Efikasnost u savršenom trenutku
Zharas Kanapin i njegova porodica vode dve farme u Kazahstanu. On se oslanja na najsavremeniju tehnologiju kako bi optimalno iskoristio ograničeni vremenski okvir. Za terraHORSCH govori zašto je HORSCH Sprinter postao ključna mašina za njega i kako mu je Michael Horsch dao novu poslovnu ideju.
Zharas Kanapin odrastao je na farmi u Kazahstanu kojom je upravljao njegov otac. Kao deo programa za kazahstanske studente, došao je u Nemačku i studirao upravljanje poljoprivredom na Univerzitetu primenjenih nauka Weihenstephan-Triesdorf. Nakon toga je sedam godina radio u sektoru zaštite bilja pre nego što se 2008. godine vratio u Kazahstan.
Osnivanje dve farme
Kod kuće, on i njegov otac su kupili farmu severozapadno od Astane, površine oko 3.000 hektara, što je predstavljalo temelj. U narednim godinama dodavala su se dodatna zemljišta. Danas farma TOO Oksanovka zauzima 12.000 hektara. Sledeći veliki korak napravljen je 2022. godine kupovinom farme TOO Chernigovka. Ova farma se nalazi oko 60 km južno od Astane i takođe pokriva gotovo 12.000 hektara. Zharas Kanapin upravlja farmama zajedno sa ocem, ujakom i tri brata. „Mi smo porodični biznis,“ kaže on.
Prva HORSCH mašina, Sprinter 15 NT, stigla je 2012. godine. „Tehnologija ove mašine tada je bila nova u Kazahstanu. Razmak između ulagača od 30 cm ranije nije postojao. Mnogi poljoprivrednici su se plašili da će se korov povećati, ali mi smo verovali u sistem i radili sa njim. Već nakon samo dve godine primetili smo da su prinosi značajno veći nego kod drugih sejalica,“ izjavio je Zharas Kanapin.
Preporuka za ovu mašinu stigla je od Klausa Tišera, osnivača prodavca CT Agro: „Rekao mi je: ‘Sa ovom mašinom ne možeš pogrešiti.’ I bio je u pravu.“ Danas se na ove dve farme koristi ukupno 13 Sprinter 15 NT mašina. „Veliku prednost vidimo u motikama. Kada je gornji sloj zemlje isušen, mnogi ulagači više ne mogu da probiju tlo. Sa ulagačem Sprintera možemo bez problema sejati jer se seme postavlja ispod gornjeg suvog sloja.“
Pored Sprintera, u mašinskom parku se nalaze Avatar 12.20 SW, Maestro 36.60 SV, Joker 7 RT+, Tiger 4 MT, Leeb PT 6.280 i Leeb VL. Sa ovim efikasnim mašinama, porodica obrađuje ukupno 24.000 hektara. Na severnoj farmi gaji se oko 6.000 ha pšenice, 2.000 ha ječma i 3.000 ha suncokreta. Na jugu uzgajaju 6.000 ha pšenice i 6.000 ha tvrde pšenice. „U ovom regionu imamo mnogo sunčanih sati, zbog čega je kvalitet tvrde pšenice izvanredan,“ objašnjava upravnik farme. Kako bi dodatno povećali kvalitet i prinose, prošle godine su uložili u sistem za navodnjavanje na 700 ha. Ove godine će biti dodatno navodnjavano još 850 ha, tako da će ukupno skoro 1.500 ha biti pod sistemom navodnjavanja.
Za tekuću sezonu planiraju da na oko 2.000 hektara gaje karanfilac. „Verujemo da uljane kulture imaju budućnost,“ kaže Zharas Kanapin. „U budućnosti bismo želeli da oko 30% naše zemlje zasijemo uljanim biljem – suncokretom na severu i karanfilcem na jugu.“
Pametna investicija
Michael Horsch mu je tokom jedne od svojih poseta Kazahstanu dao posebnu poslovnu ideju. „Rekao mi je da je u Češkoj izgradio dva silosa kapaciteta po 3.000 tona žita. Tamo je na jesen skladištio 6.000 tona ječma, jer je cena prodaje tada bila veoma niska. U proleće je onda mogao da proda ječam po boljoj ceni. To me je navelo na razmišljanje. Godine 2011. žetva je bila veoma dobra, pa je zbog toga cena žita na tržištu bila vrlo niska. I mi smo sačekali i prodali žito kasnije po znatno boljoj ceni.“
Ova spoznaja je porodicu navela da uloži u novi silos za žito blizu južne farme: „Izgradili smo moderni objekat sa sistemom za sušenje i čišćenje. Skladište žita nalazi se direktno pored železnice, što je ogroman logistički advantage.“ Odatle se žitarice prodaju i transportuju u Uzbekistan, Iran i Azerbejdžan. Tamo se takođe skladište i plasiraju žitarice drugih kompanija. Ukupno se izvozi između 100.000 i 150.000 tona. Ova investicija je trgovini otvorila novu poslovnu granu.
Izazovni uslovi
„Moj otac uvek kaže: ‘Radim u poljoprivredi već 45 godina i nijedna godina nije bila ista.’ Radimo u ekstremnim vremenskim uslovima i moramo se s tim pomiriti. Moramo donositi odluke u kratkom roku kako bismo mogli da nastavimo da opstajemo kao poljoprivrednici,“ objašnjava situaciju Zharas Kanapin.
Nije svaka godina u Kazahstanu obeležena sušom – ima i godina sa većim padavinama. Međutim, ako nema kiše u junu i julu, biljkama postaje posebno teško. „Teško je predvideti. Poljoprivreda je nauka koja zahteva svakodnevno posmatranje biljaka i njihovog stanja kako bi se brzo i ciljano donosile prave odluke, jer su uslovi nepredvidivi. Uvek kažem svim poljoprivrednicima: setva mora biti završena za deset dana, žetva za 15 dana. To je idealan period. Sve duže od toga vodi do gubitaka.“
Kratak vremenski period
Optimalno vreme za početak setve je posebno važno. „Obično ima snega na poljima do sredine aprila. Zbog toga zemljištu treba vremena da se osuši i zagreje. Od početka maja temperature brzo rastu, a vetar takođe pomaže u sušenju polja.“ Zbog toga je idealan vremenski okvir veoma uzak.
Poljski radovi u Kazahstanu obično počinju krajem aprila. Glavni cilj prve obrade je da se prekidaju kapilari kako bi se sprečilo isparavanje vode. Još jedna prednost je što se obradom prvih 2-3 cm zemlje omogućava prolećnom suncu da bolje zagreje tlo. Setva zatim počinje između 10. i 15. maja. „Ne sejemo ni jedan hektar bez đubriva. Po mom mišljenju, to nema smisla. Sve naše Sprinter NT mašine mogu da primenjuju čvrsta đubriva,“ kaže Zharas Kanapin. Kombinacija direktne setve sa simultanim đubrenjem je uobičajena u Kazahstanu i predstavlja jednu od najučinkovitijih mera za povećanje prinosa.
Zbog snega koji dugo leži na poljima, vremenski okvir za setvu je vrlo kratak. „Moramo mnogo toga da obavimo u tim danima da bismo postigli odgovarajuće prinose.“ Farme su veoma dobro opremljene mašinama kako bi efikasno radile u ovom kratkom periodu i postavile temelje za dobru žetvu. Savršeno tempiranje je naročito važno za stvaranje povoljnih uslova za klijanje i za optimalno vođenje biljaka kroz teške faze: „Oko 15. juna obično je veoma vruće. Ako vrućina zatekne pšenicu u malom stadijumu, ona bolje preživljava. Ako je pšenica veća i treba joj više vode, toplota je više pogađa,“ objašnjava upravnik farme.
„U poslednjih 50 godina imali smo samo jedan potpuni krah kada nismo mogli ništa da požnjemo sa polja,“ priseća se Zharas Kanapin. „2023. godina je bila još jedna izuzetno teška godina sa značajnim gubicima. Kvalitet pšenice bio je loš, a zabeležili smo gubitke od 40%.“ Kako bi obezbedili ekonomsku stabilnost čak i u godinama slabije žetve, porodica je tražila nove mogućnosti. „Tako smo došli na ideju da pokrenemo proizvodnju mleka na našoj južnoj farmi. Farma je udaljena samo oko 60 kilometara od Astane. Stanovništvo grada raste, kao i potražnja za mlečnim proizvodima.“ Planovi su brzo realizovani. Ove godine počinju sa 1.000 muznih krava.
Ulažu srce i dušu u posao
Na farmama je tokom cele godine zaposleno ukupno 150 ljudi, plus 20 sezonskih radnika za skladište žita. „Ove godine ćemo zaposliti još 60 ljudi za mlečnu farmu,“ objašnjava on. Pružanje stalnog zaposlenja tokom cele godine nije uvek uobičajeno: „Danas je teško pronaći odgovarajuće radnike za poljoprivredne mašine. Potražnja za radnom snagom je veoma velika. Zato se trudimo da zadržimo naše zaposlene. Posao imaju tokom cele godine – bilo da je u pitanju čišćenje snega zimi ili različiti popravci, održavanje i pripreme za sezonu u proleće,“ kaže Zharas Kanapin. „Mnoge kompanije traže radnike samo od maja do oktobra. Međutim, u tom periodu ljudi ne upoznaju farmu, njene strukture i zemljište kako treba. Sa našim zemljištem ne možemo raditi samo finansijskim resursima i rukama, već moramo uložiti i srce. Zato nam je potrebna stručna radna snaga sa odličnim znanjem. Ova kombinacija pravih mašina, znanja i strasti donosi prinose i uspeh.“
Potencijal za budućnost
Kazahstan je još uvek u ranoj fazi profesionalne ratarske proizvodnje i poljoprivrede: „Imamo ogroman potencijal koji moramo iskoristiti,“ sa uverenjem kaže Zharas Kanapin. „Naše farme su dobro organizovane, a uz odgovarajuću tehnologiju, pravo znanje i jasnu strategiju, možemo dodatno povećati prinose.“
Sledeći veliki korak je već pred nama: mlečna farma treba da počne sa radom ove godine. To će Zharasu Kanapinu i njegovoj porodici obezbediti dodatni ekonomski stub koji pruža stabilan izvor prihoda i kompenzuje nepredvidivost žetve. Pored toga, dalji rast i proširenje farmi su jasan cilj za budućnost. Fokus je uvek na budućnosti. „Poljoprivreda je nauka, ali i strast. Oni koji ulažu srce i dušu u svoj rad, donose prave odluke i koriste savršeni trenutak – biće uspešni.“