Koju ulogu imaju početni nutrijenti?
Nakon analize potreba kukuruza za hranljivim materijama i tehničkih aspekata primene đubriva, treći deo serije o čvrstim/tečnim đubrivima bavi se uticajem početnih hranivih materija na razvoj biljaka – zasnovano na obimnim ispitivanjima.
Kako bi se dobile relevantne informacije, sprovedena su opsežna ispitivanja na različitim lokacijama sa ciljem dobijanja odgovora na sledeća ključna pitanja:
- Kako se tradicionalna podzemna prihrana pomoću DAP-a može dopuniti ili sprovesti sa smanjenim količinama, a da se pri tome ne izgubi prinos? Da li se apsolutna količina podzemnog đubriva može smanjiti ciljanom primenom tečnog đubriva kao dopune DAP-u – uz zadržavanje nivoa prinosa? DAP je testiran u kombinaciji sa NPK rastvorom u različitim količinama i smanjenjima.
- Postoje li razlike između čistog azota (AHL) i NPK rastvora? U ovom testu korišćena je isključivo tečna prihrana.
- Može li se nivo prinosa stabilizovati u slučaju vremenskih ekstrema ili teških uslova? Da li se usevu može obezbediti veća vitalnost na terenu ciljanom prihranom, kako bi bio bolje pripremljen za periode visokih temperatura i nedostatka vode? Ova pitanja su ispitivana u varijanti sa DAP-om i NPK rastvorom.
- Tradicionalna kontaktna prihrana čvrstim đubrivom pomoću DAP-a direktno u red (bez dodatnog tečnog đubriva) takođe je deo serije testova.
Za ovu svrhu korišćena je posebno prilagođena mašina. Na šestorednoj sejalici Maestro TV sa podesivim ramom montirano je više creva za tečno đubrivo: za podzemnu primenu, za primenu u sam red direktno uz zrno, kao i za prihranu pored reda, ali u zoni korena kukuruza. Mašina je takođe bila opremljena rezervoarom za čvrsto đubrivo za klasičnu podzemnu prihranu pomoću DAP-a. Na prednjem delu postavljen je Leeb 1.4 CT – odvojeni prednji rezervoar sa sopstvenom pumpom i sistemom za kontrolu primene tečnog đubriva. Ova konfiguracija mašine posebno je dizajnirana za potrebe test serije. Međutim, slična oprema već postoji za različite Maestro modele kao što su SV/SX, SV L/SX L i RV, a planirana je i za druge modele u budućnosti.
Lokacije i preduslovi
Testovi su postavljeni u različitim regionima: u Češkoj Republici na parceli bez obrade zemljišta (no-till) sa teškim zemljištem, u Štajerskoj (Austrija) i Alzasu (Francuska) na veoma pogodnim lokacijama za uzgoj kukuruza sa toplom klimom, kao i u oblasti Švandorf i direktno u Sitcenhofu na lokacijama sa srednjim potencijalom prinosa. Na taj način testovi pokrivaju širok spektar uslova. Lokacije nisu izabrane sa ciljem potpune reprezentativnosti, već sa namerom da obuhvate dobar presek različitih uslova.
Setva je obavljena između 10. i 24. aprila – u skladu sa uobičajenim terminima za odgovarajuće regione. U vreme setve, u svim parcelama bilo je dovoljno vlage u zemljištu. Kiša je pala rano, ali je potom u mnogim regionima nastupio sušan period – ponegde i do četiri nedelje bez značajnijih padavina. Ukupno gledano, dostupnost vode se znatno razlikovala između lokacija.
Proleće 2025. godine bilo je prilično hladno na svim lokacijama. Krajem maja temperature su noću ponegde bile ispod 10 °C, a u nekim regionima su padale i do 2 °C. Tokom dana je povremeno bilo toplije, ali su ukupne temperature bile ispod proseka za to doba godine. Takvi uslovi su bili pogodni da se u hladnoj godini jasno uoče efekti ciljane početne (starter) prihrane.
Posmatranja u usevu
Početna zapažanja bila su vidljiva u usevima već u veoma ranoj fazi razvoja.
Kod isključive prihrane pomoću AHL-a – ako nije dodatno primenjen fosfor – biljke su, kao što se i očekivalo, poprimile plavičasto-ljubičastu boju. Ovaj efekat je dodatno pojačan niskim temperaturama. Čak i na parcelama gde je prethodno primenjen stajnjak, odnosno gde je teorijski bilo dovoljno fosfora, biljke su promenile boju jer fosfor zbog niskih temperatura zemljišta nije bio dostupan biljkama.
Hibridi prihranjeni tečnim NPK đubrivom razvijali su se veoma dobro. Nije primećena plavičasta promena boje. Uprkos niskim temperaturama, primenjeni fosfor bio je dostupan u redu setve. Do faze 4. ili 5. lista, biljke su rasle znatno bolje i, u poređenju sa ostalima, bile su već nešto veće i jače. Kontaktna prihrana pomoću DAP-a direktno u redovima pokazala je slične efekte. Ni u ovom slučaju nije došlo do tipičnog plavičastog obojenja.
Ni kod klasične podzemne prihrane biljke nisu pokazivale promenu boje. Međutim, moglo se primetiti da je bilo potrebno nešto više vremena da biljke apsorbuju đubrivo iz depoa putem korenovog sistema. Ipak, ta razlika u odnosu na varijante sa tečnim đubrivom brzo je nestala kako su biljke nastavile da rastu.
Pri većim količinama tečnog đubriva – kako AHL-a tako i NPK-a – došlo je do oštećenja zrna. One su namerno izazvane kako bi se mogli doneti precizniji zaključci o tome kada dolazi do oštećenja i gde se nalazi granica dozvoljene količine primene.
Unošenje tečnih đubriva direktno u brazdu sa semenom naziva se kontaktna ili početna (starter) prihrana, tj. dopunska prihrana. Pokazalo se da osnovno snabdevanje biljaka hranljivim materijama mora dolaziti iz podzemne prihrane, stajnjaka ili iz postojećih hranljivih materija u zemljištu. Isključivo kontaktna prihrana (bilo tečna ili čvrsta) ne može zameniti osnovno snabdevanje biljaka jer bi prekomerne količine đubriva dovele do ožegotina zrna i mladih biljaka.
Pregled daljeg toka
Testiranja će biti nastavljena tokom leta. Fokus će biti na razlikama u prinosu i na pitanju da li će se rane razlike u razvoju biljaka odraziti na krajnji prinos ili će se te razlike izgubiti kako biljke budu nastavile da rastu. Dodatne analize biće dostupne na sajmu Agritechnica u novembru – gde ćemo takođe predstaviti tehnologiju za ciljanu primenu tečnih đubriva i razgovarati o toj temi sa posetiocima.