Kada su kukuruzu potrebne hranljive materije?
Prvi deo teksta "Čvrsta i tečna đubriva" bavi se pitanjem kako osigurati što bolju snabdevenost kukuruza hranljivim materijama kako bi se obezbedili prinosi.
Tradicionalno podzemno đubrenje je uglavnom postalo standard u Evropi. Zbog novih klimatskih izazova, strategije đubrenja za kukuruz već nekoliko godina prolaze kroz proces promene. Cilj je bolje uspostaviti useve i ranije ih snabdevati kako bi se kompenzovali vremenski uslovi i pozitivno uticalo na razvoj populacije – uvek sa ciljem približnog održavanja nivoa prinosa.
Izazovi sa kukuruzom
Nakon setve, kukuruz mora brzo i ravnomerno da nikne. Maksimalno mogući nivo prinosa određuje se u ranoj fazi (otprilike 4-8 listova) formiranjem klipova. Zato je u ovoj fazi brza i rana dostupnost hranljivih materija od suštinskog značaja za biljku. To znači da mineralizacija još nije započela i tako hranljive materije još nisu dodatno isporučene iz tla. Istovremeno, tada je još uvek hladno i u mnogim delovima Evrope temperatura tla je ispod 15°C. Pored toga, podzemni depo đubriva još ne može da deluje jer ga biljka još uvek nije u potpunosti otvorila. U ovoj fazi, često se smenjuju topli i hladni periodi što otežava unos hranljivih materija, tim pre što kukuruz tada ima samo rudimentarni korenov sistem i stoga njegova sposobnost korišćenja hranljivih materija je prilično slaba.
Potražnja za hranljivim materijama kod kukuruza značajno varira tokom različitih faza razvoja. Istovremeno, menjaju se i parametri dostupnosti i unosa hranljivih materija. Tokom razvoja mladih biljaka, od prelaska sa ishrane zrnima na ishranu korenima, snabdevanje azotom (N) i fosforom (P) je od presudnog značaja. U ovom periodu, potreba kukuruza za azotom i fosforom je najveća, dok je stopa unosa u odnosu na formiranu suvu materiju najniža.
Nakon razvoja mladih biljaka, potreba za azotom i fosforom se kontinuirano povećava do faze cvetanja. Tokom ove faze, podzemni depo đubriva već je potpuno razvijen, a tlo postaje sve toplije, tj. mineralizacija i dodatno snabdevanje iz tla ili iz organskih đubriva takođe se kontinuirano povećava. Zbog toga se u nekim regionima, tečni stajnjak primenjuje na populaciju u vreme intenzivnog rasta stabla kako bi se osigurala snabdevenost hranljivim materijama u ovoj fazi – sa što većim mogućim dnevnim količinama hranljivih materija.
Trend ka primeni početnih hranljivih materija
Da bi se iznašlo rešenje za osnovni problem, a to je da hranljive materije nisu u potpunosti dostupne nakon setve i da bi se to vreme efikasnije iskoristilo, trenutni trend u Evropi je ka koncentrisanom unosu početnih hranljivih materija. To zavisi od tipa tla, opšte snabdevenosti tla, kao i specifičnih klimatskih uslova. Kada se seje rano i pri nižim temperaturama, primena početnih hranljivih materija je važnija nego u regionima gde se tlo brže zagreva zbog klime ili gde se setva obavlja kasnije. Opšta snabdevenost tla je takođe veoma važna. Na zemljištima gde je snabdevenost odlična, na primer zbog dugotrajne upotrebe organskih đubriva, unos početnih hranljivih materija igra manju ulogu. Na slabo snabdevenim zemljištima, ciljano unošenje hranljivih materija blizu zrna ima smisla kako bi se biljke što ranije optimalno snabdevale.
Unos početnih hranljivih materija može se primeniti u obliku granulisanih ili tečnih đubriva koja se postavljaju direktno kod semena u setvenu brazdicu. Ovo osigurava efikasno iskorišćavanje hranljivih materija jer već prvi koreni mogu apsorbovati koncentrisano đubrivo.
Tečno đubrivo je relativno jeftino i dostupno u velikim kapacitetima. Na suvim zemljištima, njegova prednost je što je dostupno biljci na koncentrisan način, što omogućava efikasno iskorišćavanje hranljivih materija. Kao kontaktno đubrivo direktno kod zrna, čak i male količine tečnog đubriva su dovoljne da osiguraju idealno snabdevanje biljke početnim hranljivim materijama.
Velika prednost čvrstog đubriva je što se može mešati za različite varijante i kompozicije. Logistika i dostupnost na tržištu takođe igraju važnu ulogu. Svako ko može da rukuje semenom, obično može da rukuje i čvrstim đubrivom. Tako je granulirano početno đubrivo u obliku mikrogranuliranog jedinjenja generalno lakše za rukovanje i trenutno je rasprostranjenije na mnogim tržištima.
Obe metode primene početnih hranljivih materija (čvrste i tečne) nisu namenjene unosu velikih količina hranljivih materija na polju. Cilj je koncentrisati male količine hranljivih materija i učiniti ih dostupnim biljci blizu primarnog i sekundarnog korenovog sistema kako bi se podstakao razvoj mladih biljaka. Glavno snabdevanje hranljivim materijama i dalje dolazi iz podzemnog depoa, organskog đubrenja ili dodatnih hranljivih materija iz tla.
U sledećem izdanju časopisa terraHORSCH-a, uzećemo Maestro liniju kao primer da bismo detaljnije razmotrili tehničke aspekte primene čvrstog i tečnog đubriva.