Poljoprivreda u ratnim uslovima
Uprkos svim gubicima i izazovima, poljoprivrednici u Ukrajini nastavljaju svoj rad i čak nastavljaju ulaganja. Oni rade na granici mogućnosti i svakodnevno su suočeni sa novim izazovima. Besprekidne borbe, ekstremni vremenski uslovi, nepredvidive cene, nedostatak logistike i otežani prodajni kanali karakterišu svakodnevni život.
Vasil Štendera, vlasnik farme Dodola 2021 Ltd. u regionu Herson na jugu Ukrajine, veliki je pristalica obrade bez oranja. Ovom metodom uspešno se bavi više od 15 godina. Precizna poljoprivreda i najsavremenija tehnologija su za njega nešto što se podrazumeva. Pre rata, sa jednog polja je ubirao dva roda godišnje - soja se sejala na navodnjavanim parcelama nakon zimskih useva.
Uradi ono što je u tvojoj moći
Ruska invazija iznenada je pretvorila sva polja farme - ukupno oko 4.200 ha na kojima su se ranije gajili pšenica, uljana repica, suncokreti i soja - u bojno polje koje su prelazile linije odbrane. „Naš normalan život srušen je u trenutku. Ipak, uradili smo ono što smo mogli. Prvo, pomogli smo lokalnom stanovništvu: proizvodili smo brašno i ulje i distribuirali robu. Takođe, podržavali smo bolnice dostavom goriva kako bismo obezbedili napajanje električnom energijom. I naravno, evakuisali smo naše zaposlene i njihove porodice,“ priseća se Vasil Štendera.
Morali su odmah da se pobrinu za opremu. Kako su kontrolni punktovi ugrožavali transport, mnoge mašine su sakrivene u privatnim dvorištima i dvorištima zaposlenih koji su ostali na terenu. Manje mašine su čak bile doslovno zakopane u zemlju. Na taj način su uspeli da sačuvaju barem deo ključne opreme.
Pljačka je bila svakodnevna pojava na farmi i u skladištima: nestali su kamioni, dizalica, oprema za navodnjavanje, kao i Merlo utovarivač sa visinom podizanja od 9 m i JCB mašina. Ukradeno je oko 300 tona đubriva (tečni AHL), sredstava za zaštitu useva i semena. Spremnici za 150 do 200 tona tečnog đubriva su oštećeni i uništeni. Sistem za navodnjavanje je potpuno uništen. Takođe, polja su bila spaljena neprijateljskim raketnim napadima. Na primer, početkom marta 2022. godine, uništeno je 180 ha pšenice (sa očekivanim prinosom od 4 t/ha), 200 ha uljanog repca i još 150 ha repca u toku jedne žetvene sezone. Ukupna šteta premašuje 40 miliona UAH (oko 1 milion EUR), bez uračunavanja sistema za navodnjavanje.
Prema podacima Državne službe za vanredne situacije Ukrajine, očekuje se da će 156.000 km² ostati minirano. Za razminiranje će biti potrebno 37 milijardi dolara i više od 10.000 stručnjaka. Od početka rata, mine su usmrtile 128 ukrajinskih poljoprivrednika.
Ministarstvo poljoprivrede Ukrajine navodi da su gubici u poljoprivrednom sektoru od početka rata premašili 11 milijardi dolara, a taj iznos i dalje raste. Značajan deo štete odnosi se na uništavanje i pljačku poljoprivredne mehanizacije. Veliki kapaciteti za skladištenje žitarica, uključujući silose i elevatore, takođe su uništeni, dok je žito koje se nalazilo u njima uništeno ili ukradeno. Manji, ali i dalje značajan deo gubitaka odnosi se na uništavanje višegodišnjih zasada voćnjaka.
Novi početak usred rata
U novembru 2022. godine, uspešno je obnovljeno do 70% polja. Međutim, regeneracija je trajala do juna 2024. godine. Oko 80% zaposlenih se od tada vratilo. Kompanija Dodola 2021 Ltd. trenutno zapošljava 30 ljudi.
Tehniku je samostalno popravilo osoblje farme. Takođe, polja su morala biti očišćena od mina. Pošto nije bilo vladinih programa, a državna pomoć se svodila samo na hitne situacije, farma je na sopstvene troškove angažovala službu za uklanjanje mina. „Nije bilo gotovo nikakve zvanične pomoći. S obzirom na to da se radilo o pitanju preživljavanja, rešavali smo to sami“, kaže Vasil Shtendera.
Odabrao je polja koja su mogla biti očišćena brzo i uz minimalne troškove. Ipak, mnogi koraci morali su biti preduzeti unapred: prvo, bilo je neophodno da se ekonomski oporave. Zbog toga je bilo potrebno prodati preostalu žetvu pre rata. Međutim, većina trgovaca žitom je odbila zbog uništenih puteva i nesigurnih ruta. Logistika je bila u velikoj meri neefikasna, a roba je morala biti transportovana na velike udaljenosti jer je Herson izgubio pristup moru. Takođe, uništena je i infrastruktura za preradu. Troškovi logistike u tom regionu bili su 1,5 do 2 puta veći nego u drugim delovima zemlje, a transportni pravci bili su dvostruko duži, zbog čega je bilo nemoguće pokriti osnovne troškove rada.
Ipak, bilo je moguće prodati deo stare žetve. Sa novcem koji je još bio dostupan iz perioda pre rata i sa privatnim sredstvima, Vasil Shtendera je uspeo da zaključi ugovor za uklanjanje mina na 1.500 hektara, po ceni od 7,5 miliona UAH (što je ekvivalentno oko 187.000 evra). Za ova polja sa suncokretom i sojom bio je zakazan kasni datum setve, 14. jun 2023. godine. Bez navodnjavanja, ubrani su prinosi od 1,45 t/ha za soju i 1,98 t/ha za suncokret. Ova žetva omogućila je plaćanje rente za 2023. godinu.
Sopstvena strategija za čišćenje mina
Inovativni poljoprivrednik, Vasil Shtendera, oduvek je imao strast prema testiranju novih tehnologija. Tako je razvio i svoj vlastiti sistem za uklanjanje mina. Proleće je bilo kišovito, a brz rast korova otežao je rad. Za kontrolu korova i primenu herbicida korišćeni su poljoprivredni dronovi – što je predstavljalo veliki izazov jer zbog rata nisu izdavana dozvola za letenje dronovima. Stoga je svaki rad morao biti koordinisan sa lokalnim vlastima i vojskom. Primena herbicida imala je dva efekta: prvo, borila se protiv korova na polju, a drugo, pomogla je ubrzanju procesa uklanjanja mina i učinila ga sigurnijim. Kako bi se proces optimizovao, angažovani su meštani, jer su oni tačno znali gde su se kretale trupe i gde su moguće mine ili eksplozivne naprave. Polja su zatim pretraživana pomoću metal detektora. Zahvaljujući aktivnoj pomoći vojnih inženjera, do juna 2024. godine očišćeno je još 1.500 hektara.
Cena za uklanjanje mina na teškim terenima može dostići i do 350 UAH/m², što je ekvivalentno 350.000 UAH/ha (približno 87.500 evra/ha). Polja koja su bila presečena linijom odbrane uvek su posebno pogođena. U slučaju Vasila Štendere, ovo se odnosilo na oko 1.000 hektara. Na tim parcelama pronađeno je do 300 mina po polju (47 ha).
Troškovi zavise i od stepena zakorovljenosti, vrste kontaminacije (ostaci artiljerijskih granata ili mine) i drugih faktora. Za čišćenje mina na 1000 ha, Vasil Shtendera je dobio subvenciju iz humanitarnog programa. Još mu je ostalo oko 400 ha pod protiv pešadijskim minama.
Pouzdana saradnja i nove investicije
Tokom prethodne dve godine, Vasil Štendera je u obnovu svoje farme uložio više od 30 miliona UAH (približno 750.000 evra). Dugogodišnji poslovni odnosi i odgovarajuće kreditne linije omogućili su mu kupovinu novih mašina. Pre rata, bio je u zakupu HORSCH Avatar sejalice sa radnim zahvatom od 18 m, za koju je finansijsko opterećenje, naravno, ostalo. Međutim, zahvaljujući višegodišnjoj pouzdanoj saradnji, dogovorena je reorganizacija duga.
Takođe je uspeo da dobije kredit iz programa Svetske banke po niskim kamatnim stopama (3 do 7%). Kako bi obezbedio logistiku, Štendera je kupio pet novih kamiona. Uz to, nabavio je samohodnu prskalicu HORSCH Leeb VL, za koju je već uplatio depozit pre rata. Za njega, ova prskalica predstavlja ključnu mašinu za no-till obradu zemljišta, jer farmi treba snažna i velika tehnologija. Prethodna prskalica bila je stara, a nabavka rezervnih delova bila je problematična.
HORSCH Avatar sejalica sa radnom širinom od 18 m koristi se za direktnu setvu žitarica i uljane repice. Ovo je prva mašina ovog tipa u regionu. U oktobru, Avatar je teško oštećen kada je prešao preko mine. Na sreću, vozač je zadobio samo lakše povrede. 
Samohodna prskalica HORSCH Leeb VL kupljena ove godine.
Ograničeni uslovi rada
Dok su mašine ranije radile neprekidno tokom sezone kako bi se vreme za rad maksimalno iskoristilo, sada je strogo zabranjen rad van farme tokom policijskog časa, koji traje od 21.00 do 5.00 časova. Ovo značajno smanjuje raspoloživo vreme, posebno za primenu herbicida. Stoga se rani jutarnji sati od 5.00 i večernji period između 17.00 i 21.00 moraju pažljivo planirati i što efikasnije koristiti.
Setva se obavlja isključivo tokom dnevnih sati. „Sa našim snažnim mašinama, sve je zaista funkcionisalo odlično,“ potvrđuje Vasil Štendera. Zimska uljana repica, suncokret i soja sejani su pomoću sejalica Maestro 24.70 SW i Maestro 36.50 SW, dok su žitarice setvene pomoću starijeg modela Pronto 12 NT i nove sejalice Avatar 18.25 SD.
Uljana repica trenutno daje najveći prinos, ali je ujedno i najzahtevnija kultura. Plodored je morao biti proširen uzimajući u obzir dostupne vremenske okvire. Kukuruz je ove godine uključen u plodored. Iako je pšenica manje profitabilna, ona i dalje ostaje jedna od glavnih kultura na poljima.
Nedostatak kvalifikovane radne snage i nepostojanje skloništa za mašine predstavljaju dodatne izazove. Zbog prevelikog rizika, mašine tokom zime ne mogu biti uskladištene u magacinu, već se i dalje moraju skrivati i adekvatno obezbeđivati. To često dovodi do tehničkih oštećenja. Pre početka sezone svaki detalj i dugme moraju biti detaljno provereni. Ipak, u regionu postoji manjak kvalifikovanih poljoprivrednih tehničara za servis i terenski rad.
Žetva u uslovima ekstremne vrućine i suše
Ova godina bila je izuzetno suva i topla, bez zaliha vlage u zemljištu. U prvoj polovini 2024. palo je svega 50 do 60 mm padavina, dok prosečna godišnja količina za ovaj region iznosi oko 380 mm. Proces deminiranja dodatno je ubrzao isparavanje vlage iz površinskog sloja zemljišta.
„Naša zemljišta nisu obrađivana 10 do 15 godina, što je omogućilo očuvanje određenog nivoa vlage. Firme koje su koristile tanjirače za nivelaciju polja pretrpele su velike gubitke,“ ističe Vasil Štendera.
Temperature su dugo bile iznad 40 °C, što je često izazivalo požare i otežavalo divljim životinjama pronalaženje hrane. Na primer, zečevi su potpuno pojeli 4 hektara suncokreta. Zbog visokih temperatura, mnogi klipovi kukuruza su se osušili, što je dovelo do značajnih gubitaka u prinosu.
Činjenica da su polja bila neobrađivana oko dve godine takođe je uticala na rezultate. Korovi su se brzo širili. Ove godine prinos pšenice iznosio je 3,5 t/ha, dok je prinos uljane repice bio 2,0 t/ha.
„Zbog kasnog roka setve, ni od suncokreta nismo mogli očekivati profitabilan prinos. Generalno, žetvu smo započeli dve nedelje ranije u odnosu na prosečne termine prethodnih godina. Nikada ranije nisam doživeo nešto slično,” tužno ističe Vasil Štendera.
Sama žetva bila je izazov. Gazdinstvo poseduje svoje kombajne i obično iznajmljuje još četiri mašine od izvođača radova. Međutim, mnogi izvođači nisu želeli da dolaze u region zbog opasne situacije, pa je bilo potrebno pronaći alternativno rešenje. Srećom, fondacija „Žetva pobede“ ove sezone je besplatno obezbedila mašine za žetvu.
Glavni rizici: opasnosti od eksplozije i požara
„Zbog suše i visokih temperatura, ali i zbog kontinuiranih napada – još uvek smo u zoni od 20 kilometara od prve linije fronta – moramo biti stalno spremni da se borimo sa požarima. Već je bilo požara usled granatiranja i morali smo da ih gasimo u celim selima, kako na našim, tako i na susednim njivama. Za nas to znači da smo svakodnevno na oprezu, stalno pod pritiskom“, kaže Vasil Shtendera.
I dalje postoji rizik da dronovi bace bombe na njive kako bi spalili žetvu ili pogodili kombajn koji trenutno radi na terenu. Zbog toga farmi blisko sarađuje sa vojnim izviđačkim snagama kako bi bila na vreme upozorena.
Mnogo je u pitanju: s jedne strane, odgovornost prema zaposlenima, zemljoposednicima i kreditorima je velika. S druge strane, žetvu treba brzo i na vreme ukloniti sa njiva.
U međuvremenu, preduzete su selektivne mere kako bi se sprečilo širenje vatre: granice njiva su obrađene Tiger MT kultivatorom i Joker RT tanjiračom, a zatim podeljene u 50-hektarske trake. "Ovo je definitivno spasilo našu žetvu. Naravno, imali smo i sreće. Ali najvažnije je da rad nije bio uzaludan," ističe Vasil Shtendera.
Zašto redukovana obrada zemljišta?
Vasil Štendera se godinama oslanja na direktnu setvu. Kao što je već pomenuto, postoje polja na kojima zemlja nije obrađivana 10 do 15 godina.
Kupio je opremu za obradu zemljišta, poput Tiger-a i Joker-a, pre rata kako bi pripremio zemljište za planirani sistem navodnjavanja, koji je trebalo postepeno da bude instaliran na svim parcelama. Međutim, nakon uništenja brane Kahovka, tehničko navodnjavanje na ovom području dugoročno neće biti moguće. To najviše pogađa vinogradare, ali i proizvođače povrća i bobičastog voća.
U poslednje vreme, Vasil Shtendera je počeo da koristi Tiger i Joker za pripremu i nivelisanje parcela koje su prethodno zakupili drugi poljoprivrednici, a koji sada napuštaju svoje farme jer ih više ne mogu ekonomski održavati. Osim toga, spaljene parcele takođe moraju biti obrađene nakon žetve. U ovom procesu, efikasnost je od ključnog značaja: ako se koristi kultivator, istovremeno se primenjuje i dubinsko unošenje đubriva (posebno fosfora) u zemljište.
Vasil Shtendera nastoji da očuva strukturu zemljišta i njegov pokrov ostacima strništa. Polja sa kraterima od bombi se ne obrađuju – krateri se pažljivo popunjavaju bagerom i izravnavaju. Ove godine su granice parcela digitalno redefinisane, jer su se zbog novozakupljenih površina promenile veličina farme i raspored polja.
Izazovi i rešenja u logistici
Zahvaljujući sopstvenoj logističkoj mehanizaciji, farma je uspela da uspostavi saradnju sa kompanijama za trgovinu žitaricama. Kako je skladištenje roda u sopstvenim silosima i dalje previše rizično, postignut je dogovor da se rod skladišti kod tih kompanija i prodaje po potrebi. Proizvodnja je isporučena do kraja godine, a zatim prodavana u delovima. Na taj način, farma je uspela da održi poslovanje i čak otplati dugove tokom 2024. godine.
Mašine kompanije uključuju mnogo tehnologije iz HORSCH portfolija. 
Mašine kompanije uključuju mnogo tehnologije iz HORSCH portfolija.