HORSCH seminar 2019
Kassensturz
„Digitalizacija se ne isplati u ratarstvu.“ Sa ovom izjavom je Michael Horsch citiran u onlajn izdanju jednog velikog časopisa iz oblasti poljoprivrede. To nije tako citirano pogrešno, ali ipak vrlo skraćeno. Na HORSCH seminaru 2019. godine su naučnici i praktičari izveštavali o svojim iskustvima na ovu temu.
Rasprodata manifestacija u Sitzenhofu. Hala za obuku i izložbe površine od skoro 1.100 kvadratnih metara je bila zauzeta do poslednjeg mesta. Personalizovane ulaznice su sada prvi put mogle da se nabave samo onlajn - sistem koji se dobro dokazao. Vodič kroz program dana je bio Michael Braun iz marketinga firme HORSCH. Dok su se svi ostali govornici bavili digitalizacijom u najširem smislu, dan je počeo ratarski.
Postići više sa međuusevima
Dr Wilfried Hartl, rukovodilac instituta Bio Forschung Austria, još od 1979. godine istražuje oblast organskog ratarstva bez uzgoja stoke. Njegov fokus je na ciklusima, raspoloživosti hranljivih materija i biodiverzitetu uz pitanje: „Kako možemo precizno đubriti u oblasti organske proizvodnje?“ Objasnio je sledeće: „U organskoj poljoprivredi se đubri preko zemljišta. Biljke su pronašle lukava rešenja da se hrane preko zemljišta.“ Tri tipa organizama pri tom imaju uticaja na ishranu: producenti (CO2 i O2), konzumenti (životinje, ljudi) i dekompozitori (životinje koje žive u zemlji, gljive, bakterije). To se prema dr Wilfriedu Hartlu smatra osnovom za razumevanje organske poljoprivrede.
To znači sledeće: ako imate stajsko đubrivo, lako ćete se baviti organskom poljoprivredom, ali šta je sa gazdinstvima koja nemaju stoku? „Posle dve do tri godine bez stajskog đubriva prinosi opadaju za dve trećine, jer nedostaje snabdevanje zemljišta energijom“, kaže ovaj naučnik. Ako nemate stoku u štali, koje druge životinje mogu da proizvedu potrebnu energiju? „Organizmi koji žive u zemljištu su ključ uspeha“, objasnio je dr Wilfried Hartl. U zemljištu postoji više nematoda, kišnih glista, itd. „Ako se oni posmatraju kao stoka i hrane se na odgovarajući način, onda organska poljoprivreda može da se obavlja i bez stoke.“
1983. su u Austriji počeli ogledi sa kompostiranjem namirnica. Rezultat je bio sledeći: sa kompostom velika količina ugljenika dospeva u zemlju u vidu „trajnog humusa“. Ali kako možemo dodatno ubaciti humus u zemlju - preko međuuseva? Definitivno da, tvrdi dr Hartl. Međuusevi su dobavljači hranljivih materija i ugljenika. Upravo u njegovom zavičaju na jugoistoku Austrije je klima često vrlo suva i zato je gajenje međuuseva teško, ali nije nemoguće. Kao dobra dopuna, pravilna obrada zemljišta donosi dodatne pozitivne efekte. Ali, upozorio je stručnjak: „Odsustvo upotrebe pluga ne znači odmah i obogaćivanje humusom!“
Važan je volumen pora od 40 do 60 %, jer tamo obitavaju zemljišni mikroorganizmi i korenje. Vodopropusnost je važana, npr. da bi se izbegla poplava. Nasuprot tome bi trebalo sprečiti zarobljenu vodu, jer biljka sa svojim korenskim dlačicama ne doseže do nje. Srednje pore imaju najveću zapreminu za skladištenje vode, što je pre svega vrlo izraženo kod lesnih zemljišta. Nasuprot tome, glineno zemljište ima zapreminu pora od 60 %, ali do 40 % finih pora, koje su ispunjene zarobljenom vodom. Pošto ne postoje mašine koje podstiču pore u zemljištu, tu moraju da uskoče korenje biljaka i mikroflora. Uz pomoć zazelenjavanja više korenja završava u zemljištu. Dr Wilfried Hartl preporučuje zazelenjavanje koje po mogućnosti ne obuhvata leguminozne kulture, kako se ne bi stvorio infekcijski pritisak. Međutim, udeo od 20 % je i dalje u redu (izbor pak zavisi i od lokacije).
Upravo u suvim područjima bi međuusevi trebalo da se seju direktno iza kombajna, kako bi se sprečio dodatni gubitak vode. Ovde je često važan svaki sat. Pri vrlo kasnom zazelenjavanju (biljke koje nisu mnogo razvijene) je odnos C/N mali (ispod 10), da bi hranljive materije bile brzo raspoložive kao kod osoke. Phacelia nasuprot tome ima odnos C/N veći od 60. To je dobro za trajni humus, ali loše za brzo dostupni humus za ishranu. Stručnjak je o tome rekao sledeće: „Poljoprivrednik bi trebalo dobro da razmisli: šta je cilj mog zazelenjavanja?“ Njegov zaključak je glasio: ako korenje može da raste bez sabijanja plužnog đona, onda je uzgajivač sve uradio kako treba!
Impulsi za digitalizaciju
Michael Horsch, direktor HORSCH Maschinen GmbH, u svom predavanju je izvestio o trenutnim izazovima branše. U novembru 2017. je počela diskusija o tome da li glifosat treba zabraniti. On je pokazao da su u musliju fungicidi, insekticidi i regulatori rasta mnogo više zastupljeni od glifosata. Herbicid je navodno sikacijom dospeo u namirnice, na šta Michael Horsch ionako gleda vrlo kritički. Poljoprivreda bez glifosata znači više gvožđa, objasnio je on. Horsch je međutim spreman za moguću zabranu glifosata. „Emisija CO2 će postati lošija zbog više prohoda, obrada zemljišta će se povećati. Zabrana bi bila korak nazad za modernu poljoprivredu“, rekao je Michael Horsch. On je rekao da se nada da će se na nivou Evrope pronaći kompromis.
Sledeći izazov je sledio u decembru 2018. godine, kada je nemačka ministarka poljoprivrede Julia Klöckner zahtevala 20 % manje šećera i masti u namirnicama i osim toga sukcesivno želi da izbaci palmino ulje. U februaru 2019. je kompanija Südzucker zatvorila pet fabrika. Međutim, na savesni odnos prema životnim namirnicama Michael Horsch gleda pozitivno. U februaru 2019. je DLG objavio da su u čisto tehničkom smislu dostignute granice napretka. „Nekontrolisani rast među inženjerima mora da se smanji. Više senzora ne donosi uvek i više uspeha“, rekao je direktor firme HORSCH.
(Uspešni) referendum protiv izumiranja pčela se održao takođe u februaru 2019. godine. Na njemu je zahtevano 10 % cvetnog pojasa i 30 % organske proizvodnje. „Interesantno je da sada ima neutralnijih članaka na tu temu“, radovao se Michael Horsch. Kao pozitivan primer je naveo www.bluetenkorn.de, koji doživljava pozitivan odziv, iako se koriste prskalice za zaštitu bilja. Poljoprivrednik je ovde na svakih 30 m u pšenici posejao cvetne pojase, koje ne obrađuje hemijski. Michael Horsch je uputio poziv prisutnima: „Svako od nas mora da bude advokat, koji ide van kuće, stupa u kontakt sa susedima i ulazi u diskusiju.“ Poljoprivreda je došla do tačke, u kojoj se koristi previše hemije, a delom i preteške mašinerije.
Više senzora ne donosi uvek i više uspeha.
On je ispričao da porodica Horsch već 50 godina obrađuje imanje Sitzenhof - i to 50 godina bez pluga. Pre 40 godina je tamo započeo državni ogled sa tri parcele (direktna setva, razrivač, plug). Rezultat je sledeći: ako se posmatra gornji sloj zemljišta, onda se u poređenju sa direktnom setvom,u plugom obrađenim parcelama može naći ¼, a u parcelama obrađenim razrivačem ½ kišnih glista. Porodici Horsch su se ranije prilično podsmehivali, ali ona nikada nije odustala od razmišljanja o zdravoj zemlji. „Cela porodica je ideju odnosno viziju zajednički unapređivala“, objasnio je direktor. Pritom je centralno pitanje uvek bilo: da li je stanje zemljišta dovoljno dobro za godine koje nam predstoje? Osnova je zdravo zemljište, a zatim sledi zdrav čovek. „Već danas moramo da razmišljamo o tome, šta će biti budući međuusevi i kulture“, rekao je Michael Horsch. „Plant-Based Food Generation“ je novi trend, za koji bi trebalo da se zainteresuju i kolege iz profesije. Osim toga, poljoprivrednici ne bi trebalo da izgube iz vida koncept „hibridne poljoprivrede“ (mešavina konvencionalne i ekološke poljoprivrede). Brzi rast broja organskih gazdinstava, upravo velikih gazdinstava organskog ratarstva, će dramatično povećati ponudu organskih proizvoda. „Najverovatnije će usled toga cene organskih proizvoda pasti i to će pre svega pogoditi manja gazdinstva. Politika dovodi do uništavanja porodičnih ekoloških gazdinstava“, ispričao je Michael Horsch.
Na temu digitalizacije je objasnio: „Ako svi govore o nečemu, onda taj trend već postaje prošlost. Ne može biti da će digitalizacija postati jedino rešenje za probleme, nasuprot dobroj stručnoj praksi!“ Pre 25 godina su prve karte prinosa napravljene sa kombajnima. Zbog raznih alata za upravljanje farmama, očekivanja klijenata su porasla i firme su napunile svoje džepove. Za takozvani „Precision Farming“ trenutno ima toliko alata na tržištu, da Horsch tu za sebe više ne vidi nikakav potencijal. Novina je „Prescription Farming“, poljoprivreda po receptu. Iza toga se krije činjenica da poljoprivrednici na kraju više neće biti potrebni i da dobra stručna praksa više neće biti potrebna. „To ne sme da se desi“, smatra Michael Horsch. Međutim, ono što može da se desi je da će poljoprivrednici zbog zahteva i restrikcija u jednom trenutku dići ruke od svega, pa će Prescription Farming postati neophodan za obezbeđivanje hrane.
U redovnim analizama gazdinstava iz celog sveta je kompanija Horsch zaključila da ratari koji zarađuju najviše novca, imaju najmanje računare. „Kada rukovodilac gazdinstva zbog digitalizacije sedi samo u kancelariji, onda će na kraju nedostajati 500 € čistog prihoda“, rekao je Michael Horsch i dodao: „Poljoprivrednici sa najvećim čistim prihodima su napolju i odlučuju na licu mesta. Oni svoj novac zarađuju na oranicama.“ Nema logike u tome da se ti rukovodioci gazdinstava vezuju za kancelariju. U oblasti stočarstva, stvari stoje drugačije: ovde digitalizacija pomaže poljoprivredniku da svoje životinje posmatra u miru.
Ali zašto nam je potrebna digitalizacija? Jedinstveni interfejs odnosno jezik (ne samo među proizvođačima, već i prema državi) Michael Horsch smatra neophodnim. Potrošači žele mogućnost 100%-nog praćenja porekla namirnica („transparentni poljoprivrednik“). Ako se prinosi u Evropi stalno smanjuju, sve veći deo namirnica će u jednom trenutku dolaziti iz susedstva uz manje zahteva za ispunjavanje. 100%-na transparentnost bi mogla da generiše politički pritisak, kako bi se uporedno pokazalo kako se ovde proizvodi; to bi moglo da ima pospešujući efekat. „Poljoprivrednici treba da se aktivno i pozitivno suoče sa digitalizacijom“, zahtevao je Michael Horsch. Tu po njemu spada i automatizacija određenih radnih procesa. „Robot će u jednom trenutku postati kruna automatizacije“, objasnio je direktor i dodao: „Autonomna vožnja na parceli će se lakše ostvariti nego u drumskom saobraćaju. Međutim, ovde je neophodan dug politički put, kako bi se obezbedila pravna jasnoća i sigurnost.“
Optimizacija procesa
Isto mišljenje je imao dr Patrick Ole Noack, profesor na univerzitetu Weihenstephan-Triesdorf: „Digitalizacija nije univerzalno rešenje, ali može da optimizuje procese“, razjasnio je odmah na početku referata. Bavio se temom „Digitalizacija - velika predstava - šta se krije iza toga?“ Profesor ima mnogo iskustva s tim. Posle studija agronomije na Tehničkom univerzitetu u Minhenu radio je između 1997. i 2013. za kompaniju geo-konzept u mestu Adelschlag (Bavarska), koje za klijente u oblasti poljoprivrede i šumarstva nudi individualne sisteme upravljanja koji ne zavise od proizvođača i imaju podršku za GPS kao i RTK podatke za korekciju.
Precision Farming, Smart Farming, Digital Farming, Poljoprivreda 4.0 - Šta to u stvari znači? „Svi pojmovi više ili manje znače u stvari jedno te isto“, rekao je dr Patrick Ole Noack. „Osnovna tehnologija koja se krije iza toga su senzori, telemetrijski sistemi, CAN-BUS i alati za pripremu podataka. Ali, kao i drugi alati, ni oni nisu pogodni za sve namene, potrebna im je nega, vežba i iskustvo prilikom primene - ali, oni ne obavljaju posao sami.“ U konstrukciji mašina su dostignute izvesne granice. Spoljne dimenzije mašina, osovinsko opterećenje, pritisak na zemljište, tačnost raspodele semena, mineralnog đubriva i slame - više efikasnosti putem većeg rasta praktično više nije moguće. „Ali i čovek ima svoje granice“, smatra dr Patrick Ole Noack. „Tehnički gledano, on ima ograničenu memoriju, ograničenu mogućnost paralelne obrade, ograničenu brzinu skeniranja i ograničenu objektivnost. Dodatni izazov je to što se obradiva površina stalno smanjuje i što nedostaje radna snaga u poljoprivredi. Usled promene strukture gazdinstva se povećavaju, ali sezonski radnici iz inostranstva često znaju manje o parcelama. Ovde podršku može da pruži Precision Farming, makar i samo kroz predloge.“
Kao jedan od najvećih izazova profesor vidi zasićenost podzemnih voda azotom. Pitao je: „Od čega smo u stvari počeli?“ Ranije je merenje prinosa vršeno od oka, a ruka poljoprivrednika je dozirala đubrivo. Prof. dr Hermann Auernhammer je spoznao da se ova sposobnost gubi kroz strukturne promene. Ideja je bila da se tamo gde manje raste, manje đubri. Međutim, nasuprot tome stoji mišljenje nekih stručnjaka za ishranu biljaka, da na takvim mestima treba đubriti više…
Dr Hermann Auernhammer je po mišljenju dr Patricka Ole Noacka jedan od pionira Precision Farminga. Automatsko prikupljanje podataka, tehnika delimičnih useva, upravljanje voznim parkom i terenska robotika mogu da poboljšaju upravljanje gazdinstvom, usevima, mašinama i poslom. U poljoprivredi su različiti faktori, npr. biljka, zemljište ili vremenski uslovi toliko raznovrsni da je digitalizacija ovde komplikovanija nego u drugim oblastima. Ali, sada već postoji više od 10 godina iskustva. I dok je u početku preovladavalo mišljenje da je Precision Farming samo nepotreban trošak, to se brzo promenilo, kada je korist stupila u prvi plan.
Dr Patrick Ole Noack je zatim razmotrio razne sektore Precision Farminga:
- Automatski sistemi upravljanja: pre oko 20 godina su se pojavili prvi sistemi sa paralelnim radom, tada još sa svetlosnim gredama, a zatim sistemi automatskog upravljanja. Nadogradiva rešenja su još funkcionisala sa frikcionim točkom na originalnom upravljaču. Brzo je postalo jasno da su oni ekonomski interesantni zbog povećanja efikasnosti.
- ISOBUS: osnova mnogih funkcija Precision Farminga. U standardu DIN ISO 11783 je npr. regulisano kako se terminali zajedno koriste.
- TIM: ovo je skraćenica od Tractor Implement Management. Na radnom uređaju senzori neprekidno registruju razne parametre, preko ISOBUS-a se prosleđuju komande traktoru. Priključna mašina praktično upravlja traktorom. Zapravo je zreo za serijsku proizvodnju, međutim, problemi oko pouzdanosti sprečavaju izbacivanje na tržište.
„I dok su ranije investicije imale petocifrene iznose u nemačkim markama, danas terminal i ISOBUS spadaju u standardnu opremu traktora“, objasnio je dr Patrick Ole Noack.
Precision Farming može samo da bude sredstvo za povećanje efikasnosti, ne samo kod đubrenja, već i u zaštiti bilja putem detekcije korova. Naredni korak bi bio prskanje preko karti aplikacije sa prethodnom onlajn proverom i odobrenjem od strane nadležnog organa vlasti. U tom slučaju bi zakoni morali da se učine mašinski čitljivim. Problem je što se ovde mnogo toga ne može logički prikazati.
„Digitalne mogućnosti se u poljoprivredi koriste različitim intenzitetima“, kaže iz iskustva dr Patrick Ole Noack. „Isključenje sekcijskih širina, automatski sistemi upravljanja i softver za upravljanje farmom (FMS) su već vrlo rasprostranjeni. Ali već pri đubrenju specifičnih delova parcele i pri kartiranju prinosa stvari su malo drugačije. Kreiranje karti aplikacije u praksi još uvek predstavlja izazov.“
Polazno pitanje je bilo: „Da li digitalizacija ima smisla?“. Dr Patrick Ole Noack je odgovorio: „Da i ne. Digitalizacija nije univerzalno rešenje, već velika kutija sa alatima. Međutim, pojedini alati ne odgovaraju svakom gazdinstvu, svakoj kulturi ili svakom radniku. Sa odgovarajućom mešavinom je moguće povećati efikasnost i dobit. Nasuprot tome, pogrešna mešavina povećava troškove i radno opterećenje. Ali ako neki od digitalnih alata rasterećuje poljoprivrednika, smanjuje troškove ili povećava prinos, njihova primena može imati smisla.“
Zemljište je ključ
Max Stürzer, poljoprivrednik na gazdinstvu Schwaige, u mestu Starnberg, u Bavarskoj, zajedno sa svojom ženom i svoje dve ćerke vodi ratarsko gazdinstvo od 350 ha. Njegov najveći izazov je veliki udeo ilovače u njihovoj zemlji zajedno sa velikom količinom padavina u toku godine sa do 1000 mm/m2. Zbog toga ono reaguje vrlo osetljivo kada se vozi po njoj. S druge strane, on u nekim delovima svojih parcela kao podlogu ima skoro čist šljunak. Zbog ovih jako promenljivih uslova, ovaj poljoprivrednik se vrlo rano fascinirao obradom specifičnom za parcelu. On je već 1998. godine naručio da mu se prvi put kartiraju prinosi. Posle prvobitne radosti je brzo usledilo otrežnjenje. Zavisno od padavina, prinosi su varirali iz godine u godinu. „Uprkos tome, karte su za mene i dalje važan instrument za retrospektivnu procenu odluka u pogledu uzgoja neke kulture“, rekao je Max Stürzer. „Tako mogu bolje proceniti da li radim ispravno ili pogrešno. Često razmišljam o tome, čak i kad vozim traktor. Tako mogu da se razvijam kao ratar.“ A karte prinosa su ga dovele do sledećeg važnog saznanja: zemljište je ključ za sve. Iz tog razloga je u sledećem koraku ispitana provodljivost zemljišta. To je omogućilo tačnu analizu čitave parcele. Po njegovom mišljenju validnost uobičajenog mešovitog uzorka je dosta ograničena. Na osnovu ovih rezultata je sastavio karte za setvu. Na delovima parcele sa slabim prinosom nije želeo da jednostavno smanji uloženi trud, već je hteo da istraži uzrok tome. Tek kada taj uzrok pronađe, prihvatljivo je da smanji input ako je to neophodno. U tu svrhu ovaj poljoprivrednik koristi ciljano uzorkovanje zemljišta iz pojedinih zona.
Pomoću karte je bio u stanju da količinu semena prilagodi stanju zemljišta. Pri tom je radi jednostavnosti radio sa faktorima. Te informacije je dodatno koristio i za prvo đubrenje.
Računar ne može da preuzme odlučivanje umesto mene.
Ali onda neko vreme ništa više nije radio. Pogotovo što ta tema uopšte nije bila praćena od strane nauke. „Tako sam kartirao prinose, ali postupak nije dosledno realizovan“, ispričao je poljoprivrednik. „Nova vrata je otvorilo tek uvođenje GPS-a. Pošto je moja žena Amerikanka, imam kontakte tamo i vrlo rano sam došao u dodir sa temom „Automatsko upravljanje“. Na početku mi je bilo preskupo, ali počev od 2008. ga i sam koristim. Tačnost od plus/minus 20 cm je u početku bila prihvatljiva, ali kada se koristi takva tehnika, rastu i sopstveni zahtevi. 2010. godine sam zato nabavio sopstvenu RTK stanicu i radim sa SectionControlom. Kod mene se dosledno radi sa planiranjem stalnih tragova. Problematična mašina je kombajn, zbog svoje velike težine. U vlažnim uslovima zemlja se sabija uvek na istom mestu. Ja ne teram svaku mašinu po istim tragovima. To nazivam CTF ‚light‘. Velika prednost je fiksno planiranje stalnih tragova. Ujutro mogu da vozim po suvim tragovima, kasnije tokom dana, kada se zemljište osuši, po vlažnijim mestima.“ Rad sa linijama A-B se kod Stürzera pokazalo problematičnim. Već samo pravilno imenovanje stvara dovoljno teškoća. Kod stalnih tragova granice parcele ostaju uvek iste, ne „šetaju“. To je prednost npr. kod pirevine, koja se često rasejava sa neočišćenih ivica parcela.
„Ranije sam uvek orao do poslednjeg korena drveta“, rekao je Max Stürzer. „Ako se zanemari činjenica da danas uopšte više ne orem, preko kartiranja prinosa sam primetio da je tamo potrošnja đubriva i sredstva za zaštitu bilja ista, ali da su prinosi vrlo slabi. Moj zaključak je bio da oblikujem useve tako da što ekonomičnije mogu da vozim po njima. Špiceve i rubne delove po kojima se teško vozi sam izostavio.“
Max Stürzer spada u pionire Precision Farminga. Solidan alat i ratarsko iskustvo su po njegovom mišljenju ključ uspeha. „Računar ne može da preuzme odlučivanje umesto mene“, kaže on. „A da bih poznavao istorijat svojih useva, po pravilu mi nije potrebna datoteka ratarskih useva. Naša najvažnija osnova je zemljište. Sam miris zemlje vam govori da li je u redu ili nije.“ Njegov zaključak posle 20 godina Precision Farminga u praksi: „Nove metle dobro metu - stare poznaju ćoškove.“
Praksa je često otrežnjujuća
Karl-Heinz Mann je savetnik kod LBB-a, ruralnog savetodavnog društva za osnivanje gazdinstava u Göttingenu. On za svoje klijente sprovodi obimna poređenja gazdinstava i stoga može da koristi sopstvene podatke „Šta digitalizacija donosi ratarskim gazdinstvima sa stanovišta savetnika?“, glasilo je njegovo pitanje. Prvo treba reći da su opšti ciljevi u poljoprivredi sledeći: poboljšanje prirodnih prinosa, ušteda radnih sredstava, ušteda na troškovima obavljanja posla (plate, sopstvena radna snaga, troškovi mašina, amortizacija, kamate, gorivo, popravke…) kao i manje opterećenje životne sredine, kao što može da se postigne npr. kod zaštite bilja, smanjenjem rasipanja i unosa u vode ili opšte smanjenje potrebne količine.
„U praksi ne postoji nikakva veza između rezultata gazdinstva i afiniteta rukovodioca gazdinstva prema digitalizaciji“, rekao je konsultant. „Ovo generalno nije u suprotnosti sa digitalizacijom - samo što postoje drugi faktori uspeha. I često postoje drugi problemi u radu na kojima se nešto može menjati.“
Što se tiče opreme i realizacije u praksi, Karl-Heinz Mann ima slična iskustva kao dr Patrick Ole Noack: GPS postoji na brojnim traktorima i kombajnima, 95 % njegovih klijenata ga koristi, 40 % čak ima sopstvenu RTK stanicu. Široko su rasprostranjene (nepunih 70%) karte nutrijenata. Najčešće se izrađuju na bazi rastera uzimanja uzoraka od 3 ha. Međutim, prilikom đubrenja ih koristi samo 45 % gazdinstava. Osnovno đubrenje se u suštini nikada ne radi prema kartama. Organsko đubrenje se vrši specifično za delove parcele samo u manje od 10 % slučajeva.
Zaštita bilja pokazuje sasvim drugačiju sliku, kaže Karl-Heinz Mann. SectionControl su koristili svi njegovi klijenti, upravljanje na uvratinama i pojedinačnim diznama odn. konfiguracijama dizni se koristi u približno 90 % slučajeva. Prskanje stabilizatora i fungicida se retko vrši specifično za određenu parcelu, kod herbicida toga uopšte ni nema.
Očekivanja od digitalizacije su posebno visoka kod gazdinstava koja već rade sa tom tehnologijom. To posebno važi za setvu. U praksi je realna korist u visini od 50 do 60 € po hektaru, procenjuje ovaj konsultant. Gazdinstva koja još nisu digitalizovana, procenjuju da je ta korist daleko manja.
„Još uvek se ne odvija sve kako treba“, ispričao je Karl-Heinz Mann o svojim anketama. „Poljoprivrednici se pre svega žale na probleme sa interfejsom, ali i na visoke troškove tehnike i softvera, neverodostojnost rezultata i veliki utrošak vremena.“
„Digitalna tehnologija može da nam pomogne u brojnim aspektima“, uveren je Karl-Heinz Mann. „Stalni tragovi i CTF radi očuvanja zemljišta su korisni naročito kod đubrenja i zaštite bilja. Kod obrade zemljišta primena u praksi je delom komplikovana. Rad na uvratinama i SectionControl skoro uvek imaju smisla i poljoprivrednici ih već koriste u velikoj meri. Setva specifična za delove parcele ima smisla pre svega na velikim, nehomogenim parcelama (vidi predavanje Stürzera), a obrada specifična za delove zemljišta u većini slučajeva mnogo manje.“
Digitalna tehnologija može da nam pomogne u brojnim slučajevima.
Stručnjak je preporučio osnovno đubrenje, kod kojeg se količina izračunava prema rezultatu uzorka uzimajući u obzir vrstu zemljišta. Sa istim troškovima đubrenja bi posnija područja mogla da se jače pođubre na račun dobro prihranjenih područja. Posle 12 godina stabilizacije i povećavanja prinosa je potrebna naknadna kontrola. Ako je ispravno da se osnovno đubrenje prilagođava potrebama zemljišta, na velikim parcelama to mora da se radi specifično za svaki deo parcele. „Đubrenje specifično za delove parcele jeste rašireno, ali se uspeh jedva može izmeriti“, kaže Karl-Heinz Mann. „Još uvek nedostaje sistem testova. Po hektaru se uštedi oko 10 do 30 kg N. Pozitivan sporedni efekat je to što se može sprečiti poleganje useva. N senzor u praksi radi dobro i ima smisla na velikim nehomogenim parcelama. Kod organskog đubriva je vrlo teško odraditi đubrenje specifično za deo parcele, jer je to đubrivo veoma nehomogeno. U ovom slučaju može biti interesantna NIRS tehnika.“
Ovaj konsultant ima diferencirano mišljenje o upotrebi drugih digitalnih pomagala: „Automatsko prepoznavanje korova i trava je još uvek naučna fantastika, ali verovatno ima veoma veliki potencijal. Kod fungicida je prilagođavanje količine teško zbog moguće rezistentnosti. Digitalne mogućnosti za upravljanje mašinama imaju pozitivan odnos troškova i dobiti. To znači da se najčešće isplate, a optimizacija po pravilu funkcioniše dobro. Nasuprot tome, upravljanje voznim parkom ima smisla samo kod vrlo velikih gazdinstava ili uslužnih preduzeća. U organizaciji i u kancelariji postoji vrlo visok radno-ekonomski potencijal. Troškovi knjigovodstva, vođenja evidencije useva, podnošenja zahteva, upravljanja skladištem i čuvanja podataka su relativno visoki. Udeo proizvodnih troškova u proseku iznosi 22 procenta! Ovde postoji ideja za prava rešenja problema bez igrarija.“
Karl-Heinz Mann je uveren u to da je uprkos velikim obećanjima proizvođača i političara o mogućnostima digitalizacije praksa vrlo često otrežnjujuća. Troškovi i utrošak vremena su previsoki. „Međutim ovi sistemi mogu da pomognu da se procesi optimizuju. Oni nikad ne mogu zameniti stručno rukovođenje radnicima i efikasnu organizaciju od strane rukovodioca gazdinstva. Prikupljanje obimnih podataka bez smislene upotrebe može i da se izostavi. Digitalni instrumenti uvek treba da budu samo pomoć, a ne da opterećuju rukovodioca gazdinstva odn. proizvodnje i da ga nepotrebno vezuju za kancelariju. Zbog toga će uspešan biti samo onaj ko digitalne mogućnosti koristi na promišljen i smislen način. Uspešni rukovodioci gazdinstva u ratarstvu manje treba da budu u kancelariji, a više na njivi“, rekao je na kraju Karl-Heinz Mann.
Veče za druženje
Veče pre HORSCH seminara je u centru FITZentrum u Sitzenhofu bilo predviđeno za druženje. Hrana i piće su bili seoski: domaća hrana i svetlo pivo. Kontrast je tu činilo predavanje motivacionog trenera Marca Gasserta pod naslovom „Ne nagrađuje se početak, nego istrajnost.“ Pričao je o svom boravku u jednom Šaolin hramu u Kini. Tamo je dan započinjao trčanjem na stazi od 21 km u 1.30 časova, a ukupno se treniralo 17 h dnevno. Prema Marcu Gassertu postoje dve vrste discipline: ona iznutra i ona spolja. „Da bi nešto veliko moglo da nastane potrebna je disciplina iznutra“, rekao je trener. Osim toga, čovek poseduje tri pokretačke sile: biološki nagon, vrednosti i snagu volje. Novac nije obavezno motivišući faktor. To je Marc Gassert objasnio putem jedne demonstracije. Jednoj osobi iz publike je obećano 25 € za to da izvesno duže vreme sedi u čučnju raširenih nogu. Taj čovek je zaista potvrdio da u toku vežbe nije mislio na novac već da je bio motivisan time da uspe da izvrši zadatak. Trener je savetovao slušaocima da uvek što brže donose odluke, jer: „Što više odluka čovek mora da donese to se njegova energija brže istroši.“ Pozitivna ravnoteža je važna da bi se izbegao stres. Često je od pomoći da se jednostavno prestane kukati. I pre svega: čoveku je potreban radni zadatak prilikom kojeg mora da se koncentriše i koji ga ispunjava.