Novi duh
Pauline i Paul-Henri Leluc zapravo dolaze iz trgovačke i novinarske branše. Pre 14 godina su se vratili poljoprivredi. Odlučili su se ne samo za komplikovane, već i za izvanredne proizvode, npr. votku. terraHORSCH piše o avanturi dvoje sanjara, koji savladavaju sve prepreke.
Istorija njihove porodice, nastavak biznisa i želja da svojoj deci pruže ispunjen život – to su bili razlozi zašto je Paul-Henri Leluc 2007. Preuzeo gazdinstvo svog dede u francuskom regionu Beauce. „Za mene je povratak u Faronville povratak načinu života koji nas vraća našim korenima. Tako je moguće da radimo ono što želimo za našu decu: da živimo na imanju, da tamo imamo svoj posao, da radimo ono što nas ispunjava, ali pre svega da stvorimo nešto trajno na licu mesta, ne samo na našim njivama, već i u društvu. Naše gazdinstvo je više od poslovnog projekta. Radi se o holističkom razmišljanju i ravnoteži.“
Paul-Henri Leluc pridaje veliku važnost međuljudskim odnosima. On to prenosi na svoje zaposlene i na pripravnike, a to mu je takođe važno i u odnosu sa klijentima. Pored toga, njegova radoznalost ga pokreće i motiviše da nastavi sa razvojem stvari.
Proširenje plodoreda
Pre mnogo godina, plodored je bio dosta skroman. Sastojao se od pšenice, šećerne repe i jarog ječma. Cvekla je bila glavna kultura, uzgajala se svake tri godine, a ponekad i svake dve. Razvile su se bolesti, a prinosi su izuzetno opali. Bube odnosno crvi i rhizoctonia su nanosili ogromnu štetu. Bilo je problema i sa korovom poput pepeljuge, tako da je za njeno suzbijanje bilo neophodno pet prskanja herbicidima. Čak ni tako nije bilo moguće održati useve čistim. Sa ukidanjem kvote za šećernu repu, Paul-Henri Leluc je konačno shvatio da je vreme za novu strategiju za budućnost. On kaže: „Okvirni uslovi u poljoprivredi se stalno menjaju. Uvek moramo da im se prilagođavamo.”
Tako je počeo da širi plodored i istovremeno smanjuje obradu zemljišta. „Imao sam nekoliko ciljeva: da smanjim pritisak korova i štetočina, uštedim troškove, saniram svoje zemljište, dodam hranljive materije i prestanem sa uzgojem šećerne repe, jer je jednostavno bio previše rizičan. Počeo sam sa plodoredom koji se sastojao od pšenice, ječma, krompira, pšenice, pšenice, ječma i kukuruza. Pritom sam uvek uključivao međuuseve. Da bih stimulisao stvaranje humusa, posle svake žetve posejao sam mešavinu facelije, slačice, suncokreta, boba i rotkvice. Ova mešavina stvara slamu, obezbeđuje bolju strukturu zemljišta zahvaljujući razgranatom korenovom sistemu i obezbeđuje zemljištu i narednoj biljnoj kulturi hranljive materije nakon zaoravanja. Prednost je u niskim troškovima, koji se kreću od 55 €/ha.
Moj pristup je zasnovan na najvećoj mogućoj koristi, ali i takođe mnogo zavisi od vremenske prognoze. Cilj je uvek optimizovati prinose i upravljanje hranljivim materijama. Na primer, nikada neću sejati pšenicu za pšenicom ako se privremeni usev nije mogao razviti u skladu sa tim.“
Odgovarajuća mehanizacija
„Naš Avatar 12 SD se savršeno uklapa u našu strategiju konzervacijske poljoprivrede. Ova sejalica je jeftinija po metru radne širine od osmometarskog modela, može sejati na 25 cm i postoji mogućnost smanjenja količine semena na 300-350 zrna po metru kvadratnom kako bi se smanjio pritisak bolesti kod durum pšenice. Ako moja kalkulacija ne uspe, vrednost preprodaje je u svakom slučaju osigurana. Na kraju krajeva ne rizikujem kupovinom ove mašine: ako radi posao, zadržaću je. Ako ne radi što sam zamislio, mogu da je prodam bez većeg gubitka vrednosti.
S obzirom da se diskovi i šiljci sejalica za direktnu setvu dopunjuju, imamo i HORSCH Sprinter 8 CO sa uskim radnim telima za letnju setvu međuuseva direktno u strnjiku. Ove sejalice su važan deo naše strategije za uštedu vremena. Time takođe povećavamo kvalitet obrade na površinama sa krompirom i za proizvodnju alkoholnih pića. Krompir ima doduše veću maržu doprinosa od pšenice, ali je rizik previsok u konzervacijskoj obradi zemljišta. Kontakt slame i ljuske je uzrok bolesti.“ Kukuruz se seje strip-till metodom.
Fundamentalne promene
Godinu dana je Paul-Henri radio na konvencionalni način, ali je ubrzo primetio da se samo vrti u krug. Stoga je pogurao prodaju krompira. „Komšija mi je ponudio ugovor po hektaru, ali sam ja to odbio. Želeo sam da sam proizvodim svoj krompir, a zatim da ga prodajem.“ Godinu dana kasnije, kada je shvatio kako sistem funkcioniše, uložio je u skladište i preradu i počeo da plasira svoje proizvode – najpre u Rungisu, najvećoj veleprodajnoj pijaci u Francuskoj, zatim u Italiji, Španiji i Portugaliji. Da bi stvorio veću maržu, sortira krompir. „Na ovaj način obezbeđujem 95% naplate za isporučenu robu, bez ikakvih gubitaka zbog nalepljene zemlje ili neujednačene veličine.“
Posao je išao dobro, ali Pol-Henri je tražio novi izazov. „Uvek su mi bili potrebni novi projekti. Volim kada se nešto dešava na mom imanju. Imao sam u glavi sliku starih imanja ili vinarija u kojima je uvek mnogo dešavanja.“
Okidač je bila poseta Finskoj u organizaciji Valtre. Tamo je posetio destileriju rakije i učestvovao u degustaciji votke. „Uvek sam bio ljubitelj škotskog viskija. Do tada me votka nikada nije posebno zanimala. Ali onda se to potpuno promenilo. Video sam da tu postoji potencijal za nas. Votka na bazi krompira se tačno uklapala u naš model.“
Kraj kvote za šećernu repu zahtevao bi plaćanje 140.000 € za pravo na proizvodnju. Ali zašto plaćati kada je profitabilnost ionako u padu? Novac bi mogao bolje uložiti u druge, profitabilnije projekte. Tako je Paul-Henri preuzeo rizik. Napravio je poslovni plan zasnovan na svom entuzijazmu za alkoholna pića i zapravo je dobio podršku banke za svoj smeli plan. Kupio je sistem za destilovanje, koji je montirao u Faronvilleu. „Kladio sam se na budućnost. Votka zapravo nije deo francuske kulture ispijanja alkoholnih pića i tržište je u rukama nekolicine proizvođača. To je zatvoren krug i morate sve sami naučiti.“
Ali Paul-Henri Leluc nije svoje znanje stekao iz udžbenika za hemiju: „Išao sam na kurseve u destilleriju Erdaster u Noyonu u departmanu Oise. Ključna je metoda pretvaranja krompira u tečnost. I naravno, morate pronaći idealnu sortu u pogledu ukusa i teksture. Imao sam mnogo pokušaja sa filtracijom. Kvasac je, da tako kažem, magični agens koji pretvara šećer u alkohol. Ukus zavisi od brzine procesa konverzije. Sazrevanje i čuvanje u flaši takođe imaju veliki uticaj na kvalitet.“
Pored procesa proizvodnje tu su i drugi brojni administrativni koraci – na carini, u kancelariji za zaštitu konkurencije, zaštitu potrošača i suzbijanje prevara. Proizvodnja alkohola se strogo kontroliše. „To me je spustilo na zemlju“, priznaje Paul-Henri Leluc. „Ali od trenutka kada sam kupio sistem za destilaciju, više nije bilo povratka.“
Drugačiji duh
Zbog volatilnosti cena žitarica i visokih troškova kupovine zemljišta, mnogi poljoprivrednici pokušavaju da dignu svoje marže smanjenjem troškova proizvodnje. To nije slučaj sa Pol-Henri Lelucom. „Već smo dostigli donju granicu kada je u pitanju smanjenje troškova. Možda bismo mogli da uštedimo 25 do 30 evra, ali ćemo se u budućnosti više fokusirati na povećanje prodaje po hektaru“, objašnjava on. „Danas imamo promet od 1,5 miliona na naših 260 hektara.“
Ove inovacije su definitivno profitabilne. Ali i to je teško primeniti u praksi. „Razgovaram sa drugim poljoprivrednicima o konzervacijskoj poljoprivredi i smanjenju pesticida, ali ne i o najnovijem delu mog projekta – pečenju rakije. Nikom ne pokazujem svoje karte, jer sam takmičarski nastrojen. Mnogo sam čitao i detaljno proučavao razne teme. Ali iznad svega, verovao sam u sebe i svoj projekat. I to potvrđuje moju odluku da radim drugačije. Boli kada ne dobiješ nikakvu podršku ili kada primetiš da drugi sumnjaju u ono u šta si ubeđen. Ali zadovoljstvo i ponos koji osećate nadoknađuju sve to.“
Marketing je važan
Marketing je takođe veoma važan u poljoprivredi. Paul-Henrijeva supriga Pauline je zadužena za marketing, kao i za prodaju i administrativne poslove: „Marketing vidim kao alat za komunikaciju koji kupcima prenosi autentičnost. Lepe slike i insceniranje svakodnevice ne protivreče iskrenosti. Svaki poljoprivrednik može da uradi pošteni marketing. Uostalom, on ne prodaje privid, već stvarnost! Imajući ovo na umu, želim da hešteg #venezverifier (= „dođi i uveri se sam“) učinimo poznatim na društvenim mrežama.
Priče koje pričamo pokazuju da se radujemo što ćemo dočekati potrošače u našem domu. Ništa ne govori više od toga! Nikada se ne sme lagati. Zato se takođe bavimo temom pesticida. 50% naših kupaca to ionako traži. Tako da shvatamo da je ovo veoma važna tema za njih.“
Poljoprivrednici rade u primarnom sektoru i trebalo je neko vreme da se Lelucovi upoznaju sa Instagramom. Le Monde, L’Express i Le Point su ih upoznali preko društvenih mreža. Zato ih ne treba potcenjivati! Ove veze stvaraju kontakte koji se mogu razviti u prijateljstva, što zauzvrat otvara put drugima.
Osim što su prikazali život poljoprivrednika odnosno proizvođača, morali su da razmišljaju i o ambalaži i predstavljanju proizvoda i rada na imanju na fotografijama: da stimulišu sanjanje bez previše ulepšavanja. „Nama je važno da sprovodimo ovaj autentični marketing na duže staze i tako prikažemo stvarnu priču. Odlučila sam se na to da našem proizvodu i našem gazdinstvu dam dušu. Ako za 200 godina u destileriji bude visila naša fotografija i neki naš potomak bude vodio posao, biću strašno ponosna.“
Poslednje, ali ne i najmanje važno
Paul-Henri i Pauline Leluc su poljoprivrednici, proizvođači i inovativci. Ali njihov svet se ne vrti isključivo oko posla. Njihove poslovne aktivnosti se vrte oko onoga što im je najvažnije: njihove dece. „Želimo da im pokažemo da je moguć globalni balans: posao i porodica, finansijski uspeh i poljoprivreda, otvaranje radnih mesta i život na selu, životna sredina i produktivnost. Što se tiče poslednjeg, izvršili smo veliki broj testova i uključeni smo u Global G.A.P., svetsko udruženje za promociju dobre poljoprivredne prakse i oznaku HVE (Haute Valeur Environnementale = ekološki vredno).
Na kraju Paul-Henri Leluc dodaje: „Ono što bih želeo da poručim čitaocima terraHORSCH-a je sledeće: ne smete se ograničiti samo na jedan put i zaglaviti se na njemu. Svaka greška je prilika za dalji razvoj. Slušajte potrošače, gledajte šta rade komšije, neka vas inspirišu kolege iz inostranstva – važno je ostati otvoren. Svet poljoprivrede se toliko menja da bi bilo iluzorno nadati se da se iste metode mogu koristiti za ceo život. Ja sam još otvoren za organsku poljoprivredu i nastaviću da koristim mnogo različitih poluga, kako bih osigurao da moje strategije ratarstva budu uspešne.“