Budućnost počinje sada
Agro KMR (UA)
U izdanju 14/2017 časopis terraHORSCH predstavio je gazdinstvo Agro KMR u Ukrajini. Jean-Paul Kihm nam je dozvolio još jedan pogled iza kulisa.
Ovog puta smo pre svega želeli da znamo kako izgleda strategija preduzeća kada se radi o upravljanju usevima i tehnologiji: Controlled Traffic Farming (CTF) sa 12 m ili sa 18 m? Da li je rotacija sa više useva bolja? Da li je bolje ići na direktnu setvu ili na druge metode? Tu treba dosta razmatranja. A sva imaju jedan cilj: optimizaciju gazdinstva Agro KMR.
Sve je moguće
Agro KMR je pre svega delo četvorice ljudi: 2006. godine su četiri francuska poljoprivrednika Jean-Paul Kihm, Alan i Florent Renard kao i Jean-Loup Michel osnovali Agro KMR u blizini Pavlograda u Ukrajini. Na gazdinstvu radi 50 zaposlenih koji obrađuju 12.000 ha, od toga 6.000 ha pšenice, 3.000 ha uljane repice i 3.000 ha suncokreta. Četiri prijatelja su otvorena za sve čime se stvaraju brojne mogućnosti: ako površina za uzgoj treba da se poveća, da li postoje mogućnosti da se smanje troškovi mehanizacije, šta je sa CTF-om, da li treba investirati u istraživanje i razvoj, gde ima još potencijala kod rotacije useva, logistike, strategije …? Ili treba bolje školovati vozače, koristiti StripTill, učiniti CTF efikasnijim? Suvlasnici su se bavili brojnim idejama i pristupima. Sve je stalno pod ispitivačkom lupom.
Jean-Paul Kihm nedvosmisleno naglašava: „Naša filozofija je jasna: poljoprivredno gazdinstvo ne treba da postoji, ako ne generiše dovoljan prihod za vlasnike i zaposlene. Izabrane kulture moraju biti isplative, troškovi moraju da se ograniče na minimum. Slažemo se da gazdinstvo mora da poštuje ograničenja ratarskih i ljudskih resursa da bi trajno postojalo. Jedno ide sa drugim! Ali da bi se bio rentabilan, mora se proveriti svaki interesantni pristup.“
Optimizacija logistike - snižavanje troškova
Na ovom osnovnom principu se zasnivaju skoro svi projekti gazdinstva Agro KMR. „Pre nekoliko godina smo se odlučili da isprobamo CTF. Želeli smo pre svega da optimizujemo prskanje i rasturanje đubriva, jer sa tim mašinama obavljamo najviše prohoda.
Imamo černozem, što znači 60 % ilovače, 30 % gline i nešto peska. Ono je sklono sabijanju. Prvih godina - pre optimizacije stalnih tragova - koristili smo rasipač đubriva, čije su gume imale drumski profil. Bez utvrđenih tragova smo vozili po njivi, što je dovodilo do sabijanja (vidi okvir „Controlled Traffic Farming“). Ti tragovi su se još i pri žetvi mogli videti. Sa CTF-om smo mogli da smanjimo sabijanje, tako da su se biljke ujednačenije razvijale – samo usled smanjenja prohoda.“
Osim ratarskog aspekta postoji i veliki broj drugih prednosti:
- Na osnovu američkih, kanadskih i australijskih studija treba računati sa ukupnim plusom pri neto marži od 13 %.
- Manje habanja, manja potrebna vučna snaga
- Logistička prednost: čak i kada je GPS signal prekinut, vozač može da vidi tragove
- Manja potrošnja goriva
- Manji troškovi mehanizacije: pošto se struktura zemljišta ne oštećuje, zemljište ne mora da se obrađuje intenzivno
Na osnovu ovih prvih uspešnih iskustava se Agro KMR odlučio da rad postepeno prebaci na CTF sa 18 m. Već se radi sa dve prskalice od 36 m, jednim Avatarom 18 SD (drugi će biti isporučena u julu), jednim Maestrom 36 SW i jednim Evo prototipom. „Nedostaje samo još jedna mašina Cultro od 18 m – trenutno imamo samo jednu od 12 m. To važi i za kombajn“, objašnjava Jean-Paul Kihm. Prelazak na 18 m je pravi izazov, pogotovo pri organizaciji žetve. „Samo malobrojni proizvođači nude kombajne sa tako širokim mehanizmima za sečenje. Pre svega zbog problema raspodele kod slame. Osim toga se spirale za pretovar ponekad polome, jer nisu dovoljno stabilne. U tom slučaju se spirala prilikom pretovara mora nasloniti na stranicu pretovarne prikolice.“
Mnogi će se sada pitati zašto se prelazi na CTF sa 18 m, iako je CTF sa 12 m mnogo rasprostranjeniji. Treba reći da su potrebne velike investicije i da celokupna logistika na njivi mora da se iznova isplanira. Ali uštede su velike: „Preći sa mehanizma za sečenje od 12 m na mehanizam za sečenje od 18 m, kod kombajna nije problem, jer je motor u pogledu snage već predviđen za to. Znači da taj prelazak ne utiče na radnu brzinu. Tako imamo veliku uštedu u investicijama po hektaru.“
Ali CTF je samo vidljivi deo jedne strategije, koja je kompletno orijentisana na optimizaciju upravljanja usevima. Jean-Paul Kihm nastavlja: „Investirali smo u telemetrijsku aplikaciju, sa kojom možemo da odredimo lokaciju svake od naših mašina. Primer: upravo se bavimo strategijom punjenja naših sejalica. Naš dosadašnji sistem nije posebno efikasan, gubimo previše vremena. Zavisno od veštine vozača, to traje između 20 i 40 minuta. Ubuduće to treba da se svede na 10 do 15 minuta. Zatim ćemo po običaju puniti svaka dva sata, ali ćemo uštedeti 240 minuta dnevno. Tako možemo da zasejemo 72 hektara više po danu, tj., imamo mnogo veću verovatnoću da sve kulture zasejemo pod optimalnim uslovima – uz manju potrošnju materijala.“
Controlled Traffic Farming
Kod HORSCH-a su uvek ratarske teme osnova za razvoj mašina. Cilj CTF-a je smanjenje apsolutne površine useva, koje se oštećuju vožnjom. Zbog toga se tragovi određuju unapred. Preduslov su ista širina traga kod mašina i RTK sistem upravljanja. Utvrđeni tragovi za svaku mašinu, određivanje ulazaka na parcelu i izlazaka sa parcele, mesta za punjenje, itd. - sve to dodatno omogućava bolju organizaciju radova. Sabijene površine se mogu smanjiti sa 80 % na 19 %, delom čak i na 12 % (zavisno od širine mašine). Počev od 2013. godine se CTF primenjuje u AgroVationu, jednom od gazdinstava kompanije HORSCH u Češkoj.
Agro KMR se intenzivno bavi i automatizacijom: „Imamo velika očekivanja, pogotovo u pogledu regulacije radne brzine, procesa na uvratini i kod podešavanja kombajna. Pre svega kod ovog poslednjeg postoje brojni parametri, na koje ljudski faktor ima jak uticaj. Utvrdili smo na primer da je žetva prepodne bila mnogo efikasnija, jer su brzine bile veće. Popodne, kada se kod vozača počeo javljati umor, vozili su sporije.“ To će sve imati uticaj na rad zaposlenih – ali u pozitivnom smislu. „Osim toga želimo da bolje obučimo naše vozače“, uverava nas Jean-Paul Kihm. „Treba da budu jednako dobro obučeni kao serviseri.“
CTF, telematika, automatizacija … zahvaljujući fondu preduzeća namenjenog istraživanju i razvoju - on iznosi 4 % od prihoda gazdinstva - Agro KMR je prvo investirao u te tehnologije, zatim ih je testirao i potom primenio na celom gazdinstvu. Tri teme se poklapaju sa najvažnijim ciljem preduzeća: da se troškovi svedu na minimum. Ali kakva je dugoročna prognoza u pogledu rentabilnosti pojedinih kultura i obrade zemljišta?
Korišćenje specifičnosti lokacije
„Već deset godina razmišljamo o tome koja rotacija useva je najbolja“, objašnjava Jean-Paul Kihm. „Isprobali smo više varijanti, pre svega sorgum i grašak – kao što smo navikli u Francuskoj. Ali na više hektara smo testirali i klasičnu ukrajinsku rotaciju useva sa repicom-pšenicom-suncokretom-pšenicom. Ekonomski gledano je ova potonja najisplativija varijanta. Možemo sebi da dozvolimo takvu rotaciju useva, jer ovde nemamo tolike probleme sa korovom kao u Francuskoj. Ovde ne postoji rezistentan mišji repak niti ljulj. Eventualno postoji ambrozija, ali se ona može suzbiti herbicidom.“
Te tri kulture su odlično usklađene sa klimom i strukturom tla na lokaciji. Vrlo plodna černozemna zemljišta sa izuzetnom sposobnošću zadržavanja vode smatraju se crnim zlatom. Zato prosečne godišnje padavine iznose samo 550 mm, proleće je često vrlo vruće. Već u maju može doći do maksimalnih temperatura od 30 ili 35°. To ne omogućava spektakularne prinose. Radi orijentacije: u slučaju pšenice Agro KMR prosečno žanje 40 do 50 dt po hektaru. Osim toga černozem je vrlo podložan eroziji usled vetra i kiše.
„U početku smo imali jedan Joker 12 RT, jedan Terrano 12 FM, jednu HORSCH sejalicu sa diskovima od 18 m i jedan Maestro 36 SW. Ali zbog specifičnosti zemljišta smo vrlo brzo dosegli granice sistema. Korak po korak se orijentišemo u pravcu plitke obrade, direktne setve i StripTill-a. Prodali smo sve mašine osim Maestro 36 SW i investirali smo u jedan HORSCH Evo (prototip), jedan HORSCH Cultro (prototip) i jedan Avatar 18 SD.“
Ideja o prelasku na StripTill je nastala kada su se četiri poljoprivrednika bliže pozabavila gajenjem suncokreta. Da bi se sprečila erozija tla i odnošenje usled snega, ranije je strnjika celu zimu ostajala na njivi. Ali slamom pokrivene površine su se u proleće zagrevale sporije nego čista zemlja. Zato je setva kasnila. Prednost StripTill-a je da se setvena brazda čisti na dubini od 12 do 13 cm, pre nego što se suncokret poseje u zagrejanu zemlju – bez uništavanja strnjike.
„Odlučili smo se da testiramo prototip Evo (vidi okvir „Prototipovi na testiranju“), jer je to mašina sa diskovima koji mogu da rade u svim uslovima. StripTill mašina sa šiljcima teže ulazi u vrlo suvu zemlju – ali to su obično uslovi koji postoje u jesen. One se neprestano pomeraju i nije moguće održavati konstantnu radnu dubinu. Osim toga, diskovima je potrebna manja vučna snaga: za StripTill mašinu sa šiljcima potreban je traktor od 600 KS. To znači da nam je potrebno samo 400 KS.“
Na gazdinstvu preferiramo dve strategije za setvu suncokreta, pšenice i repice. Kod suncokreta se pre setve sa Maestrom vrši prohod sa Evom, kako bi se trake obradile i nađubrile. Parcele sa repicom se obrađuju ili sa mašinom Evo, u kom slučaju se seje sa mašinom Maestro, ili se priprema vrši Cultrom – jednim dvostrukim valjkom sa noževima velike radne širine, koji zemlju obrađuje površinski i omogućava raspodelu slame neposredno posle žetve – u tom slučaju se seje sa Avatarom SD. „Nismo utvrdili nikakvo smanjenje prinosa i zato ne možemo da jasno kažemo koji postupak je bolji. Pošto kontinentalna klima nudi samo vrlo kratke periode rasta biljaka, čini se da je u principu razmak od 25 cm bolji nego 50 cm. Međutim, još uvek to ne možemo da dokažemo konkretnim brojevima.“ Usevi pšenice posle suncokreta se obrađuju samo Cultrom, zatim se seje Avatarom SD.
„Želimo da obrađujemo zemlju što je manje moguće. Jer ako se ona ne prevrne, onda to i nije neophodno. Osim toga obrada zemljišta povećava naše troškove mehanizacije. Kada je moguće, slamu raspodeljujemo jednostavnom prstima za ravnanje, a onda direktno sejemo. Kod suncokreta kao preduseva upravljanje slamom je vrlo bitno. U Ukrajini je odnos zrna/slama drugačiji nego u Francuskoj, ima mnogo više ostataka. Zbog toga moramo da ostavimo slamu da se odmah posle žetve suši, da je usitnimo i ravnomerno raspodelimo. Tako dobijamo stalnu pokrivku od slame, koja zadržava vodu i hranljive sastojke u zemlji. Ona takođe pomaže da se glodari drže na podalje. Cultro je pritom idealan, jer se zemlja ne obrađuje previše.“
Standardizacija
Dugoročan cilj je u svakom slučaju da se troškovi dodatno smanje: „Što se tiče snage, dovoljni su nam traktori sa 380 do 400 KS. Naš je cilj da standardizujemo ceo vozni park. Ako neka mašina jednom otkaže, možemo da je brzo zamenimo i ne moramo da razmišljamo o opremi, kačenju ili snazi. Mogućnost da se traktori i mašine raznovrsno koriste kod svih kultura nam donosi uštede prilikom novih investicija po hektaru.
Želimo da standardizujemo što je moguće više aktivnosti, kao u gore pomenutom primeru sa punjenjem sejalica. To međutim ne funkcioniše kod zadataka u kojima je pre svega bitna uloga čoveka, npr. kod ratarskih tema ili kod popravke i održavanja mašina. Standardizacijom rutinskih radova se oslobađaju resursi koje možemo da koristimo, kako bi naši zaposleni mogli da prošire svoje stručno znanje. A to nam je važno. Jer ko zna kakvi nas izazovi čekaju u budućnosti.“
Prototipovi na testu
HORSCH Cultro TC: iza imena Cultro TC se krije nova linija proizvoda iz kuće HORSCH, koja se upravo nalazi u fazi razvoja. Podstaknuti vrlo pozitivnim iskustvima sa valjcima sa noževima na poznatoj seriji Joker RT, kod Cultra TC smo primenili dva unakrsno sekuća valjka sa noževima. Serija će obuhvatiti mašine radne širine od 3 m do trenutno 12 m i u vučenoj varijanti će se moći kombinovati sa pakerom ili prstima za ravnanje. Cultro TC je veoma pogodan za prvu, vrlo plitku obradu strnjike kod repice, suncokreta, kukuruza i krtih ostataka žitarica. On je idealan i za pritiskanje odn. ubacivanje međuuseva. Lako pokretljiva jedinica pre svega oduševljava svojim visokim učinkom u pogledu obrađene površine, malim troškovima i različitim primenama.
HORSCH Evo: HORSCH Evo je projektovan kao alat za kultivaciju i obradu setvene posteljice. Međutim, ne vrši se obrada cele površine, već samo ciljana obrada u trakama u odgovarajućem razmaku redova za određenu kulturu. Područje primene je prethodna obrada za klasične kulture u redovima, poput kukuruza, soje, šećerne repe ili suncokreta. Evo je opremljen elementima pojedinačnih redova, koji sa postavljenim diskovima intenzivno obrađuju traku do dubine od oko 10 cm i fino je sitne. U istom prohodu može da se vrši ulaganje mineralnog đubriva u traku. Mašina je bazirana na već poznatim setvenim kolima linije Maestro SW. Sa zapreminom od 8500 litara i radnom širinom do 18 metara, na raspolaganju je dovoljna snaga. Standardni hidraulični prenos težine sa setvenih kola na šinu radnih tela obezbeđuje sigurno prodiranje diskova celom širinom mašine. Evo se uvek koristi tamo gde se radi sa što je moguće manje kultivacije odn. direktne setve, ali gde trake za sejanje treba da se optimalno oblikuju, da bi se postigao najbolji razvoj useva.