trudimo da svuda održavamo efikasan i profitabilan plodored. Mountfair se pre svega koncentriše na pšenicu sa međuusevima. Tako imamo dobre prinose i dugoročnu održivost.“ Pored 1.100 ha pšenice tu su i sledeći usevi: 450 ha uljane repice, 300 ha jarog ovsa, 250 ha graška i boba i oko 100 ha sa međuusevima u okviru programa zaštite životne sredine.
Većina zemljišta u ovoj oblasti su srednje glinovita ilovača, sa delovima teške gline. Prema Jorinu, udeo peska i silta je veoma visok, što naravno dovodi do povećanog habanja mašina. „Moj otac se jako zanimao za poboljšanje strukture zemljišta i o tome je stekao obimno znanje. To se može primetiti u našim metodama uzgoja. Minimalna obrada zemljišta ima mnoge prednosti, od poboljšanja zemljišta i prinosa do smanjenja troškova i habanja mašina. Radimo što pliće gde god je to moguće.
Sprinter je veoma svestrana sejalica i koristimo je i za direktnu setvu. Odlično se nosi sa žetvenim ostacima, a možemo ga koristiti i za obradu zemljišta. Nije zapravo sejalica za direktnu setvu poput Avatara, ali smo i sa njim fleksibilni kao što smo bili godinama sa 12 CO.“
Pšenica, ovas, pasulj i grašak se seju uz pomoć Sprintera. Tako je kod Mountfaira već osam godina, nakon što je zemljište skenirao SOYL (vodeća uslužna i savetodavna kompanija u oblasti precizne setve u Velikoj Britaniji). Rezultati su bili izuzetni. Jorin objašnjava: „Varijabilne količine uloženog semena imaju pozitivan uticaj na prinos i proizvodnju žitarica, jer imamo više ravnomernih biljaka po kvadratnom metru. U početku nismo dovoljno varirali, ali tokom godina smo našli optimalnu količinu za naše parcele, tako da sve dobro funkcioniše.“
Prema Jorinu, u budućnosti će povećati udeo direktne setve, ali trenutno im je fokus na tome da obradu zemlje obave u jednom prohodu. „Imamo još jednu Simbu SL od 6 m, za slučaj da treba da obradimo nešto dublje, a ako je potrebno, koristimo plug. Ali to se dešava na manje od 10% parcela. Na nekim parcelama nismo orali već 18 godina. Tamo gde se pojavljuje klasača sa vremena na vreme, oremo svakih 8 do 10 godina i onda ponovo radimo minimalnu obradu. Tako se seme zatrpava i miruje. Ako ne rastresate zemliište previše, više se ne javljaju problemi. Kako se povećavaju ograničenja u upotrebi hemijskih proizvoda, potreban je fleksibilan pristup.“
Smanjenje obrade zemljišta je i razlog zašto su oba kombajna i pretovarna prikolica HORSCH Titan opremljeni gusenicama. „Smanjeno sabijanje je dobro za zemljište. Pretovarna prikolica rasterećuje kombajne i ovi rade efikasnije.“
Sve u isto vreme
Jorin Grimsdale je u okviru škotskog programa „Agri-Environment Climate Scheme“ posejao 100 ha međuuseva. Smatra da je to optimalan način da se poboljša struktura zemljišta u dobro vođenom sistemu. „Zbog kratkog vremenskog roka za žetvu, nemamo vremena za setvu međuuseva. Za nas nije neuobičajeno da u avgustu u isto vreme žanjemo, obrađujemo i sejemo!“
Umesto toga, međuusevi se uzgajaju ili od aprila do avgusta ili od avgusta do januara. „Tako imamo mogućnost da zemljištu vratimo neke hranljive materije. Naš pristup je tu veoma fleksibilan i stalno gledamo da poboljšamo prinose i troškove rada. Ne pokušavamo da primenjujemo isti pristup svuda. Kada uslužno obrađujete zemlju imate odgovornost da maksimalno povećate profitabilnost gazdinstva na duže staze. A da bismo to postigli, blisko sarađujemo sa vlasnicima parcela.“
Pšenica jeste doduše glavna kultura, ali uljana repica je isto veoma važna. „U Škotskoj veliki problem predstavljaju puževi, kada posejete ozimu uljanu repicu. Mogu da unište čitav usev. I repičin crnoglavi buvač stalno nanosi štetu, doduše kod nas je to mnogo manji problem u odnosu na neke velike poljoprivredne regione u zemlji.“
Količina posla u vreme žetve se prilično razlikuje od drugih delova Ujedinjenog Kraljevstva. „Potrebni su nam veći kapaciteti za sušenje nego u poljoprivrednim regionima Južne Engleske. Tokom sezone vlažnost obično iznosi 18% do 19%, ali ima dana kada je 20% do 22%.“
Mountfair je upravo uložio u skladištenje i sušenje žitarica. Izgrađeni su skladište za još 3.000 t žitarica i velika, automatizovana sušara. Ovaj sistem će se koristiti pored kotla na biomasu i podne sušare kao i stare sušare sa kontinuiranim protokom, koja će sada podržavati novije sisteme.
Pošto se sve požnjevene žitarice moraju sušiti, potrebno je i više radnika kako bi sušare radile punim kapacitetom. Zbog povećanog obima posla tokom žetve, obrade i setve – često sve u isto vreme – u kratkom vremenskom roku se broj sezonskih radnika povećava sa 4 na 14.
„Sreća naša pa je naša okolina izrazito okrenuta poljoprivredi i tako možemo naći radnike preko specijalizovanih agencija ili studente iz Edinburga ili Njukasla, kako bi pomogli našim radnicima.“
Nedavno je prskalica Leeb PT 280 zamenjena modelom Leeb PT 8.300.
„Naša prskalica od februara ima HORSCH Shuttle. Ejdan ga je postavio na jedan od dva hidraulički podesiva nosača i podesio da radi optimalno sa našim sistemom. Shuttle ima rezervoar od 8.000 l koj odgovara PT 8.300. Tako smo ubrzali i pojednostavili prskanje i aplikaciju tečnog đubriva.“
Kada je vreme tako bitan faktor, podrška dilera je od suštinske važnosti. „Naši lokalni dileri Kelso Harvesters, pružaju odličan servis. Oni razumeju pritisak pod kojim se često nalazimo. Zajedno sa podrškom koju imamo direktno od HORSCH-a, raste i naše poverenje u proizvode. Napravljeni su po principima koji odgovaraju našem pristupu.“