HORSCH Live – uvidi i znanja iz prve ruke

Zaključci iz prakse

skustva iz proteklih godina sa dužim sušnim i kišnim periodima donela su nove izazove. Zemljište je ključna osnova za biljke jer skladišti hranljive materije i vodu. Kako se ti resursi mogu optimalno iskoristiti? Da li intenzitet obrade zemljišta mora biti preispitan? Na ova pitanja su odgovor pokušali da daju Enno von Reden, Wilfried Mißlbeck, Constantin Horsch i Michael Braun tokom panel diskusije „Obrada zemljišta u tranziciji“. Razmatrani su pristupi poput direktne setve i no-till sistema u svetlu klimatskih promena. Naglašeno je da izbor odgovarajuće metode obrade u velikoj meri zavisi od uslova zemljišta i konkretnih klimatskih izazova. Jedan od fokusa diskusije bila je važnost strukture zemljišta za zadržavanje vode i dostupnost hranljivih materija.
U svom izlaganju „Ograničeni resursi – Kako poljoprivreda može dalje da se razvija?“, prof. dr Peter Breunig (Univerzitet primenjenih nauka Weihenstephan-Triesdorf) osvrnuo se na izazov održivog i produktivnog bavljenja poljoprivredom uprkos ograničenim površinama. Prikazao je kako savremene tehnologije, poput precizne poljoprivrede, satelitskih analiza i automatizovanih sistema obrade, mogu optimizovati prinose i efikasnije koristiti resurse poput vode i đubriva. Posebno je naglasio značaj plodoreda, metoda obrade koje čuvaju zemljište i digitalnih sistema upravljanja za održivo korišćenje zemljišta. U tom kontekstu, ključnu ulogu imaju i politički okviri i ekonomski podsticaji.
Predavač Barbara Steinberger razgovarala je na temu „PatchSpraying – praktična mera za precizno tretiranje gnezda?” sa Robinom Minkom (SAM Dimension), Robinom Kümmererom i Andreasom Bürleom. Tema razgovora bila je potencijal i izazovi ove metode u kontekstu smanjenja upotrebe pesticida u usevima u redovima. Posebno je naglašena mogućnost ciljanog suzbijanja korova upotrebom sredstava za zaštitu bilja, umesto tretiranja čitavog polja. Istovremeno su razmotrena ograničenja ovog sistema, naročito u pogledu tehničkih zahteva, vremenskih uslova i potrebe za visoko preciznom tehnologijom.
U svojoj prezentaciji „Štetni insekti – populacije se menjaju. Kako možemo reagovati?”, Maximilian Rüdt (N.U. Agrar) analizirao je promene u populacijama štetnih insekata i njihove posledice. Globalna trgovina i klimatske promene podstiču širenje novih vrsta i skraćuju životne cikluse postojećih štetočina, što dovodi do češćih i intenzivnijih infestacija. Posebno više temperature omogućavaju invazivnim vrstama da se prošire u nove regione i izazovu značajne štete. Kao odgovor na to, Rüdt preporučuje intenzivniju upotrebu biološkog suzbijanja štetočina, preciznije primene sredstava za zaštitu bilja uz pomoć savremenih senzorskih tehnologija, kao i ciljanu primenu plodoreda. Digitalni sistemi za praćenje mogli bi pomoći u ranom otkrivanju štetočina i smanjenju gubitaka prinosa.
Patogen Ca. phytoplasma solani dovodi do značajnih gubitaka prinosa, naročito kod šećerne repe (tzv. „gumena repa”) i krompira. Achim Jesser (Südzucker) objasnio je puteve prenošenja bolesti i istakao ulogu cikada kao glavnih prenosilaca. Širenje patogena se intenziviralo poslednjih godina. Jesser je opisao kako ciljani monitoring, prilagođavanje plodoreda i integrisane mere zaštite bilja mogu pomoći u smanjenju rizika. Ključno je pravovremeno prepoznati simptome kako bi se preduzele efikasne protivmere i izbegle dugoročne štete.

Za sve koji su propustili HORSCH Live ili žele detaljnije da se upoznaju sa sadržajem, kompletna predavanja su i dalje besplatno dostupna na sajtu HORSCH Live.