Zašto poljoprivrednici ulažu u budućnost
Promene u razmaku između redova i paralelni trendovi u vezi sa opremom mašina – stvari koje se ne dešavaju samo u SAD-u. Michael Horsch objašnjava kako i zašto se razmak između redova menja u uzgoju soje i šta to znači za poljoprivrednike.
U julu je Michael Horsch imao priliku da razgovara sa Harijem Stajnom, priznatim stručnjakom za soju a ujedno i uzgajivačem, u Ajovi. „Stajn je vrhunski autoritet u oblasti soje“, ističe Horsch. „Tokom svoje karijere posvetio se unapređivanju sorti soje i stvorio sorte koje su danas neizostavne.
Jedno od prvih pitanja koje je Michael Horsch postavio „guruu selekcije soje“ bilo je da li pojedinačno sejanje soje donosi bilo kakvu korist. Odgovor je bio nedvosmislen: „Jasno je rekao ne. Možda izgleda lepo, ali ne donosi nikakvu prepoznatljivu prednost u prinosu.“ Stajn je istakao da je razmak između redova relevantniji u zavisnosti od lokacije i sorte biljke.
Promena razmaka između redova
U poslednjim godinama, u Sjedinjenim Američkim Državama ustalio se razmak između redova od 50 cm (20 inča) za setvu soje. Ovaj razmak omogućava sejanje kako kukuruza, tako i soje sa istom sejalicom za setvu okopavina. „Neki takođe seju soju sa razmakom od 37,5 cm (15 inča),“ kaže Michael Horsch. U tom slučaju, za kukuruz se podiže svako drugo telo, kako bi se sejalo sa razmakom od 75 cm (30 inča). Međutim, dominantan trend u Corn Belt-u bio je razmak od 50 cm.
„Trenutno posmatramo interesantne promene, naročito na većim farmama. Razmak od 50 cm nije optimalan za kukuruz sa tehničkog aspekta, a sa aspekta obradivih površina, povećanje prinosa sa 75 na 50 cm je minimalno. Zbog toga mnogi poljoprivrednici kažu: 'Vraćamo se na 75 cm i 24 reda, kako bismo žnjeli dva reda po 12, odnosno na 48 redova i 75 cm, kako bismo žnjeli tri reda po 16.' Ovaj pristup pojednostavljuje sistem kombajna i sejalice, a prilikom setve i žetve fokus ponovo leži na performansama i efikasnosti. Što se tiče prinosa, razlike bi bile minimalne, ako ih uopšte bude.“ Međutim, sa ovim razmakom više ne bi bilo moguće koristiti istu mašinu za setvu soje, jer su oba useva prethodno sejana istom mašinom sa manjim razmakom između redova.
Praćenje ovog razvoja pokazuje sledeće: „Pre deset do petnaest godina, kukuruz se sejao prvi u aprilu, a soja, ponekad zavisno od sorte, sejala se u toplijem periodu u maju.“ Na taj način, oba useva su mogla da se sade jednom sejalicom. „Nove sorte ponekad čak omogućavaju setvu oba useva u isto vreme ili čak soje pre kukuruza. Ovo zahteva da promenimo naš način razmišljanja.“
Za mnoge farme, optimalni period za setvu, koji postaje sve kraći, znači da im je potrebna druga sejalica kako bi mogli da rade paralelno. „Za mnoge farme, ovo deluje kao nova strategija: s jedne strane, raditi sa širim (75 cm), još efikasnijim preciznim sejalicama za kukuruz, a s druge strane, uvesti drugu sejalicu na farmu samo za setvu soje“, objašnjava Michael Horsch.
„Harry Stine je takođe potvrdio da su u sektoru razvoja sorti inicijalno fokusirali na razmak od 50 cm. Međutim, shvatili su da je sa sortama koje su trenutno na tržištu ili dolaze na tržište moguće postići mali porast prinosa ako se setva obavlja u užem razmaku. 25 cm (10 inča) čini se da je novi optimum za soju, pod uslovom da je postavljanje savršeno.“
Zbog toga se neke veće farme sve više odlučuju da setvu kukuruz sa razmakom od 75 cm (30 inča) i više ne koriste precizne sejalice kao drugu mašinu za soju. „Sejalica za pojedinačno seme soje je poželjna, ali nije nužna“, objašnjava Michael Horsch. „U ovoj situaciji, naš 1-redni Avatar, koji smo prvobitno razvili za direktnu setvu žitarica, dolazi do izražaja.“ Trenutno je potražnja za ovom mašinom velika na parcelama sa visokim prinosima u SAD-u. Avatar je jednostavan za upotrebu, zahteva malo snage i omogućava izuzetno precizno postavljanje semena. „Razvoj prema manjim razmacima između redova čini Avatar savršenim za setvu soje.“ Veliki rezervoar za seme dodatno doprinosi efikasnosti pri pravovremenoj setvi, naročito kada je reč o setvi soje.
Paralelni trendovi u kukuruzu
„Nema zamene za savršen vremenski uslov. To ponovo vidimo ove godine sa prinosima kukuruza u SAD-u“, rezimira Michael Horsch. Rob Rudolphi iz HORSCH Product Management-a u SAD-u dodaje: „Ove godine smo u centralnom Corn Belt-u urodili 5-10% više od proseka. 2024. godina je bila interesantna jer nije bilo velike razlike između različitih praksi i kvaliteta zemljišta. Na primer, farme koje su koristile različite senzore, uređaje i intenzivne strategije đubrenja postigle su iste rezultate kao i farme koje su koristile veoma jednostavan, osnovni pristup. Međutim, izbor hibrida i upravljanje bolestima su se pokazali kao ključni. Na kraju, optimalno vreme tokom vegetacije omogućilo je svima uglavnom povoljan rezultat.”
Na tržištu sejalica za setvu okopavina pojavila su dva suštinski različita pristupa. Male i srednje farme, koje zbog veličine svog zemljišta uvek mogu iskoristiti optimalni vremenski prozor za setvu, oslanjaju se na sve složenije i tehnički naprednije mašine. Korišćenjem dodatne opreme na redu i različitih tehnologija za postavljanje hraniva, nastoje da dodatno povećaju potencijal prinosa.
Izazov za veće farme gotovo uvek je pronalaženje optimalnog vremenskog okvira za savršenu setvu na što većem broju parcela. To zahteva mašine sa visokim radnim kapacitetom. "U praksi, potrebne su nam još veće i snažnije mašine kako bismo na optimalan način posejali što veći broj hektara," naglašava Michael Horsch. "Veće radne širine, jednostavnija tehnologija i mašine koje nisu previše teške, kako ne bi prekomerno sabile tlo pri setvi u vlažnim uslovima, ali uz stalni fokus na kvalitet ulaganja – to je danas drugi stub tržišta."
Paralelni trendovi odražavaju se na mnogim mestima: “Bilo da je u pitanju SAD, Brazil ili Ukrajina – primetimo to svuda i moramo to uzeti u obzir. Gde to ima smisla, moramo praviti mašine sa još širim radnim širinama, pojednostaviti tehnologiju i koncentrisati se na suštinske aspekte. Ovo je važan faktor kada se nalazimo u optimalnom vremenskom okviru. U tom vremenskom okviru možemo postići još bolje rezultate sa složenim, visoko opremljenim mašinama. Moramo povećati potencijal ovih mašina. I moramo se nositi sa ova dva paralelna trenda u istoj meri,” kaže Michael Horsch.
Opklada na budućnost
„Ove promene primećujemo i u Evropi, posebno u vremenima kada rente nastavljaju da rastu širom sveta.“ To tera poljoprivrednike da sve više ulažu u budućnost, kako objašnjava Michael Horsch: „Visoka renta nije ništa drugo do opklada na budućnost, i sve više poljoprivrednika se kladi na budućnost. Ali zašto su spremni da plate visoke cene čak i kada cene žitarica nisu posebno visoke? Po mom mišljenju, ta opklada je opravdana jer ćemo sve češće videti kako cene žitarica eksplodiraju, što će ovu opkladu učiniti isplativom.”
Oni koji plaćaju visoke rente na kraju moraju da obrađuju više zemlje i rastu brže kako bi se to na kraju isplatilo. Zbog toga poljoprivrednici moraju pridavati veliki značaj osnovnim stvarima: sejanje velike površine u savršenom vremenu kako bi se najbolje iskoristili idealni uslovi za setvu i postigli visoki prinosi, a da se, na primer, ne zaglave u logistici.
Značaj za soju
Prinos pojedinačne biljke je često već maksimalno iscrpljen. U principu, povećanje prinosa je moguće ako se poveća gustina populacije. Međutim, nema mesta za ove dodatne biljke u redu širine 50 cm (20 inča), jer bi u suprotnom konkurencija u redu postala prevelika. “Ako pogledamo ovu kontradikciju, rešenje je koristiti red širine 25 cm. Sa polovinom razmaka između redova, dodatne biljke po m² mogu se dobro raspodeliti. Preduslov je savršeno postavljanje i ukorenjavanje za sigurnu i ravnomernu nicanje,” ističe Michael Horsch.
Soja je vrlo toploljubiva. Jedina kiša koja ima pravi značaj je ona koja padne tokom perioda cvetanja, od sredine jula do početka avgusta. “Ako u tom periodu padne kiša, šanse za visoke prinose su dobre.” Osim toga, soja vrlo dobro podnosi velike količine kiše, zbog čega je veoma popularna u Južnoj Americi. Trenutno to možemo videti u Brazilu, gde padavine dostižu 2.000 mm. Soja je sposobna da kompenzuje mnoge ekstremne vremenske uslove, uključujući i visoke temperature, sve dok kiša padne u vreme cvetanja. Ako to ne bude slučaj, kompenzacija je mnogo slabija.
„U srednjoj i jugoistočnoj Evropi, rizik od smanjenog prinosa letnjih kultura dramatično je porastao poslednjih godina. Posebno u sušnim godinama, usevi ozime pšenice, koji su mogli da generišu prinose zahvaljujući padavinama iz jeseni i zime, bili su mnogo pouzdaniji. Soja nije najbolji izbor za zemljišta sa ozbiljnim sušama početkom leta i tokom leta, kao i sa niskim kapacitetom zadržavanja vode. Iako soja bolje podnosi vrućinu od kukuruza, ona zahteva velike količine vode u pravo vreme“, objašnjava Michael Horsch.