Mehanizacija u Kazahstanu

Poljoprivrednu površinu u Kazahstanu čini 22,5 miliona hektara. Udeo pojedinačnih kultura u 2020. je: pšenica 11,4 miliona ha, ječam 2,8 miliona ha, uljarice (lan, suncokret, uljana repica, gorčica…) 3 miliona ha, mahunarke 218.000 ha, ovas i kukuruz 252.000 ha, pirinač 102.000 ha. Preostala površina od oko 3,5 miliona ha otpada na povrće i pašnjake. Udeo lana je veoma visok pošto se veoma lako plasira na tržište i uklapa u rotaciju useva. Udeo uljane repice je zbog invazije štetočina opao za oko pola miliona hektara.

Zbog klimatskih uslova uglavnom se uzgajaju jari usevi u vrlo kratkom vremenskom periodu od setve početkom / sredinom maja do žetve u avgustu i septembru. U Kazahstanu je odlučujući faktor pravi momenat za setvu, jer već od početka maja temperature brzo rastu, a vetar doprinosi isušivanju zemljišta. Sve se svodi na to da se odabere dobar dan za izlazak na parcelu dok u zemljištu ima dovoljno vlage za dobro klijanje. Zato se setva najčešće obavlja između 10. i 25. maja. Po pravilu se počinje sa lanom, a završava sa pšenicom. Što je kasnija setva, to se mora sejati dublje, kako bi se došlo do vlažnog sloja zemljišta. To se opet može negativno odraziti na prinose, jer biljka mora utrošiti više energije na rast. Prosečan prinos pšenice u Kazahstanu iznosi 2 do 3 tone po hektaru. Ovde do izražaja dolazi jaz između modernih gazdinstava sa zapadnom mehanizacijom i tradicionalnih gazdinstava sa starom mehanizacijom. Potonje u proseku požanju 1 tonu po hektaru, dok profesionalna gazdinstva uz dobre klimatske uslove i dovoljno vode mogu dostići i 6 tona.
Glavni kupci kazahstanske pšenice su pre svega Iran, Avganistan i Kina, dok se lan zbog dobre cene često izvozi u Nemačku i Belgiju.

Gigantske parcele

Pozitivan razvoj poljoprivrede u Kazahstanu može se između ostalog pripisati činjenici da su posle zatvaranja starih velikih kombinata mnoge velike parcele postale slobodne. Od tada investitori sve više ulažu u modernu mehanizaciju sa Zapada. HORSCH se skoncentrisao pre svega na sever i istok zemlje, dok su na jugu prisutne male parcele koje se obrađuju jednostavnim mašinama iz Kine. U središtu Kazahstana preovlađuju pustinje i stepe. Prosečan HORSCH-ov kupac na severu poseduje oko 40.000 ha oranica, dok mali kazahstanski poljoprivrednik obrađuje oko 2.000 ha. Kod velikih gazdinstava površina ide i do gigantskih 500.000 ha.
Draž investiranja u kazahstansku poljoprivredu je bila i dobra lokalna cena žitarica od oko 200 dolara za tonu pšenice. To je dovelo do ozbiljnog ulaganja u modernu mehanizaciju, što je povećalo prinose i dovelo do novih investicija. Međutim, pošto i dalje ima puno gazdinstava koja koriste mehanizaciju iz 60-ih godina i ne praktikuju đubrenje i zaštitu bilja, zemlja i dalje poseduje veliki potencijal za razvoj. Promene u strukturi su u punom zamahu.
U zemlji dominira suva klima, iako je prethodnih godina bilo puno padavina, tako da se na gotovo svim parcelama praktikuje direktna setva sa istovremenim ulaganjem đubriva. Uz  ovakve klimatske uslove ova praksa je garancija za dobre prinose. 90% svih HORSCH-ovih kupaca u Kazahstanu kupuje odgovarajuće sejalice. Tu spada Sprinter 15 NT. Ovu sejalicu je HORSCH već na početku brzo prilagodio potrebama tamošnjih kupaca. Tako je nastala mašina radne širine od 15 metara za tečno ili granulirano đubrivo. Tajna uspeha u Kazahstanu jeste prilagođavanje svake pojedinačne mašine klimatskim uslovima i tipu zemljišta kupca. Perfektno ulaganje đubriva tokom setve je jedna od najefikasnijih mera za povećanje prinosa u Kazahstanu. Zbog svog trodelnog rezervoara, sejalica Avatar 18 SD savršeno ispunjava ove zahteve.
Nove HORSCH-ove sejalice sa AirSpeed sistemom za doziranje nove generacije su izazvale veliko interesovanje, jer je u Kazahstanu efikasna setva veoma važna zbog kratkih vremenskih rokova za setvu i ogromnih parcela.