Više od oglednog polja
HORSCH demo-polje
Kada se u pravcu Sitzenhofa vozi kroz drvorede, na desnoj strani se nalaze ogledna polja kompanije HORSCH. Prvobitno su napravljena da bi se sprovodili ogledi u oblasti kultivacije. Ali sada se koriste i za uspostavljanje kontakata sa društvenom zajednicom i prosvećivanje u pogledu poljoprivrede. terraHORSCH je razgovarao sa Michaelom Braunom i Josefom Stanglom iz marketinga proizvoda kompanije HORSCH.
terraHORSCH: Od kada postoje ogledna polja i šta je bila ideja iza toga?
Michael Braun: Ogledna polja su nastala 1997. godine. Tada je osnovna ideja bila da na licu mesta pokažemo da se direktna setva uspešno može realizovati. Vrlo brzo smo videli da to funkcioniše, ali uz ograničenja. Kroz obradu zemljišta se svakako mogu postići efekti koji povećavaju i obezbeđuju prinos. Danas ogledno polje ima i druge zadatke. Jedan od veoma važnih je eksterna komunikacija. To znači da preko oglednog polja imamo mogućnost da razgovaramo sa ljudima. I to sa najrazličitijim ljudima – sa poljoprivrednicima, ljudima koji nisu iz struke i pre svega sa učenicima.
terraHORSCH: To znači da su se smisao i namena oglednog polja u međuvremenu promenili?
Josef Stangl: Da, to je u izvesnoj meri tačno. Ogledno polje se i dalje koristi za oglede, ali se spektar zadataka proširio. Pored brojnih grupa posetilaca koji razgledaju krug fabrike HORSCH, u nekim projektima sarađujemo i sa školama u okolini. Zavisno od toga ko je gost na oglednom polju, moguće je govoriti na različite načine. Kod dece se na primer prevashodno radi o tome da vide biljne kulture na njivi i da dobiju osećaj za to da se one prerađuju u namirnice koje ona koriste u svakodnevnom životu. Prilikom poseta poljoprivrednika se govori o sasvim drugačijim temama. Tada su u središtu pažnje na primer pravilno vođenje evidencije o usevima, intenzitetu sejanja ili alternativnim rotacijama useva.
terraHORSCH: Kako učenici i osobe koje nisu iz struke prihvataju ogledno polje?
Josef Stangl: Ona učenicima nudi mogućnost da uđu u useve, dodirnu biljke ili da ih pomirišu. Za njih je to izuzetno iskustvo, da se nastava odvija napolju i da mogu da uče pomoću svih svojih čula.
Michael Braun: Sa odraslim osobama koje nisu iz struke je uvek iznova zanimljivo, kada u maloj razmeri možemo da im prikažemo stvari koje se u društvu često diskutuju, na primer direktna setva ili kultivacija, sa plugom ili bez njega. Brojni efekti se znatno upečatljivije mogu prikazati na terenu, npr. struktura zemljišta i dejstvo različitih intenziteta obrade.
terraHORSCH: Šta je sa neuobičajenim kulturama na oglednom polju? Zašto se one uzgajaju?
Josef Stangl: Usled klimatskih promena ispitujemo mnoge stvari i isprobavamo neke. Pri tom se uvek krećemo po tankoj liniji između onoga što je upotrebljivo u praksi i ima smisla za poljoprivrednika i onoga što je čista igrarija. Naš cilj je da isprobamo i kulture koje takoreći direktno sa njive mogu da završe u tanjiru. To su, na primer, slanutak, edamame, kukuruz kokičar ili šećerac. Drugi razlog uzgoja je isprobavanje kako se ove kulture mogu uključiti u rotaciju useva. U budućnosti će postati sve rizičnije koristiti intenzivne i uske rotacije useva, zbog čega se bavimo alternativama.
terraHORSCH: Kako posetioci reaguju na ove posebne biljne kulture?
Josef Stangl: Kukuruz kokičar je veoma popularan kod učenika. Deca smatraju da je sjajan! Što je kultura neobičnija, to su deca zainteresovanija.
Michael Braun: Prilikom uzgajanja ovih neobičnih biljnih kultura su po mom mišljenju važne dve stvari: prvo, pomaže nam da posetiocima približimo ono što je moguće gajiti u regionu - sa izuzetkom klasičnih kultura - i, drugo, kao kompanija mnogo naučimo iz toga. Mi sami još ne možemo precizno da procenimo kako će ti pokušaji kultivacije završiti. Za nas je to stalan proces učenja kako bismo testirali smislenost koja stoji iza toga. Stoga je jedan od zadataka oglednog polja da se isproba različitost kao i da sami naučimo određene stvari i da iz toga učimo. Mi smo daleko od toga da budemo stručnjaci za ove kulture i prvo moramo stvoriti bazu znanja.
Šta se gaji na oglednim poljima?
Pregled ovogodišnjih oglednih useva na oglednim poljima
Kukuruz, pšenica, repica: Standardne biljne kulture na oglednom polju i dalje imaju važnu ulogu. Kod ogleda se uglavnom radi o tome da se pronađu fine nijanse tehnike proizvodnje.
Međuusevi: Razni međuusevi, a i mešavine međuuseva se gaje na oglednom polju, kako bi se istražio uticaj na sledeću kulturu. Pritom se isprobavaju različiti međuusevi i prikuplja se mnogo iskustva o tome koju dodatu vrednost oni imaju za sledeću biljku.
Soja i edamame: Sve više postoji trend da se proizvede domaća belančevina. HORSCH smatra da će soja za nekoliko godina naći svoje mesto u Nemačkoj i da će u budućnosti porasti broj sorti koje su prilagođene podneblju. Soja se osim toga može dobro seckati i izuzetno je pogodna kao predusev za žitarice.
Leblebija: Do sada ima veoma malo informacija o gajenju leblebije u Nemačkoj. Trenutno postoji i vrlo malo raspoloživih sorti. Leblebija se pretežno gaji u južnim zemljama i suvim područjima.
Suncokret, kukuruz šećerac i kukuruz kokičar: Slično kao kod leblebija ovde je osnovna ideja da put od njive do tanjira bude što je moguće kraći.
Užarska konoplja: Potražnja za užarskom konopljom u Nemačkoj trenutno raste toliko da potražnja ne može da se zadovolji. Užarska konoplja je dobar primer za to kako neobične biljne kulture mogu da budu vrlo omiljene u društvu.
Za uzgoj neobičnih biljnih kultura se koristi manje od 1/3 parcela na oglednom polju.