Rezistentnost na herbicide– Šta primećujemo? Šta sledi?
Resistentnost postaje sve važnije pitanje u ratarskoj proizvodnji. Michael Horsch i Michael Braun razgovaraju o uzrocima, strategijama i tehničkim pristupima za suočavanje sa rastućim problemom.
Problem rezistentnosti više nije teorijska tema — danas pogađa veliki broj gazdinstava. Njeno širenje postaje sve primetnije: „Smatramo da će rezistentnost postati jedan od najvećih izazova u narednim godinama, posebno u zapadnoj Evropi,“ kaže Michael Horsch. „Problem sa divljim sirkom (blackgrass) je dobro poznat. Ono sa čim se sada sve više suočavamo jeste ljulj (ryegrass),“ dodaje Michael Braun. Jedan od ključnih uzroka porasta rezistentnosti na herbicide jeste visok udeo ozimih useva u plodoredu.
Ovaj razvoj povezan je sa dva ključna faktora: Prvo, istraživačkoj hemijskoj industriji sve je teže da otkrije nove grupe aktivnih supstanci, plasira ih na tržište i zadrži ih tamo; drugo, priroda reaguje povećanom otpornošću i razvija rezistenciju.
„Rezistentnost počinje postepeno. U početku je još moguće suzbiti je povećanim količinama aktivne materije, što u početku daje delimičan uspeh,“ objašnjava Michael Horsch. „Ali na kraju se dolazi do tačke kada se javlja novi talas rezistentnosti. Tada se količine dodatno povećavaju — uz sve slabiji efekat.“ Istovremeno, usev trpi zbog visokog nivoa stresa izazvanog velikom koncentracijom aktivne materije, što dovodi do smanjenja broja biljaka i gustine sklopa, i na kraju umanjuje prinos. „Ako stres po biljnu populaciju raste, ona se teže brani od gljivičnih i insekatskih bolesti, što dalje dovodi do povećane pojave patogena i štetočina,“ zaključuje Horsch.
Poreklo
Prva rezistencija kod plevela primećena je pre oko 15 godina u Engleskoj. Posebno u regionima sa veoma visokim udelom ozime pšenice u plodoredu, crni plevel razvio je otpornost na važne grupe aktivnih supstanci i postao izazov na farmama. Kako bi se tome suprotstavili, mnogi poljoprivrednici su čak ponovo počeli da oru: „Oranje je donelo kratkoročni uspeh,“ kaže Michael Horsch. Međutim, to nije donelo očekivane rezultate na duži rok, a korovi su se potom vraćali još jači. Zato oranje više nije bilo rešenje.
Kao rezultat toga, mnoge farme su produžile svoj plodored i znatno smanjile udeo ozime pšenice. Međutim, alternative su veoma ograničene, naročito na teškim zemljištima. Sve više su se oslanjali na prolećne useve (npr. prolećni ječam) ili kukuruz kako bi proširili plodored dodatnim usevima. „Na kraju, imam utisak da se pogođena gazdinstva i dalje bore sa ovim problemom,“ pretpostavlja Michael Horsch.
Međutim, postoje i ograničenja u promeni plodoreda. Istina je da mnogi poljoprivrednici mogu uspostaviti čiste useve koristeći prolećne kulture poput graška, pasulja, kukuruza ili prolećnog ječma, u kombinaciji sa optimizovanim metodama proizvodnje. Ipak, ovi usevi često donose znatno niže profite – što predstavlja dilemu i dodatni ekonomski pritisak na poljoprivrednike.
Uticaj zemljišnih herbicida
Kada govorimo o aktivnim supstancama, trenutni fokus u kontroli korova je na zemljišnim herbicidima čiji efekat moramo maksimalno iskoristiti. Mnogi faktori iz okoline, kao što je vlažnost zemljišta, presudni su za uspeh primene herbicida. Međutim, i sama setva predstavlja važan faktor za uspeh kontrole korova. „Ujednačena dubina setve, dovoljan sloj pokrivača semena i mrvičasta površina njive su ključni elementi. Samo na taj način zemljišni herbicidi mogu biti bezbedno primenjeni nakon setve, a istovremeno sa minimalnim negativnim uticajem na usev,“ ističe Michael Braun.
U nekim regionima ražino plevel zamenjuje crni plevel kao najrasprostranjeniji korov. Otpornost crnog plevela na herbicide poznata je već nekoliko godina, dok je otpornost ražinog plevela novijeg datuma. Trenutno se problemi gotovo isključivo primećuju kod italijanskog ražinog plevela, koji se koristi i u godišnjoj proizvodnji krmnih useva, u podsejanim usevima i u mešavinama pokrovnih useva.
Biologija dve vrste ražinog plevela:
Crni plevel se uglavnom javlja na teškim zemljištima i godišnja je biljka koja raste i zimi i leti. Klijanje se pretežno dešava u jesen, na temperaturama zemljišta između 10 i 15 °C, ali može trajati i do proleća. Dovoljna je mala svetlosna stimulacija od samo nekoliko milisekundi da se pokrene klijanje. Iz uvijenih kotiledona razvijaju se stabljike visine od 20 do 60 cm. Iz jedne biljke između juna i jula može da izraste i do 20 lažnih klasova, koji mogu proizvesti do 2.000 semena. Semena su precocna, jer su spremna za klijanje već u fazi voskasto zrelog zrna. U gornjim slojevima zemljišta, semena više nisu sposobna da proklijaju nakon otprilike četiri godine, dok semena zakopana oranjem mogu preživeti i do deset godina.
Italijanski ražini plevel je višegodišnja biljka. Preferira duboka i topla zemljišta sa velikom količinom padavina. Za razliku od crnog plevela, klijanje mu može trajati tokom cele godine, pod uslovom da je temperatura zemljišta iznad 10 °C. Tada nastaju izdanci, a biljke mogu narasti do visine od 30 do 100 cm, nadvisujući usev. Tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, formiraju se klasovi. Sa jedne biljke može da izraste do 1.500 semena, koja mogu početi da klijaju ubrzo nakon otpadanja, često pre nego što se sledeći usev poseje. Semena mogu preživeti u zemljištu do pet godina.
Sources: Lfl Bayern, Praxis Agrar, BIO Aktuell, lk Online, TLLLR, LFULG Sachsen
Uloga vremena setve
Vreme setve ozime pšenice ima ključnu ulogu kada je reč o otpornosti. „Zapravo bi trebalo sejati kasnije,“ kaže Michael Horsch, „ali usevi posejani kasnije su u poređenju slabiji u borbi za prostor i resurse. Zato mnogi poljoprivrednici na parcelama sa problematičnim korovom namerno sejaju ranije i tako pokušavaju da uspostave snažan i konkurentan sklop useva. To znači da, uprkos relativno ranoj setvi, takođe koriste relativno visoku normu setve ozime pšenice u redu. To omogućava usevu da izgradi jaku konkurentsku moć unutar reda i suprotstavi se pritisku korova.“
Poljoprivrednici se nalaze u dilemi: s jedne strane žele da zaseju što kasnije kako bi iskoristili što veći deo klijanja semena crnog plevela pre setve. Sa druge strane, rana setva dovodi do stabilnog i konkurentnog sklopa useva – što zauzvrat olakšava kontrolu korova.
„Idealno je: ako su uslovi za setvu odgovarajući, treba ih iskoristiti i ne čekati kasniji termin. Na kraju, savršen sklop sa snažnom konkurencijom unutar redova je važan,“ sumira Michael Horsch. „Još jedna važna stvar je efikasnost koja je potrebna u pravom trenutku,“ dodaje Michael Braun.
Diskusija o razmaku između redova
U regionima sa rezistentnim korovima, pitanje razmaka između redova ponovo postaje sve važnije, upravo zbog ovih izazova. Na farmama sa velikim pritiskom divljeg sirka (blackgrass), priprema setvene posteljice se ponekad obavlja nekoliko nedelja pre same setve. Polja se neposredno pre setve tretiraju totalnim herbicidom kako bi se eliminisao sirak koji je podstaknut da nikne pre setve. Nakon toga se vrši direktna setva, bez dodatne obrade zemljišta, koristeći metodu „ustajale setvene posteljice“ (stale seedbed). U takvim uslovima, široki redovi pomeraju manje zemljišta u poređenju sa veoma uskim redovima sa rasporedom diskova u više linija. „Međutim, širi razmak redova uvek treba posmatrati veoma specifično — u zavisnosti od tipa zemljišta i, pre svega, u odnosu na konkretnu kulturu. Ipak, svakako bi trebalo razmotriti razmake od 20 ili 25 cm, kako bismo postigli precizno postavljanje semena i usev sa većom konkurentnošću unutar reda, čime se efikasnije potiskuju korovi,“ ističe Michael Horsch (više o tome na stranama 6–7).
Ako nema dovoljno konkurencije između redova, treba razmišljati dalje. U suštini, širi razmaci redova su neophodni da bi se seme moglo postaviti na istu dubinu koristeći radne organe jednake dužine, kako bi se postigao ujednačen sklop sa visokom konkurentnošću unutar reda. Za prostor između redova, može se uzeti u obzir motičarenje kao mehaničko rešenje, s jedne strane, i hemijska zaštita biljaka novim metodama, s druge strane. Za uspešnu kontrolu korova, sve je važnije prepoznati međuzavisnosti i izvesti odgovarajuće zaključke i primeniti prave odluke. „Strateško razmišljanje je ključno pre nego što započnete rad,“ naglašava Michael Horsch.