Alternativne tehnologije u sektoru zaštite bilja
Sa porastom propisa i razvojem otpornosti, alternativne tehnologije postaju sve važnije u sektoru zaštite bilja. HORSCH intenzivno radi na različitim alternativama i sprovodi vlastite testove. Theo Leeb daje pregled metoda i testova koji se sprovode.
Herbicidi - SpotSpraying
Herbicidi - SpotSpraying U sektoru primene herbicida za suzbijanje korova i korovskih trava, trenutno se na tržištu pojavljuje nekoliko alternativa. Najperspektivnija se čini primena herbicida na tačkastim mestima. Korišćenjem sistema kamera i veštačke inteligencije, usevi se razlikuju od korova i tretiraju na ciljani način. Razvoj i ciljevi ovog metoda razmatrani su u terraHORSCH 26/2023. „Stalno pratimo tržište i radimo na razvoju vlastitog sistema, u kojem smo već stekli dragoceno iskustvo na terenu“, izveštava Theo Leeb.
Pokazalo se da su najveći izazov u primeni SpotSpraying različiti i promenjivi uslovi u okolini. Boja tla, faze rasta useva, ali i korova, kao i drugi faktori, moraju se uzeti u obzir. Jedan od najvećih faktora koji utiče na uspešnu detekciju sistema je svetlost: „Moramo uzeti u obzir širok spektar uslova, od oblačnih dana do jakog sunčevog zračenja, sunca odozgo, sa strane, ili pri zalasku, kao i osvetljenje tokom noći“, navodi Theo Leeb. Osvetljenje koje se može prilagoditi svim tim uslovima trenutno predstavlja izazov kada je u pitanju detekcija biljaka. „Ecorobotix nudi uređaj za primenu koji rešava problem različitih svetlosnih uslova putem zasenčenja. Mašina ima radnu širinu od 6 metara i tunel na vrhu koji potpuno štiti biljke od spoljnog svetla. U tom tunelu se nalaze reflektori koji stvaraju stabilne uslove svetlosti i osvetljenja, bez obzira na spoljne vremenske uslove. To omogućava preciznu detekciju. Međutim, zbog svog dizajna, širina ove mašine je ograničena. Skoro je nemoguće napraviti sistem ovog tipa sa širinom od 36 metara“, objašnjava Theo Leeb kako funkcioniše mašina. Sistem se uglavnom koristi za intenzivne kulture kao što su povrće, a u praksi se najčešće primenjuje za kontrolu preostalih korova.
Herbicid - Električna energija
Postoji još jedan pristup u borbi protiv korova: elektricitet. „Ova metoda nije potpuno nova. Već neko vreme postoje kompanije koje rade na ovoj temi, ali još uvek nemaju serijsko rešenje. S jedne strane, veoma je energetski intenzivna, što nas ograničava u pogledu radne širine, a s druge strane, nije potpuno bezbedna u smislu zaštite korisnika, jer se koriste veoma visoki naponi.“
Za sigurno uništavanje biljaka električnom energijom, osim količine energije koja se koristi, ključnu ulogu igra i „vreme izlaganja“, s obzirom na to da biljke imaju nisku električnu provodljivost. Da bi se postiglo što duže vreme izlaganja, potrebno je primenjivati energiju veoma sporo, što dovodi do niskih radnih brzina. „Crop.zone je prepoznao ovaj izazov,“ kaže Theo Leeb. „Primena električno provodljive tečnosti na biljku povećava njenu provodljivost i smanjuje otpor, što omogućava da kroz biljku u vrlo kratkom vremenu prolazi više energije, čime se postižu veće radne brzine.“
Dizajn sistema je sledeći: Obično se prskalica montira na prednje hidraulike i koristi za primenu rastvora soli koji povećava provodljivost biljaka. Aplikatori se postavljaju na zadnji deo mašine, kroz koje prolazi električna energija koja deluje na biljke. Dok mašina prelazi preko biljaka, stvara se protok električne energije unutar njih, što dovodi do njihovog uništavanja. „Ova metoda može predstavljati alternativu potpunim herbicidima. Za nas je naročito zanimljiva za uništavanje pokrovnih kultura pri setvi direktnom setvom. U Brazilu, na primer, primećujemo rezistenciju na glifosat kod pokrovnih kultura, što je teško rešivo. Zbog toga smo tamo sproveli testove. U trenutku testiranja, efikasnost nije bila zadovoljavajuća iz našeg ugla, naročito kod trave. Crop.zone radi na inovativnim idejama i optimizacijama kako bi povećali efikasnost uništavanja pokrovnih kultura.“ Takođe, u Nemačkoj pratimo razvoj ovog sistema: „Funkcioniše pouzdano i već se koristi u praksi za suzbijanje korova na krompiru.“
Jedan od ključnih faktora koji treba uzeti u obzir je potrebna količina energije: „Trenutno je za radnu širinu od jednog metra potrebno najmanje 10 kW snage. Kod radne širine od 36 metara, to znači 360 kW, odnosno skoro 500 ks, uz dodatnu snagu potrebnu za vuču mašine. Za poređenje, kod hemijske zaštite useva potrebno je približno jedan litar dizela po hektaru. Trenutno je ovaj odnos i dalje vrlo nepovoljan.“
Sve u svemu, sistem funkcioniše. „Za intenzivne kulture poput povrća ili možda čak šećerne repe, ovo može biti dobra alternativa,“ objašnjava Theo Leeb. „Međutim, za naše glavne useve još uvek nije dovoljno efikasan zbog velike potrošnje energije i ograničene radne širine.“ Ipak, fokus ovog sistema nije na brzini rada, već na pružanju alternative u slučaju da važni proizvodi za zaštitu bilja više ne mogu da se koriste zbog regulatornih ograničenja ili otpornosti.
Fungicidi – Biološka sredstva
Biološka sredstva su već neko vreme tema u sektoru fungicida. „Upotreba bioloških sredstava je široko rasprostranjena u Brazilu, gde se koriste u velikim razmerama uz dobre rezultate. Ova metoda se uglavnom primenjuje na soji, pamuku, a ređe na kukuruzu. Zbog toga smo se zapitali da li bi mogla da funkcioniše i u uslovima uzgajanja žitarica u Evropi. Na osnovu toga smo započeli testiranja na našim farmama,“ objašnjava Teo Lib.
Trenutno, jedan od izazova je odabir pravog proizvoda iz velikog broja dostupnih bioloških sredstava. Tokom početnih testova sa raznim proizvodima, postignuti su prilično dobri rezultati. Što se tiče tretmana bolesti lista kod pšenice, biološka sredstva koja smo testirali još uvek nisu dostigla visok nivo efikasnosti hemijskih sredstava. Ipak, rezultati su pokazali njihov potencijal, naročito kada su biološka sredstva bila uključena u sekvence prskanja.
Tokom testiranja sprovedene su dve sekvence prskanja u fazama EC 30/31 i EC 39/49. Varijante su uključivale: dva puta biološka sredstva, hemijska sredstva, zatim biološka, kombinaciju bioloških i hemijskih sredstava u fazi EC 39/49 i dva puta hemijska sredstva. „U našim testovima postigli smo dobre rezultate sa kombinacijom hemijskih sredstava, a potom bioloških,“ objašnjava Theo Leeb.
Profesionalno razmnožavanje efikasnih bakterijskih sojeva u hranljivom rastvoru ili izolata u sterilnim uslovima, namenjeno za upotrebu kao fungicid ili insekticid na velikim farmama u Brazilu. 
Profesionalno razmnožavanje efikasnih bakterijskih sojeva u hranljivom rastvoru ili izolata u sterilnim uslovima, namenjeno za upotrebu kao fungicid ili insekticid na velikim farmama u Brazilu. 
Profesionalno razmnožavanje efikasnih bakterijskih sojeva u hranljivom rastvoru ili izolata u sterilnim uslovima, namenjeno za upotrebu kao fungicid ili insekticid na velikim farmama u Brazilu. 
Profesionalno razmnožavanje efikasnih bakterijskih sojeva u hranljivom rastvoru ili izolata u sterilnim uslovima, namenjeno za upotrebu kao fungicid ili insekticid na velikim farmama u Brazilu.
U Evropi još uvek nemamo iskustva sa biološkim sredstvima u sektoru insekticida. Prenošenje ovih metoda iz drugih regiona nije jednostavno, jer insekti i posledice njihovih invazija često dovode do značajnih gubitaka.
Izgledi za budućnost
„U budućnosti ćemo videti neverovatan broj tehnologija, ali one će biti pogodne samo za određene sektore i neće imati univerzalnu primenu,“ kaže Theo Leeb. „Tokom mnogih testiranja primetili smo da, iako je smanjenje upotrebe sredstava od velike važnosti, dodatni prinos postignut vrlo ciljanim i ograničenim korišćenjem herbicida u osetljivoj fazi razvoja useva igra posebno zanimljivu ulogu.“